Najnagrađivaniji domaći dizajner otkriva da njegovi radovi "izleću" iz radnje, da je u prošlom životu bio "buba čistačica" i kako izgleda timeline njegovog života.
Posle dve i po decenije iskustva u svetu dizajna i vizuelnih komunikacija ovaj autor je postao sinonim za kompletnu ličnost, koja na svim životnim poljima funkcioniše kao "švajcarac".
Za sobom nosi niz uspeha, i sam kaže da je od brojnih nagrada "počeo da liči na pehar", pa mu "težina" ne dozvoljava da lebdi.
"Svoj kreativni rad ću posvetiti presvlačenju naopake postavke sveta. Nešto se mora menjati. Lepo i korisno može da bude spojeno, a da ne košta mnogo. Današnji trendovi su postali nepodnošljivi", kaže za MONDO portal, najnagrađivaniji dizajner sa ovih prostora i poznati vizuelni umetnik Slavimir Stojanović.
Mnogima deluje da si sa lakoćom postao vrhunski dizajner. Kako je došlo do toga da tvoje ime bude jedan od sinonima za dizajn na ovim prostorima, a i šire?
"Došao sam do ove tačke tako što sam hteo da očistim sve - sebe, sve oko sebe, ceo svet. U prethodnom životu sam verovatno bio neka buba čistačica. To je taj osećaj. Zbog toga se ljudima čini da je sve što radim jednostavno, jer deluje da se sve to tako lako reši. Ali meni niko nije rekao šta da radim i na koji način. Dok dođeš do tog momenta, moraš da guliš i guliš shvatajući šta želiš da poručiš".
U kom trenutku si zaista porastao?
"Moje ozbiljno sazrevanje se desilo pre samo desetak godina. Odlazak iz Srbije u Sloveniju i život u potpuno drugoj sredini. Tamo sam morao, pod pritiskom želje za opstankom, da se mnogo više bavim sobom i svojim talentom. Tada su počela neka suštinska pitanja, koja sebi nikad nisam postavljao u Srbiji. Bio sam veoma uspešan kreativno i osvajao sam mnogo nagrada. Ali, to je sve bilo nesvesno. Išlo je stihijski, posle faksa - jedna nagrada, druga nagrada, šta sledeće treba da nacrtam, 'ajde sad nacrtaj, sad izlazimo i tako u krug."
Dakle, išlo je "ludo i brzo"?
"Bio je to normalan život do tridesete koji bi trebalo svako da proba, ali sam možda malo previše to probao i onda došao do suočavanja sa realnošću. Tada mi se rodila ideja da bi trebalo da budem više od dizajnera. To je timeline mog života."
I tako je vremenom nastao brend "Futro"... Zašto si odabrao baš taj naziv?
"'Futro' je skraćenica od future - retro. Zvučalo mi je atraktivno i jednostavno. Nisam mnogo puta čuo tu reč. Volim naučnu fantastiku, ne volim realnost uopšte. Sve što je fantazija, izmišljotina, premešteno u neko drugo vreme, galaksiju, to volim. Samo transport u neki drugi svemir. Taj spoj prošlog i budućeg odgovara tom mom delu karaktera. I reč 'Futro' mi zvuči kao budućnost, a opet ima neku dozu autoironije i humora. Smislio sam to ime pre jedno petnaestak godina."
Samo to se krije iza tog naziva? Hm...
"Pa znaš kako, ima dobra fora sa tim future - retro, jer bih voleo da u budućnosti moji radovi važe za toliko kvalitetne, da će nekome u budućnosti biti retro u pozitivnom smislu, ako me kapiraš."
Hm... To iz ove perspektive deluje krajnje izvodljivo. Kako je "Futro" dobio svoj prodajni prostor?
"'Futro' proizvodi su nastali kao deo linije koja bi bila lifestyle brend i imala sve proizvode iz raznih domena, od satova, preko garderobe, do nameštaja. Kao nešto sa čim se lako identifikuješ. Ovde je sve utemeljeno u humoru. Zanat koji sam ispekao i određeni talenat za humor sam odlučio da stavim u funkciju tog brenda."
Kako radi radnja za sada?
"Šta god da stavim u radnju, rasproda se. Nema konkurencije. Od ideje do realizacije u koju ulažem previše, nemam nikakvu zaradu, ali svestan sam da je za sve potrebno vreme. Ne žurim, pustio sam taj brend da živi. U Srbiji je problem ulaganje, od toga zavisi koliko će sve da živi."
Šta nas novo očekuje kada zakoračimo ovih dana u "Futro" radnju?
"Pripremamo majice u letnjim bojama. Čekam nove torbe. Ubacio sam lampe, i naravno, tu su i razne sveske, torbe, šolje... Sitnice koje lepo mogu da se uklope u svaki prostor."
Da li te dizajn za komercijalne projekte "radi" isto koliko i stvaranje za dušu?
"Ima ljudi koji su više rođeni za komercijalne projekte. I ja uživam kada je to dobro, ali takav rad podleže ogromnom broju evaluacija i postaje svačiji. U tom procesu mu se injekcijama kritike unose razni drugi kvaliteti i polako se otuđuješ od toga. Odvojio sam taj rad od svog kreativnog bića, jer to radim po iskustvu. Znam kuda će koja ideja ići. Naučio sam da se ne vežem emotivno za svoje ideje, jer kad kažeš 'sve su to moja deca', onda shvatiš koliko imaš pobijene dece. U momentu samo presisaš. Ne možeš da trpiš da ti deca krvare po podu u tim prezentacijskim salama. I stvarno, samo ne možeš više. Tog momenta postaješ kreativni direktor. Nisi više kreativac, već vođa tima."
Možeš li da pretpostaviš kojim putem bi išao tvoj rad da se nije pojavio Internet?
"Svako vreme ima svoje. Počeo sam da radim kad nije bilo Interneta, kada je bilo važno da izađeš u novinama. Uvek postoji nešto što uradiš da bi došao u žižu. A najvažnije je da budeš dobar u tome što radiš. Meni nikad nisu manjkale ideje, nikad. To je ozbiljna stvar."
Često izjavljuješ da ne znaš šta je to dosada i da neprestano stvaraš. Da li to znači da uspeh u tvom poslu dolazi samo ako neprestano radiš?
"Može da se ne radi, ali samo fizički. Kada se baviš umetnošću, um je nemiran. Mogu da izdržim par dana da nisam ništa naskicirao, ali šta se meni desi u mozgu tih par dana dok sebe sprečavam da izbacim ideje, to je neobjašnjivo. Zato najviše volim odmor. Tada mi se otvore mogućnosti da ne mislim o obavezama i sve što smislim za sledećih pola godine, smislim za tih sedam dana. Opustim se i pustim da se to složi. Nigde ne idem bez sveske i olovke, nacrtam sve to i onda preuzmem dalje. Sveske su najpunije ideja kad stignem sa odmora. Još ako imam tri nedelje sebi da priuštim, onda sam miran dve godine. Ali, to su ovi umetnički projekti koji imaju lično utemeljenje u meni."
Zašto je tebi uspelo da postaneš vrhunski dizajner, neko ko je uzor mnogima, a drugima to ne polazi za rukom? Kada si uočio koji put je pravi? Za sobom nosi niz uspeha, i sam kaže da je od brojnih nagrada "počeo da liči na pehar", pa mu "težina" ne dozvoljava da lebdi.
"Svoj kreativni rad ću posvetiti presvlačenju naopake postavke sveta. Nešto se mora menjati. Lepo i korisno može da bude spojeno, a da ne košta mnogo. Današnji trendovi su postali nepodnošljivi", kaže za MONDO portal, najnagrađivaniji dizajner sa ovih prostora i poznati vizuelni umetnik Slavimir Stojanović.
Mnogima deluje da si sa lakoćom postao vrhunski dizajner. Kako je došlo do toga da tvoje ime bude jedan od sinonima za dizajn na ovim prostorima, a i šire?
"Došao sam do ove tačke tako što sam hteo da očistim sve - sebe, sve oko sebe, ceo svet. U prethodnom životu sam verovatno bio neka buba čistačica. To je taj osećaj. Zbog toga se ljudima čini da je sve što radim jednostavno, jer deluje da se sve to tako lako reši. Ali meni niko nije rekao šta da radim i na koji način. Dok dođeš do tog momenta, moraš da guliš i guliš shvatajući šta želiš da poručiš".
U kom trenutku si zaista porastao?
"Moje ozbiljno sazrevanje se desilo pre samo desetak godina. Odlazak iz Srbije u Sloveniju i život u potpuno drugoj sredini. Tamo sam morao, pod pritiskom želje za opstankom, da se mnogo više bavim sobom i svojim talentom. Tada su počela neka suštinska pitanja, koja sebi nikad nisam postavljao u Srbiji. Bio sam veoma uspešan kreativno i osvajao sam mnogo nagrada. Ali, to je sve bilo nesvesno. Išlo je stihijski, posle faksa - jedna nagrada, druga nagrada, šta sledeće treba da nacrtam, 'ajde sad nacrtaj, sad izlazimo i tako u krug."
Dakle, išlo je "ludo i brzo"?
"Bio je to normalan život do tridesete koji bi trebalo svako da proba, ali sam možda malo previše to probao i onda došao do suočavanja sa realnošću. Tada mi se rodila ideja da bi trebalo da budem više od dizajnera. To je timeline mog života."
I tako je vremenom nastao brend "Futro"... Zašto si odabrao baš taj naziv?
"'Futro' je skraćenica od future - retro. Zvučalo mi je atraktivno i jednostavno. Nisam mnogo puta čuo tu reč. Volim naučnu fantastiku, ne volim realnost uopšte. Sve što je fantazija, izmišljotina, premešteno u neko drugo vreme, galaksiju, to volim. Samo transport u neki drugi svemir. Taj spoj prošlog i budućeg odgovara tom mom delu karaktera. I reč 'Futro' mi zvuči kao budućnost, a opet ima neku dozu autoironije i humora. Smislio sam to ime pre jedno petnaestak godina."
Samo to se krije iza tog naziva? Hm...
"Pa znaš kako, ima dobra fora sa tim future - retro, jer bih voleo da u budućnosti moji radovi važe za toliko kvalitetne, da će nekome u budućnosti biti retro u pozitivnom smislu, ako me kapiraš."
Hm... To iz ove perspektive deluje krajnje izvodljivo. Kako je "Futro" dobio svoj prodajni prostor?
"'Futro' proizvodi su nastali kao deo linije koja bi bila lifestyle brend i imala sve proizvode iz raznih domena, od satova, preko garderobe, do nameštaja. Kao nešto sa čim se lako identifikuješ. Ovde je sve utemeljeno u humoru. Zanat koji sam ispekao i određeni talenat za humor sam odlučio da stavim u funkciju tog brenda."
Kako radi radnja za sada?
"Šta god da stavim u radnju, rasproda se. Nema konkurencije. Od ideje do realizacije u koju ulažem previše, nemam nikakvu zaradu, ali svestan sam da je za sve potrebno vreme. Ne žurim, pustio sam taj brend da živi. U Srbiji je problem ulaganje, od toga zavisi koliko će sve da živi."
Šta nas novo očekuje kada zakoračimo ovih dana u "Futro" radnju?
"Pripremamo majice u letnjim bojama. Čekam nove torbe. Ubacio sam lampe, i naravno, tu su i razne sveske, torbe, šolje... Sitnice koje lepo mogu da se uklope u svaki prostor."
Da li te dizajn za komercijalne projekte "radi" isto koliko i stvaranje za dušu?
"Ima ljudi koji su više rođeni za komercijalne projekte. I ja uživam kada je to dobro, ali takav rad podleže ogromnom broju evaluacija i postaje svačiji. U tom procesu mu se injekcijama kritike unose razni drugi kvaliteti i polako se otuđuješ od toga. Odvojio sam taj rad od svog kreativnog bića, jer to radim po iskustvu. Znam kuda će koja ideja ići. Naučio sam da se ne vežem emotivno za svoje ideje, jer kad kažeš 'sve su to moja deca', onda shvatiš koliko imaš pobijene dece. U momentu samo presisaš. Ne možeš da trpiš da ti deca krvare po podu u tim prezentacijskim salama. I stvarno, samo ne možeš više. Tog momenta postaješ kreativni direktor. Nisi više kreativac, već vođa tima."
Možeš li da pretpostaviš kojim putem bi išao tvoj rad da se nije pojavio Internet?
"Svako vreme ima svoje. Počeo sam da radim kad nije bilo Interneta, kada je bilo važno da izađeš u novinama. Uvek postoji nešto što uradiš da bi došao u žižu. A najvažnije je da budeš dobar u tome što radiš. Meni nikad nisu manjkale ideje, nikad. To je ozbiljna stvar."
Često izjavljuješ da ne znaš šta je to dosada i da neprestano stvaraš. Da li to znači da uspeh u tvom poslu dolazi samo ako neprestano radiš?
"Može da se ne radi, ali samo fizički. Kada se baviš umetnošću, um je nemiran. Mogu da izdržim par dana da nisam ništa naskicirao, ali šta se meni desi u mozgu tih par dana dok sebe sprečavam da izbacim ideje, to je neobjašnjivo. Zato najviše volim odmor. Tada mi se otvore mogućnosti da ne mislim o obavezama i sve što smislim za sledećih pola godine, smislim za tih sedam dana. Opustim se i pustim da se to složi. Nigde ne idem bez sveske i olovke, nacrtam sve to i onda preuzmem dalje. Sveske su najpunije ideja kad stignem sa odmora. Još ako imam tri nedelje sebi da priuštim, onda sam miran dve godine. Ali, to su ovi umetnički projekti koji imaju lično utemeljenje u meni."
"Sticaj okolnosti. Ne mogu nešto drugo da radim, a da zaradim toliko da mogu da živim normalno, prema svojim potrebama. Tu je ceo štos. Morao sam u jednom momentu da shvatim da moram od svega po nešto da radim da bih imao tu vrstu ravnoteže. Međutim, ravnotežu sam postigao tek pre par godina, kada sam se suočio sa činjenicom da sam ćale i da sam muž i dizajner i vizuelni umetnik i kreativni direktor... To se sve čini kao - idi bre čoveče, kad ćeš da stigneš sve to... A kad shvatiš da si sve to stvarno ti onda ništa više nije problem. "
Tako jednostavno?
"Naravno, nije lako. Imao sam raznorazne probleme sa svojim karakterom i sa ciljevima. Ciljevi su najveći neprijatelj ravnoteže. Dok se čovek ne opusti od ciljeva, ne može dalje. Mene su kroz život vodili ciljevi. I dok ne ostvarim cilj, turbina radi. I dođeš do cilja i skapiraš da je sve drugo bilo usput, a život prošao ceo. Imao sam tu sreću da sam mnogo puta došao do cilja, ali onda dođeš u situaciju da shvatiš - nemamo cilj, šta radimo? I to je sazrevanje koje se meni desilo. Kada shvatiš da može da se živi bez ciljeva."
Nemaš više ciljeva?
"Imam samo veliki cilj - bolji život za sve, znaš ono - da budeš dobar sa svima, srdačan, da iznutra postaješ svetliji čovek i da sebe voliš. Sada zvučim kao neki Tibetanac, ali to je stvarno tako. U momentu kada se to promenilo kod mene, promenio sam mnogo toga u organizaciji, a karakter nisam sigurno. Doživeo sam napokon da nije sve prebitno i odmah sada. I suočio sam se sa činjenicom da mi je možda mesto negde drugde. To me je ubijalo godinama. Znaš ono kad pomisliš 'da ovo isto radim negde drugde, možda bi imalo veći smisao'."
Nakon mnogo zanimljivih izložbi, iznenadio si nas i postavkom u jednom beogradskom restoranu. Šta donosi izložba "Futro Stories"? Da li je prodajnog karaktera?
"Izložba je prodajna, ali to nije presudno. Važno je da ljudi koji dođu tamo, dok klopaju, mogu da uživaju u izložbi. Mali su formati, krase ih autorske poruke. Gosti čitaju te anegdote, smeju se i već ima zainteresovanih koji bi odmah da ih skinu i nose kući. Otvaranje je bilo nenametljivo i spontano, za promenu. Kada god sam izlagao bio je haos, zaboravim gde sam od količine tog medijskog eksponiranja, tako da mi je sad ovo prijalo i idem svaki dan tamo na ručak, osećam se kao kod kuće, a i dobra je klopa, svetska kuhinja."
Da li je taj osećaj da si kao kod kuće bio presudan da tu smestiš svoje radove na neko vreme?
"Kada sam bio tamo prvi put da klopam, video sam izložbu jedne mlade umetnice i dopalo mi se što postoji taj koncept da se na svakih mesec dana neko drugi 'okači'. Dopalo mi se da imaš istovremeno osećaj da je to i galerija i restoran. Onda sam neke svoje stare radove pokušao da prilagodim tom prostoru i arhitekturi, da izgleda kao da je rađeno baš za taj restoran. Odštampao sam poruke koje već neko vreme postoje i brzo smo organizovali izložbu."
Šta je sledeće što te očekuje u moru obaveza i sprovođenja ideja u delo?
"Imam izložbu u Kulturnom centru u Požegi tokom maja. Biću predavač na jednom značajnom predavanju u Sloveniji u okviru 'Emzin' seminara koje organizuje istoimeni magazin. Velika je čast što su me zvali, jer će pored mene biti još samo tri predavača. To su ozbiljni svetski dizajneri koji su drastično stariji od mene. Idem i na "Magdalenu", festival komunikacije, a posle ću polako spremati izložbu, pošto ću možda ići i u Ameriku uskoro, ali o tome će biti više reči kada dogovori budu konačni."
Nakon inspirativnog razgovora sa Slavimirom, zaključili smo da ga, pored dokazane upornosti, neodoljivog humora i neosporivog talenta, krasi i neposrednost koja često "zaobiđe" slavne i uspešne ličnosti.
(MONDO - Danica Čigoja)
