Američki obaveštajci tražili privredne podatke a zauzvrat nemačkim kolegama nudili pričice o privatnim "zgodama" tamošnjih političara.
Iako je ugrožavanje privatnosti kroz špijuniranje komunikacije građana među evropskim poitičarima dočekano prilično mlako ("sve je to borba protiv terorizma"), usledio je šok sa informacijama o špijuniranju vlada i ustanova SAD-u prijateljskih zemalja, a sada je stvar poprimila razmere koje nose ozbiljne konotacije - udarac na ekonomske temelje evropskih zemalja.
Braneći sebe od napada zbog "diplomatske špijunaže" saveznika, SAD su otkrile da su im u poduhvatu sveobuhvatnog "skeniranja" po EU svesrdno pomagale obaveštajne službe evropskih zemalja.
Sada su se u problemima našli evropski političari, posebno nemački, koji moraju da objasne građanima ali i svojim biznismenika, kako je došlo do toga da se dozvoljava ekonomska špijunaža na domaćoj teritoriji.
Savezno javno tužilaštvo u Karlsrueu je, izveštava "Politika", otvorilo istragu protiv N. N. osoba iz nemačkih obaveštajnih službi – zbog podrivanja unutrašnje bezbednosti po nalogu strane sile.
Pod pritiskom da da ostavku je ministar unutrašnjih poslova Hans Peter Fridrih, a unutar nemačkih bezbednosnih struktura rasprostranjeno je mišljenje da ni podizanje optužnica protiv plejade obaveštajaca neće zaustaviti dugogodišnju saradnju američkih i nemačkih bezbednosnih snaga.
O toj "tradiciji" Herman Heherl, svojevremeno ministar unutrašnjih poslova u poslednjem kabinetu vlade Konrada Adenauera, kaže da kada su u pre-kompjuterskoj eri Nemci želeli da sazanju tajne Nemaca za to pitali kolege Amerikance.
A američke obaveštajce, na sadašnji užas nemačkih političara, sve interesuje - od privatnog života "bezbednosno interesantnih osoba" do tehnošlokih tajni nemačkih kompanija.
U krugu nemačkih ustavobranitelja se kaže, prenosi "Politika", da američke kolege redovno traže privredne podatke, a zauzvrat nude pričice o privatnim (ne)zgodama nemačkih političara.
Naravno, takva saradnja se ne ograničava na Nemačku. Poznat je slučaj iz Grčke 2004. godine, kada je jedan službenik britanske telekomunikacione kompanije Vodafon otkrio javnosti da su duplikatima telefonskih kartica prisluškivani razgovori vodećih političara na Peloponezu.
Kao vinovnik skandala osumnjičena je britanska obaveštajna služba MI-6, a kao baza Britanaca u Grčkoj navedena je američka ambasada.
Umešanost stranih službi, naravno, nije dokazana, Vodafon je u vansudskoj nagodbi pristao da plati milionsku odštetu Grčkoj a tehničar koji je otkrio skandal izvršio je samoubistvo.
