Atomska skloništa, kojih je najviše na Novom Beogradu u ova mirnodopska vremena pretvorena su u dečije igraonice, teretane, internet kafee, umetničke radionice… Neka su od početka imala dvostruku funkciju, a donose popriličnu zaradu jednom preduzeću.
Ovim prostorima predviđenim za zaštitu stanovništva u ratu upravlja Javno preduzeće za skloništa i daje ih u najam pravnim licima i preduzetnicima registrovanim za određene delatnosti.
Preduzeće upravlja sa 1.437 javnih skloništa površine 260.000 kvadratnih metara. Od toga u Beogradu je 950 ovakvih "podzemnih lokala", a izdaje se 320 površina od oko 68.000 kvadrata.
Izdavanje skloništa vrši se putem javnog konkursa koji se objavljuje u dnevnom listu "Politika".
Odluku o izboru najpovoljnijeg ponuđača, a to se procenjuje na osnovu cene, donosi komisija koja o tome obaveštava sve učesnike.
"Ugovorom je predviđeno korišćenje skloništa do pet godina sa mogućnošću produžavanja sve dok su ispunjeni opšti uslovi za mirnodopsko korišćenje skloništa i zakupac ispunjava ugovorne obaveze", rekli su za MONDO u ovom preduzeću.
Jedan od najvažnijih uslova koje zakupac mora da ispuni je da objekat može da se u slučaju ratne opasnosti isprazni u roku od 24 sata, rekli su nam u ovom preduzeću i dodali:
"Zakupcima nije dozvoljeno da naruše osnovnu funkciju objekta , a nije dopušteno ni skladištenje eksplozivnih, toksičnih i drugih opasnih materija."
Prilagođavanje skloništa svojim mirnodopskim namenama izvodi se tako što pre odpočinjanja bilo kakvih radova, koji ne spadaju u tekuće održavanje, pribavljaju saglasnost od javnog preduzeća za skloništa.
U preduzeću kažu da se ne izdaje oko 1.000 skloništa, a da je glavni razlog nepogodna lokacija, loš prilaz, kao i to što je 20 odsto skloništa predviđeno za ostave stanara samim projektom.
Cena najma kvadrata ovih prostora pod betonskom pločom na Novom Beogradu kreće se do 350 dinara, dok je u provinciji znatno jeftiniji. Preduzeće upravlja sa 1.437 javnih skloništa površine 260.000 kvadratnih metara. Od toga u Beogradu je 950 ovakvih "podzemnih lokala", a izdaje se 320 površina od oko 68.000 kvadrata.
Izdavanje skloništa vrši se putem javnog konkursa koji se objavljuje u dnevnom listu "Politika".
Odluku o izboru najpovoljnijeg ponuđača, a to se procenjuje na osnovu cene, donosi komisija koja o tome obaveštava sve učesnike.
"Ugovorom je predviđeno korišćenje skloništa do pet godina sa mogućnošću produžavanja sve dok su ispunjeni opšti uslovi za mirnodopsko korišćenje skloništa i zakupac ispunjava ugovorne obaveze", rekli su za MONDO u ovom preduzeću.
Jedan od najvažnijih uslova koje zakupac mora da ispuni je da objekat može da se u slučaju ratne opasnosti isprazni u roku od 24 sata, rekli su nam u ovom preduzeću i dodali:
"Zakupcima nije dozvoljeno da naruše osnovnu funkciju objekta , a nije dopušteno ni skladištenje eksplozivnih, toksičnih i drugih opasnih materija."
Prilagođavanje skloništa svojim mirnodopskim namenama izvodi se tako što pre odpočinjanja bilo kakvih radova, koji ne spadaju u tekuće održavanje, pribavljaju saglasnost od javnog preduzeća za skloništa.
U preduzeću kažu da se ne izdaje oko 1.000 skloništa, a da je glavni razlog nepogodna lokacija, loš prilaz, kao i to što je 20 odsto skloništa predviđeno za ostave stanara samim projektom.
Zarada velika, a malo se gradilo
Ako uzmemo kao prosečnu cenu za zakup 200 dinara, a znamo da se izdaje 320 skloništa površine oko 68.000 kvadrata, dolazimo do podatka da na godišnjem nivou ovo predzeće samo od najamnine zaradi više od 160 miliona dinara (oko 1.390.000 evra).
Ovo preduzeće izdaje i oko 20 lokala, površine 4.000 metara kvadratnih, a izdaje ih po ceni od 660 do 1.200 dinara po metru kvadratnom, što donosi još nekoliko miliona dinara zarade.
I tu nije kraj prihodima ovog javnog preduzeća.
Osim novca od naplate najma skloništa i lokala, na račun ovog preduzeća slivao se i novac od taksi koje su plaćali investitori, a koje su iznosile iznose 1 do 2 odsto vrednosti građevinskih radova, bilo da grade obalkoder, kuću ili samo vrše nadogradnju nekog objekta.
Ovaj novac od najma i naknada investitora namenjen je održavanju postojećih i izgradnji novih skloništa, a kako je gradnja prostora za slučaj opasnosti godinama bila mrtva, ovaj namet za građevinare doživljava se kao prikriveni porez na gradnju.
Ipak, čini se, da sve neće ostati mrtvo slovo na papiru jer je trenutno u izgradnji sklonište u Pirotu u koje će biti uloženo oko 70 miliona dinara (609.000 evra).
Ono što je sigurno je i da će kasa javnog preduzeća za skloništa biti praznija za naknadu koju plaćaju investitori jer je vlada 1. okobra ukinula ovu taksu.
Zakupci ne menjaju lokacije
I dok investitori nisu bili najsrećniji kada su morali da plate i ovu u nizu dažbina, zakupci skloništa zadovoljni su cenom najma jer su ovi "lokali" čak tri puta jeftiniji u odnosu na lokale iznad zemlje.
Kada uporedimo sa cenama zakupa lokala na Novom Beogradu koje se, kako je za MONDO rečeno u agenciji za izdavanje nekretnina Albatros, kreću oko 300 evra za lokal od oko 30- 40 kvadratnih metara, a za takav prostor u skloništu oko 100 evra, zaključujemo da je vođenje poslova u skloništima prilično unosno.
Iako je poslednje dve godine, kako su nam rekli u preduzeću Skloništa, opalo interesovanje za najam, oni koji su se pre pet i više godina "udomili" u atomskim skloništima ne menjaju lokaciju i prostor jer je cena više nego povoljna.
Vlasnik fitnes centra "Arena" Miloš Dimitrijević rekao je za MONDO da sklonište na Novom Beogradi zakupljuje od 2004. godine i da presudnu ulogu u izboru lokacije i prostora ima cena, koja je kako nam je potvrdio tri puta niža od cene nekih drugih lokala u ovom delu grada.
"Ako bi zakupljivao prostor po višoj ceni onda bi i mesečne članarine morale da budu više, a to bi značilo automatski i manji broj klijenata, pogotovo u ovim kriznim vremenima", kaže Dimitrijević.
Njegovo mišljenje deli i Tihomir Opačić, vlasnik muzičkog studia "Orange" , koji opstaje već devet godina u jednom od skloništa na Novom Beogradu, ali dodaje da je značajno i to što muzičari mogu da vežbaju bez bojazni da će se neko od stanara iz susednih zgrada požaliti na buku.
Skloništa su dobro rešenje i za sportske klubove.
Streljački klub "Novi Beograd-Ušće" u kom trenira i olimpijska vicešampionka Ivana Maksimović jedan je od klubova koji živi u atomskom skloništu više od 30 godina.
Kako je za MONDO rekao sportski direktor ovog kluba Dalibor Satić projektom je predviđeno da to sklonište ima dvostruku namenu.
"Osim što je predviđeno za zaštitu stanovništva, sklonište je od početka bilo i streljana. Sve do 1992. godine kada je osnovano preduzeće za skloništa, nije naplaćivano korišćenje prostora", kaže Satić i dodaje:
"Cena je pristojna, mada je bilo pokušaja pre pet godina da se poveća visina najma, konkretno nama 450 posto. Mi kao sportski nepofitabilni klub ne bismo ni mogli da plaćamo višu cenu zakupa."
I iako nam je drago što naša šampionka ima gde da trenira, a pojedini Beograđani da vode posao iz ne tako skupih poslovnih prostora, ostadosmo uskraćeni za odgovor gde se, osim na održavanje skloništa, trošio novac ovog preduzeća čija zarada, samo od zakupa, iznosi više miliona evra godišnje - bez taksi koje su se do skora naplaćivale građevinarima, odnosno investitorima.
(MONDO/Jelena Stokić, foto:MONDO)
