Bivši predsednik Skupštine Republike Srpske Momčilo Krajišnik zatražio je od Haškog tribunala da mu odobri da kao svedoka odbrane u žalbenom postupku izvede nekadašnjeg predsednika RS Radovana Karadžića.
Bivši predsednik Skupštine Republike Srpske Momčilo Krajišnik zatražio je u utorak od Haškog tribunala da mu odobri da kao svedoka odbrane u žalbenom postupku izvede nekadašnjeg predsednika RS Radovana Karadžića.
Krajišnik je zahtev podneo pošto je 12. septembra tri sata razgovarao sa Karadžićem u pritvoru Tribunala u Sheveningenu, uz dozvolu žalbenog veća suda.
U prvostepenom postupku, Krajišnik je osuđen na 27 godina zatvora zbog progona i drugih zločina nad nesrbima tokom rata u BiH 1992. godine.
Istovremeno, sudsko veće je Krajišnika oslobodilo optužbe za genocid.
Krajišnik je na tu presudu uložio žalbu i u žalbenom postupku brani se sam, uz pomoć čuvenog američkog advokata Alana Deršovica i njegovog brata Natanijela.
Posle Karadžićevog hapšenja, krajem jula, Krajišnik je izrazio nameru da Karadžića pozove kao svedoka odbrane.
Iako je rasprava o žalbi već održana, Krajišnik je od sudija zatražio dozvolu da Karadžića izvede kao dodatnog svedoka, obrazlažući da je, kao lider RS pre i tokom rata u BiH, on u stanju da sudijama predoči nove i važne dokaze.
Karadžić je optužen za genocid nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za zločine protiv čovečnosti za vreme rata u BiH 1992-95.
On je 21. jula uhapšen u Beogradu, posle 13 godina skrivanja, a vlasti Srbije su ga u Hag prebacile 30. jula.
U dva pojavljivanju pred sudijom, krajem jula i krajem avgusta, Karadžić nije želeo da se izjasni o krivici, posle čega je u spis uvedeno da se on ne oseća krivim.
(Beta - foto Tanjug)
Krajišnik je zahtev podneo pošto je 12. septembra tri sata razgovarao sa Karadžićem u pritvoru Tribunala u Sheveningenu, uz dozvolu žalbenog veća suda.
U prvostepenom postupku, Krajišnik je osuđen na 27 godina zatvora zbog progona i drugih zločina nad nesrbima tokom rata u BiH 1992. godine.
Istovremeno, sudsko veće je Krajišnika oslobodilo optužbe za genocid.
Krajišnik je na tu presudu uložio žalbu i u žalbenom postupku brani se sam, uz pomoć čuvenog američkog advokata Alana Deršovica i njegovog brata Natanijela.
Posle Karadžićevog hapšenja, krajem jula, Krajišnik je izrazio nameru da Karadžića pozove kao svedoka odbrane.
Iako je rasprava o žalbi već održana, Krajišnik je od sudija zatražio dozvolu da Karadžića izvede kao dodatnog svedoka, obrazlažući da je, kao lider RS pre i tokom rata u BiH, on u stanju da sudijama predoči nove i važne dokaze.
Karadžić je optužen za genocid nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za zločine protiv čovečnosti za vreme rata u BiH 1992-95.
On je 21. jula uhapšen u Beogradu, posle 13 godina skrivanja, a vlasti Srbije su ga u Hag prebacile 30. jula.
U dva pojavljivanju pred sudijom, krajem jula i krajem avgusta, Karadžić nije želeo da se izjasni o krivici, posle čega je u spis uvedeno da se on ne oseća krivim.
(Beta - foto Tanjug)
