Krađa bakarnih kablova, metalnih delova sa dalekovoda, gromobrana, kao i metalnih konstrukcija podignutih kraj železničkih pruga u svetu,a i kod nas odavno je postala omiljena lopovska disciplina, na kojoj se može lepo i zaraditi.
U Srbiji gotovo da nema grada u kome “bakarna mafija”nije “operisala”, a u Beogradu je to poprimilo masovne razmere.
Šef Odseka za suzbijanje teških krađa u beogradskoj Upravi policije Uglješa Stešević za MONDO kaže da su krađe sekundarnih sirovina postale gotovo svakodnevica.
”Svake nedelje prijave se dve do tri krađe, što kablova, što šahtova i gromobrana. “
Stešević kaže da su kradljivci najčešće ljudi koji su i ranije vršili ova krivična dela, a da među njima ima i maloletnika.
“Krađe vrše uglavnom u grupi, obično u noćnim časovima dolaze do šahtova, a zatim seku kablove koje izvlače i odnose u unapred pripremljena skrovišta.“
“Nakon toga ukradene kablove seku ili spaljuju, odnosno skidaju pvc i gumenu izolaciju, kako bi došli do čistog bakra. Tako prikupljani bakar prodaju otpadima sekundarnih sirovina.“
Stešević kaže da vlasnici otpada ne sarađuju sa policijom i da iako su dužni da prilikom otkupa sirovine izdaju potvrdu o kupljenoj robi sa tačnom podacima iz lične karte preprodavca, većina njih nema te potvrde.
“Dešava se da uhapsimo kradljivca koji nam kaže adresu otpada kome je prodao robu, a kada odemo tamo ne možemo da nađemo i zaplenimo ukradeno, jer ne postoji potvrda o kupovini, a poreklo robe ne može da se utvrdi.
Najviše štete zbog krađa bakarnih kablova imaju građani koji nekad i danima budu bez struje, telefona , Interneta, i naravno, javna preduzeća i kompanije.Šef Odseka za suzbijanje teških krađa u beogradskoj Upravi policije Uglješa Stešević za MONDO kaže da su krađe sekundarnih sirovina postale gotovo svakodnevica.
”Svake nedelje prijave se dve do tri krađe, što kablova, što šahtova i gromobrana. “
Stešević kaže da su kradljivci najčešće ljudi koji su i ranije vršili ova krivična dela, a da među njima ima i maloletnika.
“Krađe vrše uglavnom u grupi, obično u noćnim časovima dolaze do šahtova, a zatim seku kablove koje izvlače i odnose u unapred pripremljena skrovišta.“
“Nakon toga ukradene kablove seku ili spaljuju, odnosno skidaju pvc i gumenu izolaciju, kako bi došli do čistog bakra. Tako prikupljani bakar prodaju otpadima sekundarnih sirovina.“
Stešević kaže da vlasnici otpada ne sarađuju sa policijom i da iako su dužni da prilikom otkupa sirovine izdaju potvrdu o kupljenoj robi sa tačnom podacima iz lične karte preprodavca, većina njih nema te potvrde.
“Dešava se da uhapsimo kradljivca koji nam kaže adresu otpada kome je prodao robu, a kada odemo tamo ne možemo da nađemo i zaplenimo ukradeno, jer ne postoji potvrda o kupovini, a poreklo robe ne može da se utvrdi.
Milionske štete, zarada mala
Materijalna šteta koju u Beogradu trpe "Telekom Srbija" , "Elektrodistribucija Beograd" i “Železnica Srbije”, zbog vršljanja "bakarne mafije" na godišnjem nivou meri se milionima dinara.
Samo u toku prošle godine,“ Telekom Srbija“ je pretrpeo direktnu štetu u vidu materijala i neophodnih radova za popravku koja se može meriti milionima dinara, rekli su za MONDO u ovoj kompaniji.
Šteta je nastala i zbog izgubljenih prihoda usled nemogućnosti pružanja servisa korisnicima, a trpeli su i građani i poslovni korisnici koji nisu mogli da obavljaju svoju delatnost.
U Telekomu kažu da su bakarni kablovi u protekloj godini više desetina puta bili meta kradljivaca, a da su se krađe najčešće dešavale na području opština Čukarica i Novi Beograd.
Osim bakarnih kablova krali su se i poklopci, delovi baznih stanica, gromobrani.
U ovoj kompaniji problem uništavanja šahtova pokušali su da reše postavljanjem zatvarača sa specijalnim ključevima.
Međutim , i ovo se nije pokazalo kao dovoljna mera jer, kako navode, postoje organizovane grupe koje koriste specijalne alate.
Prema rečima Sandre Alagić, portparola Elektrodistribucije Beograda, ovo javno preduzeće zbog krađe metalnih delova godišnje pretrpi štetu od nekoliko stotina hiljada evra.
“Iako, su kablovi, koji su nekada sadržali bakarnu užad, uglavnom zamenjeni optičkim, lopovi ih i dalje seku. Kada vide da nema bakra onda iskale bes na njima”, kaže Alagićeva za MONDO i dodaje:
Ne trpi samo naše preduzeće, već i građani čija je bezbednost ugrožena. Nikad se ne zna ko može biti povređen zbog isečenih strujnih kablova ili ukradenih poklopaca sa šahtova.“
Šteta koju je pretrpela železnica u 2011. godini bila je oko 50 miliona dinara, a prema rečima Uglješe Steševića, najviše su se krali kablovi za napajanje signalnih skretnica.
“Zbog toga je dolazilo do zastoja vozova, a mnogo puta je bila i ozbiljno ugrožena bezbednost putnika“, objasnio je Stešević.
I dok velike kompanije i građani trpe zbog šteta nastalih krađom, zarade onih sa druge strane zakona se mere hiljadama dinara.
Za kilogram bakra na otpadima sekundarnih sirovina može se dobiti između 350 i 500 dinara, dok je mesing jeftiniji za oko 100 dinara.
Kilogram gvožđa plaća se od 15 do 30 dinara, a kilogram aluminijuma od 60 do 180 dinara.
Lopovi ne znaju za prepreke
Iako prodajom metala neće bog zna koliko zaraditi, lopovi se ne libe ni da rizikuju život kako bi došli do bakarnih žica.
Jedan od primera je i krađa strujnih kablova ispod Brankovog mosta i Gazele koja se dogodila krajem 2010.godine.
Portparol EDB-a Sandra Alagić kaže da su zaposleni u ovom preduzeću bili u šoku i da im ni danas nije jasno kako su kradljivci uspeli da uopšte priđu kablovima na tako nepristupačnim mestima.
"Prosto je neverovatno na šta su sve spremni. Prošle godine desilo se nekoliko puta da lopovi pokradu sve iz trafo stanica koje su pod izuzetno viskom naponom", rekla nam je Alagić.
Ovi “sakupljači” metala ne prezaju ni od policije i zakona , jer i nakon dva dana provedena u zatvoru, koliko traje policijsko zadržavanje, mnogi od njih nastavljaju da kradu, čak i iste noći.
Uglješa Stešević kaže da se većina ovih kradljivaca vraća starom “poslu” upravo zbog blage kaznene politike.
“Nakon hapšenja počiniocima bude određeno zadržavanje od 48 sati, mi pozovemo dežurnog istražnog sudiju, i dobijemo odgovor da uhapšenog pustimo na slobodu, a prijava se prosleđuje redovnim putem. I šta onda..on već istu noć krade“, objašnjava ovaj iskusni policajac.
Šta rade u svetu?
U svetu, posebno evropskim zemljama, odlučno se suprostavljaju ovim lopovlucima.
Nemci su objavili rat ovoj pošasti i “naoružali” se nevidljivim markerima kojima obeležavaju sve ono što danas privlači lovce na bakarne kablove i slične materijale koji se relativno lako i brzo mogu unovčiti na obližnjem otpadu.
Masovne krađe na nemačkom železničkim prugama u protekloj godini primorale su njihovu internu službu obezbeđenja da grčevito traga za mogućim rešenjem, pa je spas pronađen u spreju koji sadrži dezoksiribonukleinsku kiselinu.
Reč je o premazu koji otkriva lopove jer u dodiru s njim počinju da svetle u mraku prilikom ispitivanja ultravioletnim zracima. Sprej je otporan na sunce, mraz, kišu i plamen, a pri tom ne mogu nikako da speru sa sebe ove izdajničke tragove.
Kraj pruga su sada postavljeni znaci upozorenja "Pažnja - nevidljivo obeleženo". Cilj je zastrašivanje i odvraćanje drskih lopova.
U železničkim radionicama se kablovi i delovi metalnih konstrukcija odnedavno obeležavaju žigovima pre ugrađivanja. U slučaju da se pojave na otpadu, stručnjaci lako otkrivaju odakle su ukradeni, pa i to olakšava potragu za kriminalcima.
Na slične načine problem su rešile i železnice u Španiji, Italiji, Holandiji, Engleskoj, Belgiji.
(Jelena Stokic/MONDO)
