Agencije i advokati za pomoć za dobijanje viza, pasoša druge države i radne dozvole naplaćuju od 200 evra u Srbiji do 18.000 evra u Sloveniji.
"Bugarski pasoš - državljanstvo za lica koja imaju bugarsko ili makedonsko poreklo (-ov ili -ski). Za Srbe ne radim papire ako nemaju poreklo. Moguće je ako imaju pet godina prijavljen boravak u Bugarskoj ili da su oženjeni/udati ne manje od tri godine. Sve ostalo je nemoguće i ne treba pokušavati“, glasio je oglas objavljen na jednom Internet portalu.
Ipak, vlasnik agencije nije želeo javno da govori o svom poslu, ali je nezvanično objasnio proceduru pružanja pomoći srpskim državljanima koji se odluče da zatraže bugarski pasoš.
Kako je naveo za "Danas", posao koji radi je potpuno legalan i „radi samo sa originalnim papirima“, što znači da pomaže klijentima koji najčešće ne znaju bugarski jezik i ne znaju kako da se snađu u komplikovanim birokratskim procedurama.
Dodaje da se „lica koja su osuđivana ili se protiv njih vodi krivični postupak, ne mogu kandidovati za bugarskog državljanina“ i naglasio da ovakav vid pružanja usluga klijentima „štedi“ najmanje pet putovanja do Sofije, koliko je potrebno da bi se ova komplikovana procedura privela kraju.
Sličan odgovor list je dobio i u jednoj beogradskoj agenciji, koja se bavi posredovanjem u dobijanju kanadskih „papira“ za iseljenje iz Srbije. U ovoj agenciji navode da postoje već četiri godine i da se njihova pomoć, pre svega, sastoji u pružanju saveta i vođenju kroz proces apliciranja za kanadske papire, jer, kako kažu, takva pomoć je ljudima i najpotrebnija pošto vas u Ambasadi Kanade „usmeravaju isključivo na zvanične sajtove“.
U agenciji, takođe, ističu da im se mesečno za pomoć obrati veliki broj klijenata, ali da mnogi od njih ne ispunjavaju potrebne uslove. U tim situacijama, klijentu se jasno stavlja do znanja da ne može dobiti vizu i ne ohrabruje se da nastavi sa procesom apliciranja, dok oni koji ispunjavaju potrebne uslove potpisuju ugovor sa agencijom i za pomoć plaćaju 1.500 kanadskih dolara.
Pitanje je koliko se agencijama može verovati. Tako je na internet sajtu kanadskog Odeljenja za državljanstvo i emigraciju objavljeno upozorenje pod naslovom - „Ne budite žrtva prevare“, u kojem se detaljno obaveštavaju kandidati za dobijanje kanadske vize da „nije neophodno angažovati zastupnika pri procesu apliciranja za vizu“ i da „ti zastupnici nemaju veze u kanadskim ambasadama“, kao i da odluku o odobrenju vize donose isključivo kanadski službenici.
I u regionu postoje agencije koje pružaju slične usluge. Međutim, za razliku od svojih kolega iz Srbije, predstavnici ovih agencija ne samo što sa zadovoljstvom govore o svom radu, već smatraju potpuno prirodnim i poželjnim da se ime njihove agencije pojavi u javnosti.
Tadej Štrucl iz agencije European Migration Office Slovenia kaže za Danas da se njegova agencija puno reklamira u slovenačkim medijima i da nikada ne bi učinili nešto što bi ugrozilo poverenje koje klijenti u njih imaju.
"Pomažemo pri iseljenju u Australiju i na Novi Zeland. Interesovanje za iseljenje je veoma veliko, pre svega zbog ekonomske krize koja pogađa sve zemlje Evrope. Usluge koje agencija pruža su raznovrsne - od pomoći pri prikupljanju dokumentacije, vođenju kroz postupak, otvaranju računa u novoj zemlji boravka, dobijanju zdravstvenog osiguranja, pa do pomoći koju pruža nakon što klijent dođe u novu zemlju. Svrha ovoga je da što je moguće više klijentu olakša proces prilagođavanja u novoj sredini", navodi Štrucl.
Prema njegovim rečima, cena usluga zavisi od vrste dokumenata za koje se aplicira i kreće se od 200 do 18.000 evra.
"Uvek se trudimo da za svakoga nađemo opciju koju omogućava iseljenje. Ljudi nam se obraćaju jer žele bolji život i mi činimo sve da im to i omogućimo"; naglašava Štrucl.
Prema podacima Međunarodne organizacije za migraciju iz 2005, između 3,2 i 3,8 miliona Srba ili ljudi koji imaju srpsko poreklo živi van granica zemlje. Od tog broja najviše ih je u SAD - između 750.000 i 1.000.000, Nemačkoj 580.000, Austriji od 250.000 do 300.000 i Kanadi oko 200.000-250.000.
(MONDO)
Ipak, vlasnik agencije nije želeo javno da govori o svom poslu, ali je nezvanično objasnio proceduru pružanja pomoći srpskim državljanima koji se odluče da zatraže bugarski pasoš.
Kako je naveo za "Danas", posao koji radi je potpuno legalan i „radi samo sa originalnim papirima“, što znači da pomaže klijentima koji najčešće ne znaju bugarski jezik i ne znaju kako da se snađu u komplikovanim birokratskim procedurama.
Dodaje da se „lica koja su osuđivana ili se protiv njih vodi krivični postupak, ne mogu kandidovati za bugarskog državljanina“ i naglasio da ovakav vid pružanja usluga klijentima „štedi“ najmanje pet putovanja do Sofije, koliko je potrebno da bi se ova komplikovana procedura privela kraju.
Sličan odgovor list je dobio i u jednoj beogradskoj agenciji, koja se bavi posredovanjem u dobijanju kanadskih „papira“ za iseljenje iz Srbije. U ovoj agenciji navode da postoje već četiri godine i da se njihova pomoć, pre svega, sastoji u pružanju saveta i vođenju kroz proces apliciranja za kanadske papire, jer, kako kažu, takva pomoć je ljudima i najpotrebnija pošto vas u Ambasadi Kanade „usmeravaju isključivo na zvanične sajtove“.
U agenciji, takođe, ističu da im se mesečno za pomoć obrati veliki broj klijenata, ali da mnogi od njih ne ispunjavaju potrebne uslove. U tim situacijama, klijentu se jasno stavlja do znanja da ne može dobiti vizu i ne ohrabruje se da nastavi sa procesom apliciranja, dok oni koji ispunjavaju potrebne uslove potpisuju ugovor sa agencijom i za pomoć plaćaju 1.500 kanadskih dolara.
Pitanje je koliko se agencijama može verovati. Tako je na internet sajtu kanadskog Odeljenja za državljanstvo i emigraciju objavljeno upozorenje pod naslovom - „Ne budite žrtva prevare“, u kojem se detaljno obaveštavaju kandidati za dobijanje kanadske vize da „nije neophodno angažovati zastupnika pri procesu apliciranja za vizu“ i da „ti zastupnici nemaju veze u kanadskim ambasadama“, kao i da odluku o odobrenju vize donose isključivo kanadski službenici.
I u regionu postoje agencije koje pružaju slične usluge. Međutim, za razliku od svojih kolega iz Srbije, predstavnici ovih agencija ne samo što sa zadovoljstvom govore o svom radu, već smatraju potpuno prirodnim i poželjnim da se ime njihove agencije pojavi u javnosti.
Tadej Štrucl iz agencije European Migration Office Slovenia kaže za Danas da se njegova agencija puno reklamira u slovenačkim medijima i da nikada ne bi učinili nešto što bi ugrozilo poverenje koje klijenti u njih imaju.
"Pomažemo pri iseljenju u Australiju i na Novi Zeland. Interesovanje za iseljenje je veoma veliko, pre svega zbog ekonomske krize koja pogađa sve zemlje Evrope. Usluge koje agencija pruža su raznovrsne - od pomoći pri prikupljanju dokumentacije, vođenju kroz postupak, otvaranju računa u novoj zemlji boravka, dobijanju zdravstvenog osiguranja, pa do pomoći koju pruža nakon što klijent dođe u novu zemlju. Svrha ovoga je da što je moguće više klijentu olakša proces prilagođavanja u novoj sredini", navodi Štrucl.
Prema njegovim rečima, cena usluga zavisi od vrste dokumenata za koje se aplicira i kreće se od 200 do 18.000 evra.
"Uvek se trudimo da za svakoga nađemo opciju koju omogućava iseljenje. Ljudi nam se obraćaju jer žele bolji život i mi činimo sve da im to i omogućimo"; naglašava Štrucl.
Prema podacima Međunarodne organizacije za migraciju iz 2005, između 3,2 i 3,8 miliona Srba ili ljudi koji imaju srpsko poreklo živi van granica zemlje. Od tog broja najviše ih je u SAD - između 750.000 i 1.000.000, Nemačkoj 580.000, Austriji od 250.000 do 300.000 i Kanadi oko 200.000-250.000.
(MONDO)
