Nemački Savezni sud u Karlsrueu odbacio je u četvrtak zahtev gradjana Varvarina koji traže odštetu od nemačke države zbog žrtava koje su pretrpeli u napadu tokom NATO-intervencije u Srbiji 30. maja 1999. godine.
Nemački Savezni sud u Karlsrueu odbacio je u četvrtak zahtev gradjana Varvarina koji traže odštetu od nemačke države zbog žrtava koje su pretrpeli u napadu tokom NATO-intervencije u Srbiji 30. maja 1999. godine.
Gradjani Varvarina su od nemačke države tražili odštetu oko 550.000 evra. Tužbu je podnelo 17 ranjenih osoba, kao i članovi porodica 10 poginulih.
U obrazloženju odluke navodi se da medjunarodno ratno pravo priznaje samo zahteve za odštetu medju državama, a ne i zahteve oštećenih pojedinaca prema državama.
Ukazano je i da nemačke oružane snage nisu bile neposredno uključene u izvodjenje napada na Varvarin.
"Mere koje je Bundesver(nemačka vojska) preduzeo kao podršku napadu, nisu bile takve da bi iz njih mogla da se izvede suodgovornost", navodi se u presudi.
Takodje se u odluci ukazuje da nadležne nemačke vojne službe nisu "raspolagale informacijama o konkretnim ciljevima (u ovom slučaju most u Varvarinu) i pojedinostima ovog vazdušnog napada".
Navodi se takodje da se jasno prekoračenje odredbi medjunarodnog prava ne može ustanoviti ni s obzirom na nemačko učešće u vojnim odlukama - donošenim u NATO, jer "u vojne ciljeve tradicionalno spada i infrastruktura kao što su putevi, železničke pruge, mostovi i postojenja za telekomunikaciju".
Tužitelji, pak, smatraju da nije odlučujuće da li su nemački avioni učestvovali u napadu na Varvarin, već to što su Bundestag i nemačka vlada doneli odluku o učešću u intervenciji NATO, te što su mogli, a nisu sprečili da se bombarduje civilni cilj.
Dva borbena aviona NATO su 30. maja 1999. po vedrom vremenu pogodila most preko Morave kod Varvarina na kojem su se nalazili samo civili.
Tri osobe su poginule, a pet ih je teško ranjeno. Nekoliko minuta kasnije, kada su pridošli gradjani već počeli da odnose žrtve, avioni su se vratili, a u drugom napadu poginulo je sedam i teško ranjeno još 12 osoba.
Savezni sud je treća nemačka sudska instanca kojoj se obraćaju tužitelji iz Varvarina. U decembru 2003. i u julu 2005. su njihov zahtev za odštetu odbacili Zemaljski sud u Bonu i Viši zemaljski sud u Kelnu.
Kako je dopisnici Bete izjavio advokat varvarinskih žrtava, Hajnc-Jirgen Šnajder (Heinz-Juergen Schneider), moguće je da se varvarinske žrtve obrate i Saveznom ustavnom sudu. Ne isključuje se ni da bi ovaj slučaj mogao da ide dalje, do evropskih sudskih institucija.
U izvesnom smislu je puka slučajnost to što je tužba Varvarinaca završila baš pred nemačkim sudovima. Od svih zapadnih država koje su učestvovale u intervenciji NATO protiv Srbije, u Nemačkoj su se našli finansijeri spremni da pomognu podnošenje tužbe i pokriju advokatske i sudske troškove.
Nemačke političare "slučaj Varvarin" poslednjih godina kao da nije ni najmanje zanimao. Medjutim, magazin "Špigl" (Der Spiegel) "pikantnim detaljem" naziva to što Nemačka, upravo imajući u vidu slučaj Varvarin, ni do danas nije potpisala rezoluciju Komisije Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava iz maja 2005. u kojoj se države pozivaju da omoguće i pojedincima da zahtevaju od država odštetu za žrtve, tj. štetu nanetu u oružanim sukobima.
Sudije su se više puta u današnjoj odluci pozvale i na presudu u slučaju Distomo. Proletos je odbačena tužba četvoro Grka čije su roditelje u grčkom selu Distomo u junu 1944. streljali pripadnici SS-a, zajedno sa još više od 200 žitelja ovog mesta. I tada je istaknuto da samo države, ali ne i pojedinci, mogu da traže poravnanje štete nastale na osnovu povreda medjunarodnog ratnog prava.
Milenković je u izjavi Tanjugu najavio da će žitelji Varvarina nastaviti da traže pravdu i podneće žalbu Ustavnom sudu Nemačke na presudu Saveznog vrhovnog suda te države.
"Bilo je očekivano da nemački sud neće da osudi nemačku vladi i državu na osnovu tužbe gradjana Srbije, jer bi to značilo priznavanje zločina tokom NATO agresije", rekao je on.
Milenković, čija je ćerka poginula na mostu tokom tog bombardovanja maja 1999, dodao je da bi priznavanje postojanja zločina nad gradjanima Varvarina značilo i priznavanje svih ostalih zločina do kojih je došlo za vreme NATO agresije.
Varvarinci su pred Saveznim vrhovnim sudom izneli tezu da Nemačka, kao članica NATO-a, snosi odgovornost za taj zločin, bez obzira na činjenicu da nemački avioni nisu direktno učestvovali u bombardovanju, ali je sud presudio da Nemačka - nije odgovorna!
Nemačka štampa, medjutim, navodi primere iz kojih se jasno vidi da je ratna odšteta pojedincima, ipak, moguća - pod uslovom da za to postoji dobra volja: Amerikanci su 1999. godine, posle bombardovanja kineske ambasade u Beogradu, platili državi Kini 28 miliona dolara, a žrtvama i njihovim porodicama 4,5 miliona dolara!
Gradjani Varvarina su mogli da tuže bilo koju članicu NATO-a ili sve zajedno, ali su se odlučili za Nemačku zato što su samo u toj zemlji uspeli da pronadju ljude spremne da finansiraju troškove tog dugog i mukotrpnog procesa.
(agencije)
Gradjani Varvarina su od nemačke države tražili odštetu oko 550.000 evra. Tužbu je podnelo 17 ranjenih osoba, kao i članovi porodica 10 poginulih.
U obrazloženju odluke navodi se da medjunarodno ratno pravo priznaje samo zahteve za odštetu medju državama, a ne i zahteve oštećenih pojedinaca prema državama.
Ukazano je i da nemačke oružane snage nisu bile neposredno uključene u izvodjenje napada na Varvarin.
"Mere koje je Bundesver(nemačka vojska) preduzeo kao podršku napadu, nisu bile takve da bi iz njih mogla da se izvede suodgovornost", navodi se u presudi.
Takodje se u odluci ukazuje da nadležne nemačke vojne službe nisu "raspolagale informacijama o konkretnim ciljevima (u ovom slučaju most u Varvarinu) i pojedinostima ovog vazdušnog napada".
Navodi se takodje da se jasno prekoračenje odredbi medjunarodnog prava ne može ustanoviti ni s obzirom na nemačko učešće u vojnim odlukama - donošenim u NATO, jer "u vojne ciljeve tradicionalno spada i infrastruktura kao što su putevi, železničke pruge, mostovi i postojenja za telekomunikaciju".
Tužitelji, pak, smatraju da nije odlučujuće da li su nemački avioni učestvovali u napadu na Varvarin, već to što su Bundestag i nemačka vlada doneli odluku o učešću u intervenciji NATO, te što su mogli, a nisu sprečili da se bombarduje civilni cilj.
Dva borbena aviona NATO su 30. maja 1999. po vedrom vremenu pogodila most preko Morave kod Varvarina na kojem su se nalazili samo civili.
Tri osobe su poginule, a pet ih je teško ranjeno. Nekoliko minuta kasnije, kada su pridošli gradjani već počeli da odnose žrtve, avioni su se vratili, a u drugom napadu poginulo je sedam i teško ranjeno još 12 osoba.
Savezni sud je treća nemačka sudska instanca kojoj se obraćaju tužitelji iz Varvarina. U decembru 2003. i u julu 2005. su njihov zahtev za odštetu odbacili Zemaljski sud u Bonu i Viši zemaljski sud u Kelnu.
Kako je dopisnici Bete izjavio advokat varvarinskih žrtava, Hajnc-Jirgen Šnajder (Heinz-Juergen Schneider), moguće je da se varvarinske žrtve obrate i Saveznom ustavnom sudu. Ne isključuje se ni da bi ovaj slučaj mogao da ide dalje, do evropskih sudskih institucija.
U izvesnom smislu je puka slučajnost to što je tužba Varvarinaca završila baš pred nemačkim sudovima. Od svih zapadnih država koje su učestvovale u intervenciji NATO protiv Srbije, u Nemačkoj su se našli finansijeri spremni da pomognu podnošenje tužbe i pokriju advokatske i sudske troškove.
Nemačke političare "slučaj Varvarin" poslednjih godina kao da nije ni najmanje zanimao. Medjutim, magazin "Špigl" (Der Spiegel) "pikantnim detaljem" naziva to što Nemačka, upravo imajući u vidu slučaj Varvarin, ni do danas nije potpisala rezoluciju Komisije Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava iz maja 2005. u kojoj se države pozivaju da omoguće i pojedincima da zahtevaju od država odštetu za žrtve, tj. štetu nanetu u oružanim sukobima.
Sudije su se više puta u današnjoj odluci pozvale i na presudu u slučaju Distomo. Proletos je odbačena tužba četvoro Grka čije su roditelje u grčkom selu Distomo u junu 1944. streljali pripadnici SS-a, zajedno sa još više od 200 žitelja ovog mesta. I tada je istaknuto da samo države, ali ne i pojedinci, mogu da traže poravnanje štete nastale na osnovu povreda medjunarodnog ratnog prava.
Predsednik SO Varvarin: tražićemo pravdu i dalje
Predsednik opštine Varvarin Zoran Milenković ocenio je kao očekivanu presudu Saveznog vrhovnog suda Nemačke da odbaci zahtev grupe Varvarinaca da im nemačka država plati odštetu za ratni zločin nad civilima, počinjen u tom gradu tokom NATO bombardovanja.Milenković je u izjavi Tanjugu najavio da će žitelji Varvarina nastaviti da traže pravdu i podneće žalbu Ustavnom sudu Nemačke na presudu Saveznog vrhovnog suda te države.
"Bilo je očekivano da nemački sud neće da osudi nemačku vladi i državu na osnovu tužbe gradjana Srbije, jer bi to značilo priznavanje zločina tokom NATO agresije", rekao je on.
Milenković, čija je ćerka poginula na mostu tokom tog bombardovanja maja 1999, dodao je da bi priznavanje postojanja zločina nad gradjanima Varvarina značilo i priznavanje svih ostalih zločina do kojih je došlo za vreme NATO agresije.
Varvarinci su pred Saveznim vrhovnim sudom izneli tezu da Nemačka, kao članica NATO-a, snosi odgovornost za taj zločin, bez obzira na činjenicu da nemački avioni nisu direktno učestvovali u bombardovanju, ali je sud presudio da Nemačka - nije odgovorna!
Nemačka štampa, medjutim, navodi primere iz kojih se jasno vidi da je ratna odšteta pojedincima, ipak, moguća - pod uslovom da za to postoji dobra volja: Amerikanci su 1999. godine, posle bombardovanja kineske ambasade u Beogradu, platili državi Kini 28 miliona dolara, a žrtvama i njihovim porodicama 4,5 miliona dolara!
Gradjani Varvarina su mogli da tuže bilo koju članicu NATO-a ili sve zajedno, ali su se odlučili za Nemačku zato što su samo u toj zemlji uspeli da pronadju ljude spremne da finansiraju troškove tog dugog i mukotrpnog procesa.
(agencije)
