Srbija ima između osam i 10 milijardi tona rezervi uljnih škriljaca, a oko petine toga nalazi se u aleksinačkom basenu, kaže za "Press" Petar Škundrić, savetnik premijera za energetiku.
On tvrdi da bi samo od škriljaca iz okoline Aleksinca moglo da se izvuče nafte dovoljne za snabdevanje Srbije u periodu od oko 70 godina.
Škundrić kaže da imamo osam nalazišta uljnih škriljaca, a da je aleksinački basen najbolje ispitan.
"Procenjuje se da u ovom basenu imamo oko 2,1 milijardu tona uljnih škriljaca. Na osnovu ranijih ispitivanja, od toga bi moglo da se dobije oko 210 miliona tona sirovog ulja.
Ako Srbija godišnje potroši oko tri miliona tona derivata, to znači da samo iz ovog basena imamo rezerve koje bi oko 70 godina zadovoljavale domaće potrebe", kaže Škundrić.
Pored Aleksinca, škriljaca ima u vranjskom, valjevsko-mioničkom, kruševačkom, babušničkom, niškom, levačkom i regionu Zapadne Morave.
Škundrić kaže da su razne strane kompanije bile zainteresovane da uđu u posao eksploatacije ovog bogatstva, a jedna od opcija bila je i da to radi Naftna industrija Srbije.
"Javljale su se kanadske, kineske, ruske, američke, estonske i mnoge druge kompanije koje su bile zainteresovane za partnerstvo. U okviru međudržavnog srpsko-ruskog komiteta takođe je razmatrana varijanta zajedničkog projekta, jedna od opcija je da NIS sa još nekom domaćom kompanijom i partnerom iz sveta krene u taj posao.
Međutim, vađenje i prerada još nisu dovoljno isplativi da bi se krenulo u ceo posao. Tako barem kaže profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dragan Milovanović.
"Cena nafte ide u pravcu da će jednog dana biti isplativo, ali smo još daleko od toga. Po mom mišljenju nafta bi trebalo da košta barem 50 odsto u odnosu na sadašnju cenu da bi sve bilo isplativo.
Samo da počnete eksploataciju potrebne su desetine miliona evra. Za svaki rudnik morate uraditi detaljno bušenje da bi se utvrdile tačne rezerve, a što su rezerve dublje, cena je veća.
S druge strane, stvara se velika količina otpada za koji se prema evropskim standardima plaća velika ekološka taksa. Ove rezerve su samo potencijalne, ali s obzirom na cenu nafte, biće korisne jednog dana", kaže Milovanović.
On smatra da bismo investicije oko nafte mogli da isplatimo jedino iz kredita, jer država trenutno nema dovoljno novca za tako nešto, piše "Press".
(MONDO)
Škundrić kaže da imamo osam nalazišta uljnih škriljaca, a da je aleksinački basen najbolje ispitan.
"Procenjuje se da u ovom basenu imamo oko 2,1 milijardu tona uljnih škriljaca. Na osnovu ranijih ispitivanja, od toga bi moglo da se dobije oko 210 miliona tona sirovog ulja.
Ako Srbija godišnje potroši oko tri miliona tona derivata, to znači da samo iz ovog basena imamo rezerve koje bi oko 70 godina zadovoljavale domaće potrebe", kaže Škundrić.
Pored Aleksinca, škriljaca ima u vranjskom, valjevsko-mioničkom, kruševačkom, babušničkom, niškom, levačkom i regionu Zapadne Morave.
Škundrić kaže da su razne strane kompanije bile zainteresovane da uđu u posao eksploatacije ovog bogatstva, a jedna od opcija bila je i da to radi Naftna industrija Srbije.
"Javljale su se kanadske, kineske, ruske, američke, estonske i mnoge druge kompanije koje su bile zainteresovane za partnerstvo. U okviru međudržavnog srpsko-ruskog komiteta takođe je razmatrana varijanta zajedničkog projekta, jedna od opcija je da NIS sa još nekom domaćom kompanijom i partnerom iz sveta krene u taj posao.
Međutim, vađenje i prerada još nisu dovoljno isplativi da bi se krenulo u ceo posao. Tako barem kaže profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dragan Milovanović.
"Cena nafte ide u pravcu da će jednog dana biti isplativo, ali smo još daleko od toga. Po mom mišljenju nafta bi trebalo da košta barem 50 odsto u odnosu na sadašnju cenu da bi sve bilo isplativo.
Samo da počnete eksploataciju potrebne su desetine miliona evra. Za svaki rudnik morate uraditi detaljno bušenje da bi se utvrdile tačne rezerve, a što su rezerve dublje, cena je veća.
S druge strane, stvara se velika količina otpada za koji se prema evropskim standardima plaća velika ekološka taksa. Ove rezerve su samo potencijalne, ali s obzirom na cenu nafte, biće korisne jednog dana", kaže Milovanović.
On smatra da bismo investicije oko nafte mogli da isplatimo jedino iz kredita, jer država trenutno nema dovoljno novca za tako nešto, piše "Press".
(MONDO)
