Francuska, Italija i Grčka su bile među 38 meta špijunskih operacija prisluškivanja američkih obaveštajnih službi, piše britanski "Gardijan".
U jednom od procurelih dokumenata američke NSA navodi se da su američki obaveštajci na meti imali strane ambasade i poslaničke misije pri UN, tako što su u postavljali "bubice" u sredstva elektronske komunikacije i prisluškivače u fiksne telefone kako bi pratili komunikaciju pomoću specijalizovanih antena, navodi se u internet izdanju "Gardijana".
Slučajevi prisluškivanja bili su u Francuskoj, Italijanskoj i Grčkoj ambasadi u Vašingtonu, dok su Japan, Meksiko, Južna Koreja, Indija i Turska navedeni kao "subjekti" operacija prisluškivanja u dokumentu iz 2010, prenela je agencija AFP.
Nemački nedeljnik "Špigl" ranije je otkrio da je Evropska unija bila jedna od "meta" Vašingtonovog obimnog internet špijunskog programa, uz korišćenje bubica sakrivenih u kancelarijama Unije u Briselu i predstavništvima u SAD-u.
Prema dokumentima u koje je imao uvid "Gardijan", bubice su bile postavljene u šifrovanom faksu u predstavništvu EU u Vašingtonu, kao deo operacije Perdido s namerom da se, očigledno, Amerikaci upoznaju sa "čarkama" između država članica.
Operaciji u misiji Francuska pri UN nazvana je Blekfut, dok se operacija na čijoj je meti bila Francuska ambasada u Vašingtonu zvala Vabaš.
Italijanska ambasada u Vašingtonu takođe je bila meta u operaciji Bruno.
Vlasti u Vašingtonu izdale su nedavno nalog za hapšenje Snoudena pošto je otkrio detalje tkz. PRISM programa NSA o prikupljanju i analiziranju podataka sa interneta i korisnika telefona širom sveta, uz pristup podacima sa Google, Yahoo i drugih internet portala.
Nakon izbijanja afere podigla se velika buka u EU, čiji su zvaničnici redom zatražili objašnjenje od saveznika preko Atlantika.
Mnogi visoki zvaničnici EU upozorili su da bi otkriće da su SAD prisluškivale ambasade i institucije zemalja EU moglo da ugrozi veliki trgovinski sporazum između EU i SAD, preneo je Bi-Bi-Si.
Američki državni sekretar Džon Keri, odgovarajući na optužbe iznete u medijima da su SAD prisluškivale kancelarije svojih saveznika, rekao je da takve aktivnosti "nisu neuobičajene" u međunarodnim odnosima.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednost Ketrin Ešton zatražila je "što je pre moguće" od Kerija razjašnjenje povodom izveštaja da su američke tajne službe špijunirale evropske institucije.
Keri je rekao da nije upoznat sa svim pojedinostima u vezi optužbi za prisluškivanje kancelarija EU, ali da mnoge zemlje preduzimaju različite aktivnosti radi zaštite nacionalnih interesa, prenela je agencija AP.
Nemačka vlada saopštila je danas da, ako se medijski izveštaji o prisluškivanju potvrde, neće biti prihvatljiv model ponašanja Hladnog rata među partnerima koji zahtevaju uzajamno poverenje u oblasti novog transatlantskog trgovinskog sporazuma.
"Ako se to potvrdi, da su diplomatski predstavnici Evropske unije i pojedinci iz evropskih zemalja bili špijunirani, jasno ćemo reći da je prisluškivanje prijatelja neprihvatljivo", rekao je portparol nemačke kancelarke Angele Merkel, Štefen Zajbert, prenela je agencija Rojters.
"Nismo više u eri Hladnog rata", istakao je portparol Merkelove.
"Zajedničko poverenje je neophodno da bi došlo do sporazuma (trgovinskog)", dodao je Zajbert.
Međutim, predsednik nemačke Socijaldemokratske partije Zigmar Gabrijel sumnjiči kancelarku Angelu Merkel da je znala da SAD špijuniraju EU, navode danas francuski mediji.
"Reakcija kancelarke navodi na sumnju da je ona makar površno znala za špijunažu", tvrdi Gabrijel u intervjuu koji će nemački dnevnik "Frankfurter algemajne cajtung" (Frankfurter Allgemeine Zeitung) objaviti u sutrašnjem izdanju, kako navodi francuski list "Ekspres" (L'Express).
Lider glavne nemačke opozicione stranke sada zahteva od Angele Merkel da "kaže da li je za to znala i da li je to tolerisala", piše "Ekspres".
Izvor iz EU kazao je danas da bi američko špijuniranje kancelarija EU moglo da znači "kršenje poverenja" i da bi moglo da izazove ozbiljnu političku krizu, prenela je agencija AFP.
"Ako je to istina - da su Amerikanci špijunirali svoje saveznike, onda će biti političkih posledica", rekao je neimenovanio izvor iz EU.
"To prevazilazi potrebe nacionalne bezbednosti. To je kršenje poverenja i onda smo mi na početku nečega veoma izbiljnog", rekao je izvor reagujući na medijske izveštaje da je Vašington špijunirao institucije EU.
Komesar za pravosuđe EU Vivijen Reding upozorila je da bi razgovori o najvećem svetskom trgovinskom sporazumu, započeti zvanično prošlog meseca, mogli da budu ugroženi ako se ispostavi da su medijski izveštaji tačni.Zvaničnici SAD ostali su tokom jučerašnjeg dana uglavnom nemi na medijske navode evropske štampe da su njene bezbednosne službe prisluškivale kancelarije i kompjuterske mreže EU.
Sinoć se kratko oglasila Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) koja se i pominje kao služba koja je špijunirala vrh EU, saopštivši da će američka vlada odgovoriti na te optužbe "putem diplomatskih kanala".
"Nećemo javno komentarisati o pojedinim navodnim obaveštajnim aktivnostima, sem što možemo da kažemo da SAD prikupljaju obavaštajne podatke u inostranstvu na način kako to rade i sve ostale države", navedeno je u saopštenju.
Jedini koji se juče oglasio, gostujući na Si-Bi-Es (CBS) televiziji, bio je bivši direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Majkl Hejden, koji je rekao da Evropljani "prvo moraju da pogledaju šta rade njihove sopstvene vlade".
Hejden, koji je bio direktor CIA tokom administracije predsednika Džordža Buša mlađeg, kazao je da je više godina van službe i da ne zna da li su tačni navodi nemačkog "Špigla" o prisluškivanju, dodavši da ne može ni da ih demantuje ni da ih potvrdi.
