U intervjuu za "Politiku" Jovanka Broz priča koju je golgotu prošla od Titove smrti do danas. Za sve je kriv Stane Dolanc, kaže Brozova udovica.
Udovica bivšeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, Jovanka Broz izjavila je da je protiv svoje volje dovedena u neuslovnu "privremenu" kuću na Dedinju u kojoj i danas živi i da već devet godina nema na usluzi automobil koji joj je neophodan kako bi mogla da ode i kupi namirnice, ili da ode kod rođaka i prijatelja u posetu.
"Ne mogu da putujem gradskim prevozom u ovim godinama, a kola sebi ne mogu da kupim, jer za njih nemam para", rekla je Brozova u ispovesti koju objavljuje "Politika".
"Opirala sam se da dođem u ovu kuću, ali ništa nisam mogla da uradim", rekla je Brozova i dodala:
"Kuću sam upoznala 1945, jer je tu bio štab Gardijske brigade, dok sam čekala da mi naprave propusnicu da udem u Beli dvor - bila je to lepa porodična kuća na lepom mestu".
"Drugi put sam ušla u nju 1961. godine uoči Beogradske konferencije nesvrstanih zemalja, obilazeći, službeno, sve kuće koje su bile pogodne da u njima odsednu gostujuci šefovi država.
Adaptaciju je radila vojska. Hteli su da je pretvore u hotel, ali je posle prepravke postala ni hotel ni vila. Naime, adaptirana je tako da izmedu ostalog ima i tri sobe i tri kupatila, kako bi gosti imali svoju intimu. Naravno, tada nisam mogla ni da naslutim da će mi jednog dana biti 'dom'", navela je ona.
Spolja impozantna kuća, u lepom ambijentu Dedinja, preko puta kompleksa Belog dvora, unutra liči na sve samo ne na dedinjsku vilu, piše "Politika".
U zidovima kuće je vlaga, otpali malter, dotrajale vodovodne i elektricne instalacije.
U ispovesti Brozova je rekla da je mesec dana posle Titove smrti, juna 1980. godine, došao Sergej Krajger i rekao da joj neće dati da ostane u kući u Užickoj 15, jer će ona biti Titov spomen-muzej.
"Pri tom mi je naglasio da ne smem ništa da ponesem iz kuće. Pogledala sam ga i pomislila: znači, mojih 35 godina života i rada ne vrede ništa - priseća se ona početka svog stradanja.
Prema njenim rečima general Ivan Dolničar, u međuvremenu je naredio da se zapleni i njena garderoba koju su držali u nekoj garaži ili magacinu dve, tri godine, tako da je dosta toga propalo.
"Iza tog, zuluma, jer to se ne može nazvati drugacije, stajao je Stane Dolanc, i sve to skupa bilo je strašno", navela je Brozova.
"Zamolila sam da me ostave u kući ... dok mi ne nađu neki smeštaj, odakle me neće svaki čas seliti, ali nije se oglasio, nije hteo da mi pomogne".
"Već prve zime u ovoj kući, noću oko tri, četiri sata, probudila me je voda koja mi se sručila u spavaću sobu. Nedugo zatim voda je poplavila i podrum.
Javila sam se advokatu Fili Filoti da mi pomogne, da se nekom obrati da se reši taj problem. Pozvao je čoveka koji je u međuvremenu na čelu službe koja vodi računa o državnim kućama zamenio onog koji me je dočekao, izvesnog Ružića, koji je na taj poziv odgovorio konstatacijom 'da izmišljam'", navela je ona.
" Zbog toga je Fila nazvao Banovića, tadašnjeg državnog tužioca, i rekao mu za vodu i Ružićev odgovor. Tek je reagovanje državnog tužioca nateralo Ružića da dođe.
Zatekao me je u podrumu u gumenim čizmama... Naravno, poverovao je svojim očima, ali i pored obećanja ništa nije uradio. Eto tako je taj Ružić jedno vreme rukovodio kućom.
Ona je rekla da ne zna kuda su pare za adaptaciju odlazile, jer se ti nije ništa ulagalo.
Brozova t se priseća da se jedan od zaduženih za kuću bio Mićo Aleksić.
"To je bilo vreme Slobodana Miloševića, koji mi je poslao potpredsednika vlade Jugoslava Kostića, dva pravnika, jednog zapisničara i Aleksića.
Kostić mi je rekao da dolazi u ime Miloševića i o meni govorio sve u superlativima, te da sam zadužila ovu državu i narod, te da sam na najbolji način predstavljala zemlju... pa će mi zato ovu kuću adaptirati i pokloniti.
Dao mi je zadatak, rok od 15 dana, da se popakuju stvari kako bi se kuća pripremila za renoviranje, što sam ja i učinila".
Poručio mi je i da će doći stručna komisija koja će kuću pregledati i proceniti šta treba raditi, o čemu imam dokument. Posle dva dana kod mene je došla Cica Knežević, s kojom sam razgovarala tri puta.
Treći razgovor između Jovanke Broz i Cice Knežević bio je preko telefona, kad je Brozovu obavestila da se radovi zbog sredstava odlažu za 15 dana.
"Sve je to bila velika laž, kao i Cicina rečenica da ce Slobodan Milošević biti moj donator, valjda da ne bih protestovala što se u to vreme Milošević useljavao u Užičku 15, gde je bilo mnogo Titovih i mojih privatnih stvari", rekla je Brozova.
Svi pokušaji da se kuća osposobi za normalan život nisu urodili plodom, a kuća udaljena jedva pedesetak metara od Maršlata, od udara bombe pomerena je 1999. godine iz temelja.
"Za moje probleme se pre oko dve godine, iz čisto ljudskih pobuda, zainteresovao ministar za ljudska prava Rasim Ljajić, koji je, čim se upoznao sa stanjem u kući, insistirao na tome da se odmah uradi grejanje.
To je i učinjeno, za samo osam dana, koliko je bilo potrebno da se uradi priključak na toplovod koji je svih tih godina bio na samo nekoliko metara od ove kuće", istakla je ona .
"Sad je mnogo, neuporedivo bolje nego kad nisam imala nikakvo grejanje i kad sam zime provodila u kući u kaputu i rukavicama, ali nažalost, zbog nekog kvara koji majstori nisu uspeli da pronađu, greje se samo donji sprat, a u isto vreme postoji i problem sa dolaskom tople vode iz toplane, pa kubik tople vode dnevno odlazi negde u temelje", dodala je ona.
Ceo intervju Jovanke Broz možete prošitati na internet sajtu "Politike".
(MONDO)
"Ne mogu da putujem gradskim prevozom u ovim godinama, a kola sebi ne mogu da kupim, jer za njih nemam para", rekla je Brozova u ispovesti koju objavljuje "Politika".
"Opirala sam se da dođem u ovu kuću, ali ništa nisam mogla da uradim", rekla je Brozova i dodala:
"Kuću sam upoznala 1945, jer je tu bio štab Gardijske brigade, dok sam čekala da mi naprave propusnicu da udem u Beli dvor - bila je to lepa porodična kuća na lepom mestu".
"Drugi put sam ušla u nju 1961. godine uoči Beogradske konferencije nesvrstanih zemalja, obilazeći, službeno, sve kuće koje su bile pogodne da u njima odsednu gostujuci šefovi država.
Adaptaciju je radila vojska. Hteli su da je pretvore u hotel, ali je posle prepravke postala ni hotel ni vila. Naime, adaptirana je tako da izmedu ostalog ima i tri sobe i tri kupatila, kako bi gosti imali svoju intimu. Naravno, tada nisam mogla ni da naslutim da će mi jednog dana biti 'dom'", navela je ona.
Spolja impozantna kuća, u lepom ambijentu Dedinja, preko puta kompleksa Belog dvora, unutra liči na sve samo ne na dedinjsku vilu, piše "Politika".
U zidovima kuće je vlaga, otpali malter, dotrajale vodovodne i elektricne instalacije.
U ispovesti Brozova je rekla da je mesec dana posle Titove smrti, juna 1980. godine, došao Sergej Krajger i rekao da joj neće dati da ostane u kući u Užickoj 15, jer će ona biti Titov spomen-muzej.
"Pri tom mi je naglasio da ne smem ništa da ponesem iz kuće. Pogledala sam ga i pomislila: znači, mojih 35 godina života i rada ne vrede ništa - priseća se ona početka svog stradanja.
Prema njenim rečima general Ivan Dolničar, u međuvremenu je naredio da se zapleni i njena garderoba koju su držali u nekoj garaži ili magacinu dve, tri godine, tako da je dosta toga propalo.
"Iza tog, zuluma, jer to se ne može nazvati drugacije, stajao je Stane Dolanc, i sve to skupa bilo je strašno", navela je Brozova.
"Zamolila sam da me ostave u kući ... dok mi ne nađu neki smeštaj, odakle me neće svaki čas seliti, ali nije se oglasio, nije hteo da mi pomogne".
"Već prve zime u ovoj kući, noću oko tri, četiri sata, probudila me je voda koja mi se sručila u spavaću sobu. Nedugo zatim voda je poplavila i podrum.
Javila sam se advokatu Fili Filoti da mi pomogne, da se nekom obrati da se reši taj problem. Pozvao je čoveka koji je u međuvremenu na čelu službe koja vodi računa o državnim kućama zamenio onog koji me je dočekao, izvesnog Ružića, koji je na taj poziv odgovorio konstatacijom 'da izmišljam'", navela je ona.
" Zbog toga je Fila nazvao Banovića, tadašnjeg državnog tužioca, i rekao mu za vodu i Ružićev odgovor. Tek je reagovanje državnog tužioca nateralo Ružića da dođe.
Zatekao me je u podrumu u gumenim čizmama... Naravno, poverovao je svojim očima, ali i pored obećanja ništa nije uradio. Eto tako je taj Ružić jedno vreme rukovodio kućom.
Ona je rekla da ne zna kuda su pare za adaptaciju odlazile, jer se ti nije ništa ulagalo.
Brozova t se priseća da se jedan od zaduženih za kuću bio Mićo Aleksić.
"To je bilo vreme Slobodana Miloševića, koji mi je poslao potpredsednika vlade Jugoslava Kostića, dva pravnika, jednog zapisničara i Aleksića.
Kostić mi je rekao da dolazi u ime Miloševića i o meni govorio sve u superlativima, te da sam zadužila ovu državu i narod, te da sam na najbolji način predstavljala zemlju... pa će mi zato ovu kuću adaptirati i pokloniti.
Dao mi je zadatak, rok od 15 dana, da se popakuju stvari kako bi se kuća pripremila za renoviranje, što sam ja i učinila".
Poručio mi je i da će doći stručna komisija koja će kuću pregledati i proceniti šta treba raditi, o čemu imam dokument. Posle dva dana kod mene je došla Cica Knežević, s kojom sam razgovarala tri puta.
Treći razgovor između Jovanke Broz i Cice Knežević bio je preko telefona, kad je Brozovu obavestila da se radovi zbog sredstava odlažu za 15 dana.
"Sve je to bila velika laž, kao i Cicina rečenica da ce Slobodan Milošević biti moj donator, valjda da ne bih protestovala što se u to vreme Milošević useljavao u Užičku 15, gde je bilo mnogo Titovih i mojih privatnih stvari", rekla je Brozova.
Svi pokušaji da se kuća osposobi za normalan život nisu urodili plodom, a kuća udaljena jedva pedesetak metara od Maršlata, od udara bombe pomerena je 1999. godine iz temelja.
"Za moje probleme se pre oko dve godine, iz čisto ljudskih pobuda, zainteresovao ministar za ljudska prava Rasim Ljajić, koji je, čim se upoznao sa stanjem u kući, insistirao na tome da se odmah uradi grejanje.
To je i učinjeno, za samo osam dana, koliko je bilo potrebno da se uradi priključak na toplovod koji je svih tih godina bio na samo nekoliko metara od ove kuće", istakla je ona .
"Sad je mnogo, neuporedivo bolje nego kad nisam imala nikakvo grejanje i kad sam zime provodila u kući u kaputu i rukavicama, ali nažalost, zbog nekog kvara koji majstori nisu uspeli da pronađu, greje se samo donji sprat, a u isto vreme postoji i problem sa dolaskom tople vode iz toplane, pa kubik tople vode dnevno odlazi negde u temelje", dodala je ona.
Ceo intervju Jovanke Broz možete prošitati na internet sajtu "Politike".
(MONDO)
