Predstavnici sudskih veća i tužilaštva Haškog tribunala odbili su danas da komentarišu pismo u kojem je danski sudija Frederik Harhof kritikovao predsednika suda Teodora Merona zbog politički motivisanog uticaja na kolege.
Portparolka suda Magdalena Spalinska rekla je samo, na redovnoj konferenciji za štampu, da je odlučeno da se "ni jedan aspekt" priče nastale Harhofovim pismom ne komentariše.
Isti stav preneo je i predstavnik glavnog tužioca Aleksandar Kontić.
Izveštači iz Tribunala postavili su neuobičajeno brojna pitanja, medu kojima je bilo i: ''Na koji način će sud ponovo uspostaviti svoj kredibilitet", ali je odgovor bio isti: "Bez komentara".
Na pitanje da li u Tribunalu postoji telo u kojem bi sudije, između sebe, mogle da izraze nezadovoljstvo ili razmatraju sopstveni rad, Spalinska je odgovorila da su "sudije sve vreme u konkatku", međusobno i "sa predsednikom" suda.
Upitana postoji li pravilo kojim se reguliše "javno izraženo nezadovoljstvo" sudije, predstavnica suda odgovorila je negativno.
Spalinska je izjavila i da pismo sudije Harhofa neće uticati na izricanje presude lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, zakazano za 30. oktobar. Sudija Harhof je u procesu Šešelju član raspravnog veća.
Spalinska je odbila da "spekuliše" šta bi se dogodilo sa presudom Šešelju, ukoliko bi sudija Harhof podneo ostavku.
Novinari su portparolku suda pitali i o američkoj diplomatskoj depeši iz 2003. godine, objavljena na Vikiliksu (Wikileaks), u kojoj se sudija Meron naziva "najeminentnijom podržavaocem napora vlade SAD u Tribunalu". U depeši su citirane i reči kojim je Meron zahtevao da zvanični Vašington spreči reizbor tadašnje glavne tužiteljke Karle Del Ponte (Carla).
Pitanje je glasilo da li Tribunal planira da pokrene istragu o Meronovim razgovorima sa diplomatama SAD, kao što je učinio kada je Vikiliks ranije objavio depešu iz koje je proizlazilo da je bivši upravnik sudskog pritvora Timoti Mekfaden (Timothy McFadden) američke diplomate obaveštavao o zdravstvenom stanju Slobodana Miloševića.
Spalinska je odgovorila da "nema planova" za takvu istragu.
Na primedbu novinara da odbijanje Tribunala da komentariše Harhofovo pismo nije u skladu sa standardima odgovornosti i preglednosti koje sud zastupa u svom radu, Spalinska je uzvratila da je to mišljenje novinara koje ona ne može komentarisati.
Upitan da li tužilaštvo razmatra pokretanje postupka za reviziju presuda Gotovini i Perišiću, predstavnik glavnog tužioca Aleksandar Kontić izjavio je da ta mogućnost postoji i da je tužilac razmatra, ali da to nije "samo po sebi" povezano sa pismom sudije Harhofa.
Precizirao je da tužilaštvo ima godinu dana od izricanje pravosnažne presude da pokrene postupak, ako ima nove dokaze.
Kontić je podsetio da je tužilac Bramerc "javno izrazio nezadovoljstvo" tim presudama i prvostepenom presudom Stanišiću.
Danski dnevnik "Information" objavio je ranije danas da i američka diplomatska prepiska, "puštena" na internetu, ukazuje na rad sudije Teodora Merona za ciljeve SAD.
Prema pisanju lista depeše potvrđuju tvrdnje danskog sudije Frederika Harhofa da je predsednik Haškog tribunala Teodor Meron pomagao ciljeve američke administracije pri oslobađanju visokorangiranih osumnjičenih.
List podsjeća da je sudija Harhof tokom prošle sedmice u pismu upućenom njegovim kolegama i informaciji objavljenoj u danskim medijima izneo tvrdnju da je Meron vršio pritisak na sudije da oslobode vodeće hrvatske i srpske oficire.
Sve ukazuje na to da prepiska u depeši američkog Stejt departmenta iz Haga, koje je objavio WikiLeaks, podržava njegove tvrdnje, uključujući i dokument iz 2003. godine kada je dokumentovan sastanak između Merona i neimenovanog američkog ambasadora.
Tokom sastanka Meron se navodno zalagao kod američke vlade da glasa za okončanje mandata tadašnjeg glavnog tužioca Tribunala Karle del Ponte, opisujući je kao "prvenstveno, medijsku osobu, koja je uglavnom zainteresovana za svoj legat".
U depeši se navodi da je Meron od američke vlade tražio da bude protiv obnove mandata Del Ponteovoj i izrazio je rezervisanost u jednogodišnje produženje njenog mandata.
Kritike danskog sudije Harhofa i dela njegovih kolega usledile su nakon oslobađajućih presuda Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću.
Oni tvrde da su ove presude, baš kao i one izrečene ranije hrvatskom generalu Anti Gotovini i srpskom generalu Momčilu Perišiću, usledile pod pritiskom zapada, pre svega SAD.
U svim slučajevima, akteri su oslobođeni krivice za "udruženi zločinački poduhvat", koji do ustanovljenja Haškog tribunala nije ni postojao kao pravna kategorija.
(Beta/MONDO, foto: ICTY)
Isti stav preneo je i predstavnik glavnog tužioca Aleksandar Kontić.
Izveštači iz Tribunala postavili su neuobičajeno brojna pitanja, medu kojima je bilo i: ''Na koji način će sud ponovo uspostaviti svoj kredibilitet", ali je odgovor bio isti: "Bez komentara".
Na pitanje da li u Tribunalu postoji telo u kojem bi sudije, između sebe, mogle da izraze nezadovoljstvo ili razmatraju sopstveni rad, Spalinska je odgovorila da su "sudije sve vreme u konkatku", međusobno i "sa predsednikom" suda.
Upitana postoji li pravilo kojim se reguliše "javno izraženo nezadovoljstvo" sudije, predstavnica suda odgovorila je negativno.
Spalinska je izjavila i da pismo sudije Harhofa neće uticati na izricanje presude lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, zakazano za 30. oktobar. Sudija Harhof je u procesu Šešelju član raspravnog veća.
Spalinska je odbila da "spekuliše" šta bi se dogodilo sa presudom Šešelju, ukoliko bi sudija Harhof podneo ostavku.
Novinari su portparolku suda pitali i o američkoj diplomatskoj depeši iz 2003. godine, objavljena na Vikiliksu (Wikileaks), u kojoj se sudija Meron naziva "najeminentnijom podržavaocem napora vlade SAD u Tribunalu". U depeši su citirane i reči kojim je Meron zahtevao da zvanični Vašington spreči reizbor tadašnje glavne tužiteljke Karle Del Ponte (Carla).
Pitanje je glasilo da li Tribunal planira da pokrene istragu o Meronovim razgovorima sa diplomatama SAD, kao što je učinio kada je Vikiliks ranije objavio depešu iz koje je proizlazilo da je bivši upravnik sudskog pritvora Timoti Mekfaden (Timothy McFadden) američke diplomate obaveštavao o zdravstvenom stanju Slobodana Miloševića.
Spalinska je odgovorila da "nema planova" za takvu istragu.
Na primedbu novinara da odbijanje Tribunala da komentariše Harhofovo pismo nije u skladu sa standardima odgovornosti i preglednosti koje sud zastupa u svom radu, Spalinska je uzvratila da je to mišljenje novinara koje ona ne može komentarisati.
Upitan da li tužilaštvo razmatra pokretanje postupka za reviziju presuda Gotovini i Perišiću, predstavnik glavnog tužioca Aleksandar Kontić izjavio je da ta mogućnost postoji i da je tužilac razmatra, ali da to nije "samo po sebi" povezano sa pismom sudije Harhofa.
Precizirao je da tužilaštvo ima godinu dana od izricanje pravosnažne presude da pokrene postupak, ako ima nove dokaze.
Kontić je podsetio da je tužilac Bramerc "javno izrazio nezadovoljstvo" tim presudama i prvostepenom presudom Stanišiću.
Danski dnevnik "Information" objavio je ranije danas da i američka diplomatska prepiska, "puštena" na internetu, ukazuje na rad sudije Teodora Merona za ciljeve SAD.
Prema pisanju lista depeše potvrđuju tvrdnje danskog sudije Frederika Harhofa da je predsednik Haškog tribunala Teodor Meron pomagao ciljeve američke administracije pri oslobađanju visokorangiranih osumnjičenih.
List podsjeća da je sudija Harhof tokom prošle sedmice u pismu upućenom njegovim kolegama i informaciji objavljenoj u danskim medijima izneo tvrdnju da je Meron vršio pritisak na sudije da oslobode vodeće hrvatske i srpske oficire.
Sve ukazuje na to da prepiska u depeši američkog Stejt departmenta iz Haga, koje je objavio WikiLeaks, podržava njegove tvrdnje, uključujući i dokument iz 2003. godine kada je dokumentovan sastanak između Merona i neimenovanog američkog ambasadora.
Tokom sastanka Meron se navodno zalagao kod američke vlade da glasa za okončanje mandata tadašnjeg glavnog tužioca Tribunala Karle del Ponte, opisujući je kao "prvenstveno, medijsku osobu, koja je uglavnom zainteresovana za svoj legat".
U depeši se navodi da je Meron od američke vlade tražio da bude protiv obnove mandata Del Ponteovoj i izrazio je rezervisanost u jednogodišnje produženje njenog mandata.
Kritike danskog sudije Harhofa i dela njegovih kolega usledile su nakon oslobađajućih presuda Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću.
Oni tvrde da su ove presude, baš kao i one izrečene ranije hrvatskom generalu Anti Gotovini i srpskom generalu Momčilu Perišiću, usledile pod pritiskom zapada, pre svega SAD.
U svim slučajevima, akteri su oslobođeni krivice za "udruženi zločinački poduhvat", koji do ustanovljenja Haškog tribunala nije ni postojao kao pravna kategorija.
(Beta/MONDO, foto: ICTY)
