Nekadašnji vlasnik piramidalne štedionice "Jugoskandik" na Višem sudu u Beogradu rekao da je za propast kriva zaplena nafte višemilionske vrednosti koju mu je "otela" crnogorska vlada.
Zbog nafte koju je zaplenila crnogorska vlada Jezdimir Vasiljevičć je ostao "bez keša" i to je, navodno, pokrenulo sunovrat "Jugoskandika".
"Crnogorska vlada, po nalogu Micka Vukotića (Milorada Vukotića, direktora Banke privatne privrede Crne Gore za kim je raspisana poternica), zaplenila 62.000 tona nafte da bi on mogao da je proda i isplati štediše Banke privatne privrede Crne Gore", ispričao je Vasiljević izlažući svoju odbranu.
Tada je ostao, kako je rekao, i bez nafte i bez keša, pa je tužio Crnu Goru, ali kako od te tužbe nije bilo ništa, otišao je iz Srbije 8. marta 1993.
"Jugoskandik" je tada još bio solventan, što je potvrdio i Mlađan Dinkić u svojoj knjizi, rekao je optuženi, poznat i pod nadimkom "gazda Jezda".
Vasiljeviću se sudi zbog optužbi da je, zloupotrebom službenog položaja i prevarom, sa saradnicima oštetio štediše "Jugoskandika" za više desetina miliona maraka početkom 90-ih.
Iako je proces zbog malverzacija u toj piramidalnoj štedionici poznat po Vasiljeviću, prvi na optužnici je Podgoričanin Milorad Vukotić - direktor Banke privatne privrede Crne Gore.
Za Vukotićem je krajem prošle godine raspisana poternica, i odlučeno je da mu se sudi u odsustvu.
Objašnjavajući kako je poslovao "Jugoskandik" i uspevao da isplaćuje štedišama visoke profite, Vasiljević je ispričao da je ta štedionica imala svoje prodavnice u kojima se prodavala deficitarna roba široke potrošnje, ulje, šećer, brašno..., koju je nabavljao iz prve ruke i prodavao po veoma niskim cenama.
"Naftu sam kupovao od Milije Babovića po 78 feninga, a prodavao je za marku i 15 feninga i odmah sam bio u dobitku 30 odsto. Naftu nisam mogao da kupim iz prve ruke u inostranstvu, jer je za to bila potrebna debela veza, a ne znam kako je to radio Babović", rekao je on.
Napomenuo je da ga je jednom zvao tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević da pita kako nabavlja i prodaje deficitarnu robu, pa mu je on to i objasnio.
Vasiljević tvrdi da su netačni navodi ostalih optuženih da je njih država terala u te poslove.
"Niko nas nije podsticao, ali ni sprečavao da radimo sa naftom i deficitarnom robom, toga smo se sami setili", naveo je on, objašnjavajući profitabilno poslovanje "Jugoskandika".
Prema njegovim rečima, dodatni udarac za krah štedionice, pored zaplene nafte u Crnoj Gori, bila je prekomerna isplata štediša u noći između 10. i 11. marta 1993. posle njegovog odlaska iz Srbije.
"Faksom sam ovlastio (takođe optuženog) Stevana Protića da bude direktor 'Jugoskandika'. Tražio sam da se prekinu sve isplate i da zatvore trezor, ali to nije učinjeno", naveo je Vasiljević.
Rekao je i da je u trezoru "Jugoskandika" ostalo 240 kilograma zlata, ali da ne zna šta je sa njim bilo, kao i da je tokom stečajnog postupka "razvučen" najveći deo stečajne mase.
Vasiljević je negirao da je devize prikupljene od štediša prodavao Narodnoj banci Jugoslavije za dinare i tako pravio inflaciju.
Posebno je ispričao da je tadašnjem lideru opozicije Vuku Draškoviću, na njegovu molbu, uz priznanicu dao pola miliona nemačkih maraka za rad stranke, a davao je pare i vojsci i državnoj bezbednosti kada su mu to tražili.
Pored Vukotića i Vasiljevića, na optužnici su Dragan Antonijević, Ljubivoje Šundić, kao i advokat Stevan Protić.
Svi su na početku suđenja u decembru negirali krivicu za zloupotrebu službenog položaja, prevare i utaje u vezi s piramidalnom štednjom u "Jugoskandiku" početkom 90-ih godina prošlog veka.
Sledeće suđenje zakazano je za 10. april.
(Tanjug)
"Crnogorska vlada, po nalogu Micka Vukotića (Milorada Vukotića, direktora Banke privatne privrede Crne Gore za kim je raspisana poternica), zaplenila 62.000 tona nafte da bi on mogao da je proda i isplati štediše Banke privatne privrede Crne Gore", ispričao je Vasiljević izlažući svoju odbranu.
Tada je ostao, kako je rekao, i bez nafte i bez keša, pa je tužio Crnu Goru, ali kako od te tužbe nije bilo ništa, otišao je iz Srbije 8. marta 1993.
"Jugoskandik" je tada još bio solventan, što je potvrdio i Mlađan Dinkić u svojoj knjizi, rekao je optuženi, poznat i pod nadimkom "gazda Jezda".
Vasiljeviću se sudi zbog optužbi da je, zloupotrebom službenog položaja i prevarom, sa saradnicima oštetio štediše "Jugoskandika" za više desetina miliona maraka početkom 90-ih.
Iako je proces zbog malverzacija u toj piramidalnoj štedionici poznat po Vasiljeviću, prvi na optužnici je Podgoričanin Milorad Vukotić - direktor Banke privatne privrede Crne Gore.
Za Vukotićem je krajem prošle godine raspisana poternica, i odlučeno je da mu se sudi u odsustvu.
Objašnjavajući kako je poslovao "Jugoskandik" i uspevao da isplaćuje štedišama visoke profite, Vasiljević je ispričao da je ta štedionica imala svoje prodavnice u kojima se prodavala deficitarna roba široke potrošnje, ulje, šećer, brašno..., koju je nabavljao iz prve ruke i prodavao po veoma niskim cenama.
"Naftu sam kupovao od Milije Babovića po 78 feninga, a prodavao je za marku i 15 feninga i odmah sam bio u dobitku 30 odsto. Naftu nisam mogao da kupim iz prve ruke u inostranstvu, jer je za to bila potrebna debela veza, a ne znam kako je to radio Babović", rekao je on.
Napomenuo je da ga je jednom zvao tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević da pita kako nabavlja i prodaje deficitarnu robu, pa mu je on to i objasnio.
Vasiljević tvrdi da su netačni navodi ostalih optuženih da je njih država terala u te poslove.
"Niko nas nije podsticao, ali ni sprečavao da radimo sa naftom i deficitarnom robom, toga smo se sami setili", naveo je on, objašnjavajući profitabilno poslovanje "Jugoskandika".
Prema njegovim rečima, dodatni udarac za krah štedionice, pored zaplene nafte u Crnoj Gori, bila je prekomerna isplata štediša u noći između 10. i 11. marta 1993. posle njegovog odlaska iz Srbije.
"Faksom sam ovlastio (takođe optuženog) Stevana Protića da bude direktor 'Jugoskandika'. Tražio sam da se prekinu sve isplate i da zatvore trezor, ali to nije učinjeno", naveo je Vasiljević.
Rekao je i da je u trezoru "Jugoskandika" ostalo 240 kilograma zlata, ali da ne zna šta je sa njim bilo, kao i da je tokom stečajnog postupka "razvučen" najveći deo stečajne mase.
Vasiljević je negirao da je devize prikupljene od štediša prodavao Narodnoj banci Jugoslavije za dinare i tako pravio inflaciju.
Posebno je ispričao da je tadašnjem lideru opozicije Vuku Draškoviću, na njegovu molbu, uz priznanicu dao pola miliona nemačkih maraka za rad stranke, a davao je pare i vojsci i državnoj bezbednosti kada su mu to tražili.
Pored Vukotića i Vasiljevića, na optužnici su Dragan Antonijević, Ljubivoje Šundić, kao i advokat Stevan Protić.
Svi su na početku suđenja u decembru negirali krivicu za zloupotrebu službenog položaja, prevare i utaje u vezi s piramidalnom štednjom u "Jugoskandiku" početkom 90-ih godina prošlog veka.
Sledeće suđenje zakazano je za 10. april.
(Tanjug)
