Javni dug Srbije povećan je u prethodna tri tromesečja za 3,5 milijardi evra, i sada je na nivou od 62 odsto bruto domaćeg proizvoda, saopštio je Fiskalni savet.
"Ovo je ispravna metodologija, izgleda puno stvari se menja, ali Ministarstvo finansija se ne menja", istakao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović na konferenciji za novinare.
Petrović je naveo da ministarstvo koristi metodologiju zbog koje je kritikovalo prethodnu vladu i da u javni dug ne uključuje dug lokalnih samouprava, a za udeo javnog duga u BDP, koristi budući BDP za ovu godinu.
"Korektan račun uključuje i dug lokalne samouprave, a javni dug tokom godine se računa u odnosu na poslednja četiri kvartala, a ne ono što će ubuduće da se desi", rekao je on.
Dug sistematski može da se smanji jedino ako se smanjuje budžetski deficit, a dug može da oscilira ako dinar ojača i time se dobija privid da se dug smanjio, istakao je Petrović.
Prema njegovim rečima, postoje dodatni rizici da se dug otrgne kontroli, a to je slabljenje dinara koje bi snažno povećalo javni dug koji je uglavnom u devizama, a i pogoršavaju se uslovi za zaduživanje na međunarodnom tržištu, a za Srbiju još više.
Petrović je upozorio i da izdvajanja za kamate na dug eksponencijalno rastu i da će u narednoj godini dostići milijardu evra, i ako se rast duga ne zaustavi, godišnja izdvajanja za kamate mogu da rastu brže od ušteda što je put u krizu.
On je napomenuo i da junski podaci o niskom budžetskom deficitu treba da se opreznije tumače i da prve analize pokazuju da je snažno porastao prihod od akciza, za šta je mogući razlog veliki uvoz i pravljenja zaliha cigareta iz Hrvatske pre njenog ulaska u EU.
Takođe, rashodi za robu i usluge su neuobičajeno niski, a najverovatniji razlog za to je da je deo rashoda, kao što su, recimo, plate zaposlenih u nauci odložen za jul, rekao je Petrović.
