Momčilo Bajagić priča o novoj sceni, počecima karijere, planovima za koncert i famoznom putu od "442 do Beograda".
Bajaga i Instruktori održaće koncert na Kalemegdanu 22. juna, a koncert je simbolično nazvan "Bajaga i Instruktori i Prijatelji". O kojim je prijateljima reč, nismo uspeli da saznamo jer je to iznenađenje za publiku, ali smo se sa poznatim pevačem ispričali o svemu i svačemu.
Otkud ideja da se koncert održi baš na Kalemegdanu?
"Mi smo prvo hteli da ga napravimo na Tašu, a onda smo shvatili da radovi na stadionu neće biti završeni do tada. Oduvek sam voleo da koncerte držimo na nekom novom mestu, a s obzirom da smo do sada svirali skoro u svim većim halama, salama, poljanama ovo je bio najlogičniji potez…Jedino na Kališu nismo imali solistički koncert, a to je zaista najlepše mesto za koncert u Beogradu. Ušće je okej, ali Kalemegdan je sam po sebi jedna posebna scenografija. Biće zanimljivo i lepo, jer je koncert napolju, 22. jun je prvi dan leta i prvi dan letnjeg raspusta. Koncert će početi već od 18 sati, a mi sa svirkom počinjemo u 21 sat. Dan pre koncerta objavićemo tačnu satnicu ko kad nastupa", kaže Bajaga za MONDO.
"Kališ je zahvalan i zato što već imate reke, zidine, ostaje samo da se poigrate svetlom. Konačno, odlučili smo se za taj prostor jer imamo i najmanje pet pesama koje su nekako vezane za Kalemegdan".
Šta ćete sve svirati na koncertu?
"Sve najveće hitove, ali i numere sa novog albuma. Sviraćemo pesme koje zaista dugo nismo svirali. Uvek pravimo novi raspored zbog publike, ne bi li joj otkrili neke nove pesme ili podsetili ih na njih…I nama bude zanimljivije kada se raspored malo promeni", kaže Bajaga i dodaje da im nije dosadilo da sviraju, recimo, pesmu "Plavi safir", da je to baš fora jer "80 odsto ljudi dođe da čuje baš tu pesmu".
Mnoge vaše pesme su o Beogradu, njegovim naseljima, ulicama…Koliko se Beograd promenio od nastanka tih pesama? Da li biste napravili pesme o nekim drugim ulicama, krajevima?
"Beograd se menja lagano, a ono što sam opevao u pesama, i dalje postoji i stoji. Ovih dana, u okviru marketinške kampanje za koncert, pojaviće se bilbordi po gradu sa stihom pesme, koja opisuje taj kraj….Na primer na Slaviji će biti bilbord sa stihom 'Dole ispod Slavije, kada šina savije' …Mi smo prvenstveno beogradski bend i normalno je da se najvećim koncertom do sada odužimo našem gradu
Nemojte se iznenaditi ako na koncertu natrčite na gomilu Poljaka, jer Bajaga kaže da upravo stanovnici te zemlje "otkidaju" na njihovu muziku.
"Jedan poljski bend je pre desetak godina prepevao 'Moji su drugovi', i to je postao hit u Poljskoj. Poslednju obradu uradio je Matej Malenčuk, za 'Verujem, ne verujem', tekst je drugačiji ali je zadržao refren. Pesma je veoma popularna tamo, a na sajtu YouTube ima više miliona pregleda. Baš sam u aprilu prvi put bio u Poljskoj, upoznao ga i dogovorili smo neku okvirnu saradnju, tako da će možda uskoro uraditi još neku obradu. Na koncertu u Varšavi, bilo je možda deset odsto naših ljudi, sve ostalo su bili Poljaci".
Poslušajte kako zvuči obrada.
Mnogi kritikuju domaću scenu i stanje na njoj, ali Bajaga tvrdi da situacija nije toliko loša, kao što je predstavljaju.
"Scena uopšte nije toliko loša kao što se priča, ima dosta njih koji rade i dobre stvari".
Pratite li rad nekih mlađih, novih bendova? Imate li savet za njih?
"Mi, kao veterani, smo tu da pomognemo mladima i promovišemo ih. Evo, na primer, iako nisu baš mlad bend, mnogo mi se dopada ovaj novi album Bad Copy! Fenomenalni su! Tu su i Svi Na Pod, Zemlja Gruva, Repetitor, E Play… Dobra je scena, mladi se bore za sebe i svaka im čast. Mi smo među prvima počeli da sviramo po regionu, i uvek mi je drago kada vidim naše mlade muzičare na nekoj od granica, kako idu na svirku. Moj savet im je da budu uporni, da vole to što već znamo da vole. Treba im i malo sreće, ali mislim da dobro guraju".
Mladim izvođačima sada je lakše, jer je tu YouTube za promociju pesme, društvene mreže za povezivanje i ugovaranje svirki… Kada ste vi počinjali, toga nije bilo. Da li mislite da će Internet 'pojesti' CD?
"Nije bilo ni kompjutera kada smo mi počinjali (smeh)! Šalu na stranu, meni su te mreže ludilo, kojom brzinom informacije putuju, to je prosto neverovatno. Mi nismo ni svesni da se to mnogo brže razvija, nego što ga mi koristimo. U smislu promocije, ili priče 'Internet protiv CD-a', smatram da je dobra pesma uvek pronašla put do slušaoca. Ako je dobra, svakako će se čuti. Da li je na kaseti, ploči, CD-u, Internetu ili nekoj novoj fori koju mi ne možemo ni da zamislimo, zaista nije bitno".
Slušajući vaš poslednji album "Daljina, dim i prašina", stičemo utisak da ste malo usporili tempo?
"Možda je to zbog godina, a možda i jer sam ja hteo da budu sporije stvari. Uvek sam želeo da napravim skroz akustični album, kao onaj četvorostruki album Džonija Keša, gde su samo gitara, glas i tek poneka dirka. Tu nema laži, sve se čuje, i ako tebi radi tako, onda znaš da je dobro. Balade mi idu, i to je taj srednji tempo, šta da radim"…
Prošle godine objavili ste knjigu, da li je u planu još neko izdanje pisanih stihova?
"To je za sada to, one pesme nisu bile pisane posebno za zbirku. Bez obzira na to što verujemo u digitalno, ipak je knjiga opipljiva… Možda se desi da objavimo još neku sa stihovima Bajage i Instruktora, ali otom-potom".
Na sceni ste više od tri decenije, sećate li se prvog koncerta u svom gradu?
"Prvi nastup u Beogradu bio je 1984. u Domu sindikata. Nismo imali love! Nije bilo lasera i tih modernih ludorija tada. Došli smo na ideju da dočekujemo ljude, sa svima se rukujemo, kažemo im - zdravo Dragane, dobar dan Vesna… Cepali smo karte na ulazu, i bacali meteorološke balone iz onih loža".
Hoćete li nam otkriti između koja dva grada je razdaljina 442 kilometra, koju ste opevali u pesmi "442 do Beograda"?
"Uvek kažem neki grad po potrebi! Može to da bude Sarajevo, Skoplje… Kada sam je pisao, nisam razmišljao o konkretnom gradu na mapi, već o silnim kilometrima koje smo prelazili na turnejama".
(MONDO, Tijana Dušej, foto Petar Stojanović)
Otkud ideja da se koncert održi baš na Kalemegdanu?
"Mi smo prvo hteli da ga napravimo na Tašu, a onda smo shvatili da radovi na stadionu neće biti završeni do tada. Oduvek sam voleo da koncerte držimo na nekom novom mestu, a s obzirom da smo do sada svirali skoro u svim većim halama, salama, poljanama ovo je bio najlogičniji potez…Jedino na Kališu nismo imali solistički koncert, a to je zaista najlepše mesto za koncert u Beogradu. Ušće je okej, ali Kalemegdan je sam po sebi jedna posebna scenografija. Biće zanimljivo i lepo, jer je koncert napolju, 22. jun je prvi dan leta i prvi dan letnjeg raspusta. Koncert će početi već od 18 sati, a mi sa svirkom počinjemo u 21 sat. Dan pre koncerta objavićemo tačnu satnicu ko kad nastupa", kaže Bajaga za MONDO.
"Kališ je zahvalan i zato što već imate reke, zidine, ostaje samo da se poigrate svetlom. Konačno, odlučili smo se za taj prostor jer imamo i najmanje pet pesama koje su nekako vezane za Kalemegdan".
Šta ćete sve svirati na koncertu?
"Sve najveće hitove, ali i numere sa novog albuma. Sviraćemo pesme koje zaista dugo nismo svirali. Uvek pravimo novi raspored zbog publike, ne bi li joj otkrili neke nove pesme ili podsetili ih na njih…I nama bude zanimljivije kada se raspored malo promeni", kaže Bajaga i dodaje da im nije dosadilo da sviraju, recimo, pesmu "Plavi safir", da je to baš fora jer "80 odsto ljudi dođe da čuje baš tu pesmu".
Mnoge vaše pesme su o Beogradu, njegovim naseljima, ulicama…Koliko se Beograd promenio od nastanka tih pesama? Da li biste napravili pesme o nekim drugim ulicama, krajevima?
"Beograd se menja lagano, a ono što sam opevao u pesama, i dalje postoji i stoji. Ovih dana, u okviru marketinške kampanje za koncert, pojaviće se bilbordi po gradu sa stihom pesme, koja opisuje taj kraj….Na primer na Slaviji će biti bilbord sa stihom 'Dole ispod Slavije, kada šina savije' …Mi smo prvenstveno beogradski bend i normalno je da se najvećim koncertom do sada odužimo našem gradu
Nemojte se iznenaditi ako na koncertu natrčite na gomilu Poljaka, jer Bajaga kaže da upravo stanovnici te zemlje "otkidaju" na njihovu muziku.
"Jedan poljski bend je pre desetak godina prepevao 'Moji su drugovi', i to je postao hit u Poljskoj. Poslednju obradu uradio je Matej Malenčuk, za 'Verujem, ne verujem', tekst je drugačiji ali je zadržao refren. Pesma je veoma popularna tamo, a na sajtu YouTube ima više miliona pregleda. Baš sam u aprilu prvi put bio u Poljskoj, upoznao ga i dogovorili smo neku okvirnu saradnju, tako da će možda uskoro uraditi još neku obradu. Na koncertu u Varšavi, bilo je možda deset odsto naših ljudi, sve ostalo su bili Poljaci".
Poslušajte kako zvuči obrada.
Mnogi kritikuju domaću scenu i stanje na njoj, ali Bajaga tvrdi da situacija nije toliko loša, kao što je predstavljaju.
"Scena uopšte nije toliko loša kao što se priča, ima dosta njih koji rade i dobre stvari".
Pratite li rad nekih mlađih, novih bendova? Imate li savet za njih?
"Mi, kao veterani, smo tu da pomognemo mladima i promovišemo ih. Evo, na primer, iako nisu baš mlad bend, mnogo mi se dopada ovaj novi album Bad Copy! Fenomenalni su! Tu su i Svi Na Pod, Zemlja Gruva, Repetitor, E Play… Dobra je scena, mladi se bore za sebe i svaka im čast. Mi smo među prvima počeli da sviramo po regionu, i uvek mi je drago kada vidim naše mlade muzičare na nekoj od granica, kako idu na svirku. Moj savet im je da budu uporni, da vole to što već znamo da vole. Treba im i malo sreće, ali mislim da dobro guraju".
Mladim izvođačima sada je lakše, jer je tu YouTube za promociju pesme, društvene mreže za povezivanje i ugovaranje svirki… Kada ste vi počinjali, toga nije bilo. Da li mislite da će Internet 'pojesti' CD?
"Nije bilo ni kompjutera kada smo mi počinjali (smeh)! Šalu na stranu, meni su te mreže ludilo, kojom brzinom informacije putuju, to je prosto neverovatno. Mi nismo ni svesni da se to mnogo brže razvija, nego što ga mi koristimo. U smislu promocije, ili priče 'Internet protiv CD-a', smatram da je dobra pesma uvek pronašla put do slušaoca. Ako je dobra, svakako će se čuti. Da li je na kaseti, ploči, CD-u, Internetu ili nekoj novoj fori koju mi ne možemo ni da zamislimo, zaista nije bitno".
Slušajući vaš poslednji album "Daljina, dim i prašina", stičemo utisak da ste malo usporili tempo?
"Možda je to zbog godina, a možda i jer sam ja hteo da budu sporije stvari. Uvek sam želeo da napravim skroz akustični album, kao onaj četvorostruki album Džonija Keša, gde su samo gitara, glas i tek poneka dirka. Tu nema laži, sve se čuje, i ako tebi radi tako, onda znaš da je dobro. Balade mi idu, i to je taj srednji tempo, šta da radim"…
Prošle godine objavili ste knjigu, da li je u planu još neko izdanje pisanih stihova?
"To je za sada to, one pesme nisu bile pisane posebno za zbirku. Bez obzira na to što verujemo u digitalno, ipak je knjiga opipljiva… Možda se desi da objavimo još neku sa stihovima Bajage i Instruktora, ali otom-potom".
Na sceni ste više od tri decenije, sećate li se prvog koncerta u svom gradu?
"Prvi nastup u Beogradu bio je 1984. u Domu sindikata. Nismo imali love! Nije bilo lasera i tih modernih ludorija tada. Došli smo na ideju da dočekujemo ljude, sa svima se rukujemo, kažemo im - zdravo Dragane, dobar dan Vesna… Cepali smo karte na ulazu, i bacali meteorološke balone iz onih loža".
Hoćete li nam otkriti između koja dva grada je razdaljina 442 kilometra, koju ste opevali u pesmi "442 do Beograda"?
"Uvek kažem neki grad po potrebi! Može to da bude Sarajevo, Skoplje… Kada sam je pisao, nisam razmišljao o konkretnom gradu na mapi, već o silnim kilometrima koje smo prelazili na turnejama".
(MONDO, Tijana Dušej, foto Petar Stojanović)
