Nemačka vlada odbila je zahtev za azil odbeglog američkog obaveštajca Edvarda Snoudena, uz obrazloženje da ne postoje pretpostavke i uslovi za to.
''Mi imamo jasne odrednice o postupku za azil i pravu na azil, a to u Snoudenovom slučaju nije ispunjeno'', izjavio je sekretar poslaničkog kluba demohrišćana Mihael Grose-Bremer jutros televiziji ARD, a slično je reagovao i ekspert za unutrašnju politiku SPD Diter Vifelspic iz SPD, koji kaže da ne vidi razlog da se Snoudenu odobri azil u Nemačkoj.
''Ja ne mogu da u tom slučaju prepoznam činjenicu da je čovek politički progonjen'', rekao je Vifelspic za ''Miteldojce cajtung''.
Ukazujući da je Snouden moguće izdao tajne, Vifelcpic je rekao da je on, možda, ''junak slobode'', ali da to ''ne štiti pred pravnim konsekvencama''.
Opozicioni Zeleni su, međutim, oštro kritikovali odluku vlade da se Snoudenu ne odobri azil.
Danas je osnivač VikiLiksa Džulijan Asanž pozvao evropske zemlje da ne pokleknu pod pritiskom SAD i da prihvate odbeglog američkog obaveštajca Edvarda Snoudena.
"Zemlje Evropske unije, pre svega Francuska i Nemačka, trebalo bi da mu požele svoju najtopliju dobrodošlicu, pod bilo kakvim statusom", rekao je Asanž, prenela je agencija AFP.
Podsetivši da je Evropska unija dobila 2012. godine Nobelovu nagradu za mir, Asanž je rekao da "Evropa mora da se nosi sa situacijom i da pokaže svoju spremnost u odbrani slobode informisanja, bez obzira na strah od političkog pritiska svog 'najboljeg prijatelja' Sjedinjenih Američkih Država".
Prema Asanžu, javna vrednost Snoudenovih informacija se pokazala otkrivanjem da su SAD naširoko špijunirale evropske diplomatske misije i institucije.
"Ako se ovaj mladi čovek napusti na međunarodnoj zoni moskovskog aerodroma, evropske zemlje će napustiti svoje principe i deo razloga svog postojanja", naglasio je osnivač VikiLiksa, koji se i sam našao na meti Vašingtona zbog objavljivanja poverljivih diplomatskih depeša SAD i koji se nalazi u ambasadi Ekvadora u Londonu.
Souden je podneo zahtev za azil u više od 20 zemalja, među kojima su Austrija, Nemačka, Francuska, Italija, Švajcarska, Kina, Ekvador, Nikaragva, Bolivija, Brazil, Venecuela, Kuba.
Ianče, prema najnovijim tvrdnjama koje se pripisuju Snoudenu, nemački "Špigl" je objavio da je Amerika prisluškivala kancelarije EU u Briselu i SAD putem mikrofona postavljenih u diplomatskoj misiji u Vašingtonu i računarske mreže.
Sličnom nadzoru je bila podvrgnuta i delegacija EU u Ujedinjenim nacijama, tvrdi nemački nedeljnik, ističućii da ove navode zasniva na poverljivim dokumentima, do kojih je došao preko Snoudena.
Prema informacijama ''Špigla'', američka NSA u Nemačkoj mesečno kontroliše, nadgleda i memoriše oko pola milijarde telefonskih razgovora , E-Mails i SMS.
Ovaj magazin piše, u najnovijem broju, da Amerika u svojim tajnim dokumentima posmatra Nemačku, do duše, kao partnera, ali istovremeno i kao mogući cilj napada.
Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele je, povodom medijskih saznaja o američkoj špijunaži u EU telefonom razgovarao sa viskom predstavnikom EU za spoljnu politiki Ketrin Ešton i obećao joj podršku nemačke vlade pri neophodnim razgovorima sa Amerikom o razjašnjenju situacije.
''Oboje su bili mišljenja da bi jedan takav postupak (špijuniranja) među bliskim partnerima i prijateljima bio neprihvatljiv.Na to bi jasno trebalo reagovati jednim zajedničkim evropskim stavom'', navodi se u saopštenju nemačkog Ministarstva inostranih poslova i dodaje da je ''Vestervele obećao Eštonovoj punu podršku nemačke vlade za sada nužne razgovore EU sa Amerikom o razjašnjenju''.
Predsednik najjače opozicione partije, Socijaldemorkatske stranke, Zigmar Gabrijel, optužio je u intervjuu ''Frankfurter algemajne cajtungu'', par meseci pred savezne izbore samu Angelu Merkel da je znala za američku špijunažu.
''Reakcija kancelarke navodi na sumnju da je ona makar površno znala za špijunažu", tvrdi Gabrijel u intervjuu i zahteva od nje da kaže da li je za to znala i da li je to tolerisala.
