Haški tribunal osudio je u ponedeljak Milana Lukića na doživotnu kaznu zatvora, a Sredoja Lukića na 30 godina zatvora zbog zločina nad Muslimanima u Višegradu 1992-94. godine.
Haški tribunal osudio je u ponedeljak Milana Lukića na doživotnu kaznu zatvora, a Sredoja Lukića na 30 godina zatvora zbog zločina nad Muslimanima u Višegradu 1992-94. godine.
Sudsko veće predsedavajućeg Patrika Robinsona proglasilo je Milana Lukića (42) krivim po svim tačkama optužnice, za spaljivanje najmanje 119 muslimanskih civila, većinom žena, dece i staraca, u dve kuće u Višegradu u junu 1992. godine, i za ubistva 12 muškaraca na obali Drine, jedne žene u Višegradu i mučenje nesrpskih pritvorenika u logoru Uzamnica.
Sredoje Lukić (48) proglašen je krivim za pomaganje i podržavanje spaljivanja najmanje 59 civila u višegradskoj Pionirskoj ulici, 14. juna 1992. godine, i ubistava na obali Drine i mučenja u Uzamnici.
Žrtve u Pionirskoj ulici su zabarikadirane u jednoj prostoriji u kući koja je zatim zapaljena, a oni koji su pokušali pobegnu su ustreljeni.
Slično se ponovilo u jednoj kući u višegradskom naselju Bikavac, gde su prisilili žrtve da uđu u jednu kuću, nakon čega su blokirali sve izlaze iz kuće, a u kuću ubacili nekoliko eksplozivnih naprava.
Sudsko veće je utvrdilo da nije dokazano da je Sredoje Lukić bio prisutan, ni učestvovao u ubistvu 60 Muslimana u naselju Bikavac 26. juna 1992. godine.
Spaljivanje živih muslimanskih civila, u čemu je Milan Lukić igrao ključnu ulogu, sudija Robinson je nazvao "najgorim delom protiv čovečanstva" na kraju 20 veka.
Ti strašni zločini, naglasio je sudija Robinson, izdvajaju se po bezobzirnosti, okrutnosti, brutalnosti i umišljaju u "dugoj istoriji nehumanog postupanja čoveka prema čoveku".
Uništavanje tragova dodatno povećava težinu tih zločina, izjavio je sudija Robinson izričući presudu optuženima.
Obrazlažući presudu, sudija Robinson je rekao da je van razumne sumnje dokazano da je Milan Lukić, sa svojim ljudima, ubio petoricu Muslimana na obali Drine, 7. juna 1992. a zatim još sedmoricu muškaraca, koje je izveo iz fabrike Varda, tri dana kasnije.
Po rečima sudije Robinsona, dokazano je i da je Milan Lukić sa svojom paravojskom, 14. juna 1992, prvo opljačkao, a zatim zatvorio najmanje 70 muslimanskih žena, dece i staraca u kuću Adema Omeragića u Pionirskoj ulici u Višegradu.
Dokazima je potvrđeno da su tepisi u kući bili natopljeni zapaljivom tečnošću i da je Milan Lukić ubacio eksplozivnu napravu i zatvorio vrata. Prostorija u kojoj su bili civili buknula je, a Milan Lukić pucao je na sve koji su pokušali da pobegnu kroz prozore, naglašava se u presudi. Lukić je proglašen krivim za smrt 59 civila.
Sredoje Lukić učestvovao je, takođe, u pljačkanju, pretresu i smeštanju civila u kuću, ali nije dokazano da je zapalio vatru ili pucao na civile. Sudsko veće proglasilo ga je, stoga, krivim za pomaganje zločina, zato što je znao šta će se civilima desiti.Sudsko veće predsedavajućeg Patrika Robinsona proglasilo je Milana Lukića (42) krivim po svim tačkama optužnice, za spaljivanje najmanje 119 muslimanskih civila, većinom žena, dece i staraca, u dve kuće u Višegradu u junu 1992. godine, i za ubistva 12 muškaraca na obali Drine, jedne žene u Višegradu i mučenje nesrpskih pritvorenika u logoru Uzamnica.
Sredoje Lukić (48) proglašen je krivim za pomaganje i podržavanje spaljivanja najmanje 59 civila u višegradskoj Pionirskoj ulici, 14. juna 1992. godine, i ubistava na obali Drine i mučenja u Uzamnici.
Žrtve u Pionirskoj ulici su zabarikadirane u jednoj prostoriji u kući koja je zatim zapaljena, a oni koji su pokušali pobegnu su ustreljeni.
Slično se ponovilo u jednoj kući u višegradskom naselju Bikavac, gde su prisilili žrtve da uđu u jednu kuću, nakon čega su blokirali sve izlaze iz kuće, a u kuću ubacili nekoliko eksplozivnih naprava.
Sudsko veće je utvrdilo da nije dokazano da je Sredoje Lukić bio prisutan, ni učestvovao u ubistvu 60 Muslimana u naselju Bikavac 26. juna 1992. godine.
Spaljivanje živih muslimanskih civila, u čemu je Milan Lukić igrao ključnu ulogu, sudija Robinson je nazvao "najgorim delom protiv čovečanstva" na kraju 20 veka.
Ti strašni zločini, naglasio je sudija Robinson, izdvajaju se po bezobzirnosti, okrutnosti, brutalnosti i umišljaju u "dugoj istoriji nehumanog postupanja čoveka prema čoveku".
Uništavanje tragova dodatno povećava težinu tih zločina, izjavio je sudija Robinson izričući presudu optuženima.
Obrazlažući presudu, sudija Robinson je rekao da je van razumne sumnje dokazano da je Milan Lukić, sa svojim ljudima, ubio petoricu Muslimana na obali Drine, 7. juna 1992. a zatim još sedmoricu muškaraca, koje je izveo iz fabrike Varda, tri dana kasnije.
Po rečima sudije Robinsona, dokazano je i da je Milan Lukić sa svojom paravojskom, 14. juna 1992, prvo opljačkao, a zatim zatvorio najmanje 70 muslimanskih žena, dece i staraca u kuću Adema Omeragića u Pionirskoj ulici u Višegradu.
Dokazima je potvrđeno da su tepisi u kući bili natopljeni zapaljivom tečnošću i da je Milan Lukić ubacio eksplozivnu napravu i zatvorio vrata. Prostorija u kojoj su bili civili buknula je, a Milan Lukić pucao je na sve koji su pokušali da pobegnu kroz prozore, naglašava se u presudi. Lukić je proglašen krivim za smrt 59 civila.
Presudom je utvrđeno i da je Milan Lukić isti zločin ponovio dve nedelje kasnije, 27. juna 1992. u naselju Bikavac, kada je spalio najmanje 60 muslimanskih civila.
Preživelu Zehru Turjačanin, koja je svedočila, sudsko veće je nazvalo "tužnom i tragičnom, ali herojskom osobom".
Sudsko veće je Sredoja Lukića oslobodilo krivice za ovaj zločin, utvrđujući da nije dokazano da je on bio prisutan na Bikavcu kritične večeri.
Sredoje Lukić osuđen je i za pomaganje i podržavanje mučenja Muslimana pritvorenih u logoru Uzamnica.
Milan Lukić proglašen je krivim, po 21 tački optužnice, za progon, istrebljenje, višestruka ubistva, nehumana dela i okrutno postupanje prema muslimanskim civilima u Višegradu i okolini 1992-94.
Ta dela su kvalifikovana kao zločin protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Sredoja Lukića, sudsko veće je osudilo, po sedam tačaka optužnice, za pomaganje i podrzavanje progona, nehumanih dela, ubistva i okrutnog tretmana.
Lukići - za koje se u optužnici navodi da su bili lideri paravojne formacije zvane "Beli orlovi", "Četnički osvetnici" ili "Obrenovačka grupa" - bili su optuženi za višestruka ubistva - uključujući i spaljivanje 140 živih muslimanskih žena, dece i staraca - progon, istrebljenje, nehumana dela i okrutno postupanje prema muslimanskim civilima u Višegradu i okolini 1992-94. godine.
Ove paravojne grupe bosanskih Srba u Višegradu sarađivale su sa lokalnom policijom i vojnim jedinicama, zavodeći vladavinu terora nad lokalnim muslimanskim stanovništvom tokom rata od 1992. do 1995, kaže se u presudi.
Suđenje Lukićima koji su rođaci, počelo je 9. jula 2008. godine, a među 40 svedoka optužbe bile su i osobe koje su preživele spaljivanje.
Sudsko veće završne reči optužbe i odbrane saslušalo je 20. maja ove godine.
Milan Lukić je uhapšen u avgustu 2005. u Argentini, a Sredoje Lukić se Tribunalu dobrovoljno predao 14 septembra te godine. U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.
Okružni sud u Beogradu je Milana Lukića u odsustvu osudio na 20 godina zatvora zbog otmice i ubistva Muslimana iz pribojskog sela Sjeverin 1992.
Dvojica osuđenih će ostati u pritvoru Haškog suda dok se ne završe pripreme za njihovo prebacivanje u zemlju u kojoj će izdržavati kaznu, i imaju pravo da im se u kaznu uračuna vreme koje su dosad proveli u pritvoru.
Lukići su prvobitno bili optuženi zajedno s Mitrom Vasiljevićem.
Vasiljević je uhapšen u januaru 2000, a suđeno mu je odvojeno pošto su dvojica saoptuženih još bili u bekstvu. Žalbeno veće ga je 25. februara 2004. osudilo na 15 godina zatvora.
Ako bi doživotnu kaznu za Milana Lukića u nastavku postupka potvrdilo Žalbeno veće, to bi bila druga pravosnažna kazna doživotne robije koju je izrekao sud u Hagu.
Do sada je pravosnažno, doživotnim zatvorom kažnjen general Stanislav Galić, koji je bio komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske bosanskih Srba (VRS), koji se nalazio oko Sarajeva.
Milan Lukić je u Srbiji osuđen na 20 godina zatvora zbog ratnog zločina nad civilima u Sjeverinu.
Vrhovni sud Srbije je maja 2006. godine potvrdio presudu Okružnog suda u Beogradu iz jula 2005, kojom su Lukić, Oliver Krsmanović, koji je u bekstvu, i Dragutin Dragićević osuđeni na 20 godina zatvora, a Đorđe Šević na 15 godina.
Četvorica ljudi bili su pripadnici grupe "Osvetnici". Oni su, s još petoricom neidentifikovanih ljudi, 22. oktobra 1992. godine oteli 16 meštana Sjeverina iz autobusa na liniji Pljevlja-Priboj.
Petnaest muškaraca i jedna žena oteti su u mestu Mioče u Republici Srpskoj i odvedeni u motel "Vilina vlas" kod Višegrada, gde su fizički i psihički zlostavljani i ubijeni.
(agencije/MONDO)
