Država je najavila reprogram poreskih ali i "pomoć" oko bankarskih dugova fudbalskih klubova Crvena zvezda i Partizan, ali pitanje je da li je to dovoljno za njihov finansijski spas.
Da li je reprogram poreskih obaveza, koji je kao vid pomoći FK Crvena zvezda i FK Partizan spomenuo prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, čarobna reč koja će spasiti ekonomski posrnule srpske sportske perjanice.
"Ono što mogu u ime države da kažem je da ćemo u skladu sa našom moći pomoći i Crvenoj zvezdi i Partizanu, potrudićemo se da napravimo reprogram njihovih poreskih obaveza. Da vidimo šta je ono što možemo da pomognemo i u reprogramu dugova koji postoje kod pojedinih banaka...", rekao je Vučić u utorak uveče.
Da li je Vučić mislio da klubovima pomogne pomoću zakona o reporogramiranju poreskih dugova privrede, čiji se nacrt nalazi u javnoj raspravi, ili ne - vreme će pokazati ali na kakvu god da je pomoć mislio ona mora doći preko zakona, kaže Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
Reprogram poreskih obaveza Vlada, kao neko kome je dato da prema državnom budžetu raspolaže novcem prikupljenim od poreskih obveznika, legalno može da učini samo donošenjem opšteg zakona, kao ovaj koji je u procedure, ili nekog lex specijalisa posebno za sportske klubove. Kako god bilo, niko u državi ne može jednostavno otpisati poreski dug, eventualno samo kamate", kaže Grubišić za MONDO.
U Nacrtu zakona o reprogramu poreskih dugovanja predviđeno je da se firmama, a profesor Grubišić smatra da bi to nadležni mogli da zvanično protumače i za najveće sportske klubove, koja imaju dospele dugove prema državi kamate na te dugove otpišu a sami dugovi plaćaju na rate i "poček" (grejs period) ali uz određene uslove.
Najvažnijji od uslova zakona koji bi trebalo da bude usvojen i na snagu stupi od januara, jeste da firme odmah poćnu da plaćaju redovno porez. Firmama sa dugovima, koje budu izmirile tekuće obaveze u novembru, decembru i januaru, biće otpisane kamate a glavnicu zaostalog duga platiće sa počekom od godinu ili dve dana, zavisno od veličine preduzeća.
"Ideja je da se generalno rastereti privreda, da se novac koji se duguje državi usmeri u proizvodnju i dizanje privredne aktivnosti. Međutim, kod sportskih klubova problem je dublji i mislim da se ne može rešiti samo ovim zakonom", kaže Grubišić.
Crvena zvezda i Partizan su registrovani kao udruženja građana a koliki je njihov dug državnoj kasi po osnovu poreza na prihod i obaveza za zasposlene javnosti je nedostupan podatak.
Obim duga trebalo bi da znaju u Poreskoj upravi, ali ti podaci se ne saopštavaju zbog različitog tumačenja različitih propisa.
Slično su (ne)dostupni i podaci o ukupnoj količini duga koje ti klubovi imaju, o čemu sporadično izlaze po novinama iz "poverljivih izvora". Poslednji podatak, ovoga puta sa veoma visokog mesta od samog Aleksandra Vučića je da FK Crvena Zvezda ima dug od 60 miliona evra.
On što je javnosti zvanično dostupno su finansijski izveštaji za 2011. godinu sa sajta Agencije za prviredne registre i podaci o eventualnoj blokadi računa sa sajta Narodne banke Srbije.
Trenutno je račun Zvezde blokiran zbog duga od oko milijardu i dvesta miliona dinara (oko 10,6 miliona evra), a Partizanov račun se "tereti" za 18 miliona dinara (oko 160 hiljada evra). Kod blokade računa treba imati u vidu da se tu ne radi o celokupnom dugu, već samo o dugu koji je u prinudnoj naplati.
Firma kojoj se duguje "pusti" na naplatu menicu kojom je neki posao ili pozajmica osigurana i sa računa dužnika se direktno skida novac na račun onog kome se duguje. Naravno, ako na računu ima para, ako ne račun ide u famoznu "blokadu", dok ne stignu prve pare.
Što se tiče finansijskih izveštaja za 2011. godinu Crvna zvezda je prijavila gubitak od 854 milijarde dinara (7,6 miliona evra), kao i to i da ima 72 miliona dinara (640 hiljada evra) odloženih poreskih obaveza. Za dugoročno rezervisanje i obaveze koje tek stižu na naplatu odvojeno je oko 42 miliona evra a za obaveze koje treba podmiriti u kratkom roku odvojeno je 17 miliona evra.
Inače, ceo klub FK Crvena zvezda je, prema zvaničnim podacima, u imovini "težak" oko 43 miliona evra, znači manje nego što duguje kreditorima i poveriocima, a godišnji priliv (ali i odliv) gotovine je na nivou nešto preko 20 miliona evra.
Kod FK Partizan situacija je nešto bolja, jer u 2011. je imao dobitak od 31 miliona dinara (280 hiljada evra), ali ima i 410 hiljada evra odloženih porskih obaveza. Za dugoročno rezervisanje i obaveze koje tek stižu na naplatu odvojeno je oko 20 miliona evra a za obaveze koje treba podmiriti u kratkom roku odvojeno je 19 miliona evra.
Kao klub, odnosno pravno lice, Partizan je mnogo manji od Zvezde sa poslovnom imovinom "teškom" oko 24 miliona evra, ali i tu je isti problem - duguje se kreditorima manje nego što klub poslovno "vredi". Godišnji priliv gotovine je na nivou 15 miliona evra.
Ako se uzme da se ova dva kluba svrstavaju u veliki ili poreske obveznike srednje veličine, prema budućem zakonu bi moglo da im se otpiše 50 odsto kamate po isteku 2013. godine, a preostala kamata po isteku 2014. godine. Ali, samo pod uslovom da redovno izmiruje tekuće obaveze. U tom slučaju stiču i pravo na plaćanje glavnog poreskog duga na rate, bez sredstava obezbeđenja.
Ukoliko u međuvremenu poreski obveznik ponovo "posrne", otpisana kamata mu se vraća na teret.
Profesor Grubišić ponavlja da bi reprogramiranje dugova i otpis kamata moglo da da učinka kod privrede, ali da su sportski klubovi nešto "drugo". Kod njih su dgovanja državi tek delić ukupnih dugova pa ni njihovo reprogramiranje nije od presudne važnosti.
"Kao takvi klubovi traže posebna rešenja. Država nema para da direktno iz budžeta pomogne, pa mi možda rešenje trebalo tražiti ugledajući se kako su organizovani klubovi u inostranstvu, kroz akcionarska društva ili slično. Uglavnom, kao "udruženja građana" su finansijski neodrživa", kaže profesor Grubišić.
(MONDO, Georgi Mitev Šantek)
"Ono što mogu u ime države da kažem je da ćemo u skladu sa našom moći pomoći i Crvenoj zvezdi i Partizanu, potrudićemo se da napravimo reprogram njihovih poreskih obaveza. Da vidimo šta je ono što možemo da pomognemo i u reprogramu dugova koji postoje kod pojedinih banaka...", rekao je Vučić u utorak uveče.
Da li je Vučić mislio da klubovima pomogne pomoću zakona o reporogramiranju poreskih dugova privrede, čiji se nacrt nalazi u javnoj raspravi, ili ne - vreme će pokazati ali na kakvu god da je pomoć mislio ona mora doći preko zakona, kaže Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
Reprogram poreskih obaveza Vlada, kao neko kome je dato da prema državnom budžetu raspolaže novcem prikupljenim od poreskih obveznika, legalno može da učini samo donošenjem opšteg zakona, kao ovaj koji je u procedure, ili nekog lex specijalisa posebno za sportske klubove. Kako god bilo, niko u državi ne može jednostavno otpisati poreski dug, eventualno samo kamate", kaže Grubišić za MONDO.
U Nacrtu zakona o reprogramu poreskih dugovanja predviđeno je da se firmama, a profesor Grubišić smatra da bi to nadležni mogli da zvanično protumače i za najveće sportske klubove, koja imaju dospele dugove prema državi kamate na te dugove otpišu a sami dugovi plaćaju na rate i "poček" (grejs period) ali uz određene uslove.
Najvažnijji od uslova zakona koji bi trebalo da bude usvojen i na snagu stupi od januara, jeste da firme odmah poćnu da plaćaju redovno porez. Firmama sa dugovima, koje budu izmirile tekuće obaveze u novembru, decembru i januaru, biće otpisane kamate a glavnicu zaostalog duga platiće sa počekom od godinu ili dve dana, zavisno od veličine preduzeća.
"Ideja je da se generalno rastereti privreda, da se novac koji se duguje državi usmeri u proizvodnju i dizanje privredne aktivnosti. Međutim, kod sportskih klubova problem je dublji i mislim da se ne može rešiti samo ovim zakonom", kaže Grubišić.
Crvena zvezda i Partizan su registrovani kao udruženja građana a koliki je njihov dug državnoj kasi po osnovu poreza na prihod i obaveza za zasposlene javnosti je nedostupan podatak.
Obim duga trebalo bi da znaju u Poreskoj upravi, ali ti podaci se ne saopštavaju zbog različitog tumačenja različitih propisa.
Slično su (ne)dostupni i podaci o ukupnoj količini duga koje ti klubovi imaju, o čemu sporadično izlaze po novinama iz "poverljivih izvora". Poslednji podatak, ovoga puta sa veoma visokog mesta od samog Aleksandra Vučića je da FK Crvena Zvezda ima dug od 60 miliona evra.
On što je javnosti zvanično dostupno su finansijski izveštaji za 2011. godinu sa sajta Agencije za prviredne registre i podaci o eventualnoj blokadi računa sa sajta Narodne banke Srbije.
Trenutno je račun Zvezde blokiran zbog duga od oko milijardu i dvesta miliona dinara (oko 10,6 miliona evra), a Partizanov račun se "tereti" za 18 miliona dinara (oko 160 hiljada evra). Kod blokade računa treba imati u vidu da se tu ne radi o celokupnom dugu, već samo o dugu koji je u prinudnoj naplati.
Firma kojoj se duguje "pusti" na naplatu menicu kojom je neki posao ili pozajmica osigurana i sa računa dužnika se direktno skida novac na račun onog kome se duguje. Naravno, ako na računu ima para, ako ne račun ide u famoznu "blokadu", dok ne stignu prve pare.
Što se tiče finansijskih izveštaja za 2011. godinu Crvna zvezda je prijavila gubitak od 854 milijarde dinara (7,6 miliona evra), kao i to i da ima 72 miliona dinara (640 hiljada evra) odloženih poreskih obaveza. Za dugoročno rezervisanje i obaveze koje tek stižu na naplatu odvojeno je oko 42 miliona evra a za obaveze koje treba podmiriti u kratkom roku odvojeno je 17 miliona evra.
Inače, ceo klub FK Crvena zvezda je, prema zvaničnim podacima, u imovini "težak" oko 43 miliona evra, znači manje nego što duguje kreditorima i poveriocima, a godišnji priliv (ali i odliv) gotovine je na nivou nešto preko 20 miliona evra.
Kod FK Partizan situacija je nešto bolja, jer u 2011. je imao dobitak od 31 miliona dinara (280 hiljada evra), ali ima i 410 hiljada evra odloženih porskih obaveza. Za dugoročno rezervisanje i obaveze koje tek stižu na naplatu odvojeno je oko 20 miliona evra a za obaveze koje treba podmiriti u kratkom roku odvojeno je 19 miliona evra.
Kao klub, odnosno pravno lice, Partizan je mnogo manji od Zvezde sa poslovnom imovinom "teškom" oko 24 miliona evra, ali i tu je isti problem - duguje se kreditorima manje nego što klub poslovno "vredi". Godišnji priliv gotovine je na nivou 15 miliona evra.
Ako se uzme da se ova dva kluba svrstavaju u veliki ili poreske obveznike srednje veličine, prema budućem zakonu bi moglo da im se otpiše 50 odsto kamate po isteku 2013. godine, a preostala kamata po isteku 2014. godine. Ali, samo pod uslovom da redovno izmiruje tekuće obaveze. U tom slučaju stiču i pravo na plaćanje glavnog poreskog duga na rate, bez sredstava obezbeđenja.
Ukoliko u međuvremenu poreski obveznik ponovo "posrne", otpisana kamata mu se vraća na teret.
Profesor Grubišić ponavlja da bi reprogramiranje dugova i otpis kamata moglo da da učinka kod privrede, ali da su sportski klubovi nešto "drugo". Kod njih su dgovanja državi tek delić ukupnih dugova pa ni njihovo reprogramiranje nije od presudne važnosti.
"Kao takvi klubovi traže posebna rešenja. Država nema para da direktno iz budžeta pomogne, pa mi možda rešenje trebalo tražiti ugledajući se kako su organizovani klubovi u inostranstvu, kroz akcionarska društva ili slično. Uglavnom, kao "udruženja građana" su finansijski neodrživa", kaže profesor Grubišić.
(MONDO, Georgi Mitev Šantek)
