Vicepremijer Vučić najavio je danas da će Srbija pre kraja godine ući u proces reforme javnog sektora i javnih preduzeća. MMF: Rebalans korak u dobrom smeru ali ne i dovoljan.
Na konferenciji "Srbija se okreće ekonomiji - odgovorno zajedno do izlaska iz krize" u beogradskom hotelu Hajat Vučić je rekao da su reformu javnog sektora obećavali svi političari, ali da su svi lagali kada su govorili da neće biti partijskog upliva na javna preduzeća.
"Javna preduzeća ne smeju da budu krave muzare i da služe za socijalno napajanje, kao što je bilo do sada", rekao je Vučić i dodao da ta preduzeća moraju da se ponašaju tržišno.
Potpredsednik vlade je ocenio i da će novi Zakon o javnim nabavkama onemogućiti zloupotrebe i najavio popravljanje investicionog ambijenta kroz skraćenje birokratskih procedura.
"Naše je da popravimo privredni ambijent i da pokušamo da privučemo strane investitore", rekao je Vučić i naglasio da Srbija treba da se bori za svakog investitora.
"Vladavina prava, skraćenje birokratskih procedura, otvaranje kancelarije za brze odgovore, reforma javnog sektora i javnih preduzeća, izmena Zakona o radu i reforma penzionog sistema, oblasti su kojima ćemo se baviti u narednih šest meseci", kazao je Vučić.
Prema njegovim rečima, glavni cilj vlade je smanjenje nezaposlenosti u Srbiji i da za godinu do dve stopa nezaposlenosti padne ispod 20 odsto.
Vučić je ocenio da je Srbija u pregovorima o članstvu u EU bila pouzdanija u razgovorima od EU i da EU nije baš u potpunosti učinila ono što je rekla.
"Srbija je ispunila 100 posto obećanog, a EU 90 odsto", rekao je Vučić.
Potpredsednik vlade je istakao da je Srbija ponosna na činjenicu što niko ne može da kaže da nije pouzdan partner i da nije radila ono što je dogovoreno.
"Mi ćemo svoje obaveze da ispunjavamo, ne obaveze prema nekim kompanijama i EU, već prema svom narodu. Naša je obaveza da unapredimo poslovni ambijent zato što ćemo tako imati šansu da opstanemo. Zato ćemo se potruditi da donesemo zakon o radu", rekao je Vučić.
On je podsetio da je sadašnja vlada imala smelosti za opasnije i nepopularnije iskorake nego što je donošenje jednog potencijalno nepopularnog zakona.
"Da li je lakše da se donese zakon o radu ili je lakše da odete u Kosovsku Mitrovicu pred 110 odbornika koji su svi protiv briselskog sporazuma? Verujte da je lakše da donese zakon o radu", rekao je Vučić.
On je objasnio da je cilj Vlade Srbije otvaranje produktivnih radnih mesta, odnosno da cilj ne može biti isplaćivanje plata i penzija ni iz čega i presipanjem iz "šupljeg u prazno", jer bi ta borba bila unapred izgubljena.
"Moramo da platimo milion i 670.000 penzionera, ali moramo da stvorimo nešto da bismo to mogli da platimo, jer nemamo sačuvane pare u vagonima, pa da odatle vadimo i dajemo penzionerima. Moramo da stvorimo tu vrednost da bismo mogli da isplaćujemo", objasnio je Vučić.
Ističući da je protiv bilo kakvog zamrzavanja stanja u politici i ekonomiji, Vučić je rekao da je veoma zabrinut, ne zbog toga što je vlada spremna da uradi, već zbog mentaliteta koji onemogućuje stvaranje nacionalnog konsenzusa o bilo čemu.
"Mene nikakvo odlaganje ne interesuje. Da budem sasvim otvoren, znao sam da bi se i ova rekonstrukcija odužila još jedno godinu dana i zato sam rekao da je 27. jul konačni datum. Nemamo vremena za gubljenje i nemamo šta da čekamo", poručio je Vučić.
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić na istom skupu je izjavio da je ključni cilj vlade da se nezaposlenosti koja je sada na nivou od 24,1 odsto u narednim godinama smanji ispod 20 odsto.
Prema njegovim rečima, da bi bilo koje reforme uspele potreban je politički i društveni konsenzus, kao i da bude što manje opstrukcija.
Ministar je istakao da vlada ima preduslove da sprovede reforme, jer za to ima široku političku podršku.
On je poručio da, što se Ministarstva finansija i privrede tiče, može da garantuje da će u roku biti rešen problem preduzeća u restrukturiranju i da od 30. juna naredne godine neće biti nijednog preduzeća u tom statusu.
Ministar je naglasio da je važno da se promeni Zakon o radu, jer se, kako je ocenio, zbog sadašnjeg rigidnog zakona manje ljudi zapošljava. Dinkić je mišljenja da u delu sindikata vlada zabluda da sadašnji zakon štiti radnička prava, jer on "istovremeno štiti i one koji ne žele da rade".
Dinkić je najavio da će Ministarstvo finansija i privrede drastično smanjiti birokratiju, a u Poreskoj upravi će papirologija biti "potpuno eliminisana", jer će od 1. janura 2014. uplate biti samo na jedan račun, a od 30. juna potpuno se prelazi na elektronsko prijavljivanje poreza.
Kao jedan od najvažnijih projekata u narednim mesecima, ministar je najavio povezivanje malih i srednjih preduzeća sa velikim izvoznicima iz Srbije, kao i vezivanje podsticaja za privlačenje investicija za učešće domaćih komponenti u proizvodnji.
Na skupu u Hajatu govorio je i stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Beogradu Bogdan Lisovolik.
Govoreći o nedavno usvojenom rebalansu srpskog budžeta, Lisovolik je rekao da je to korak u dobrom pravcu, ali nije dovoljan da se izbegne rizik pogoršanja budžetskog deficita.
On je napomenuo da su neophodne dodatne srednjoročne mere kao što je penziona reforma i reforma javnog sektora i zapošljavanja.
"Neophodna je reforma menadžmenta javnih finansija, fiskalna disciplina, interna revizija, kao i bolja naplata poreza i doprinosa", poručio je Lisovolik.
MMF će za nekoliko dana predstaviti kompletan izveštaj o reformama koji predstavlja proveru zdravlja ekonomije Srbije.
Da u tom izveštaju neće biti mnogo toga dobrog svestan je i ministar Dinkić, koji je ponovio da "nije realno da Srbija sada sklopi aranžman s MMF-om, jer Vlada ne može da prihvati zahtev za smanjenje penzija i plata u javnom sektoru".
Prema zahtev MMF-a, kako kaže Dinkić, za dodatno smanjenje budžetskog deficita terbalo bi za 10 odsto smanjiti iznos plata u javnom sektoru iznad 40.000 dinara i penzija iznad 25.000 dinara.
Srbija, kako je istakao Dinkić, nije spremna da to prihvati jer to ne bi dovelo da potrebnog smanjenja manjka u budžetu, a smanjilo bi domaću tražnju i usporilo privredni rast.
Dinkić je kazao da je plan Srbije da umesto toga napravi aranžman sa Svetskom bankom kojim bi ta finansijska institucija podržala sprovođenje strukturnih reformi i završtak restrukturiranja preduzeća.
Prvi potpredsednik Vlade Vučić kaže da je MMF potreban Srbiji, ali da bi on voleo da je Fond bio za nijansu manje strog.
Ta želja, kaže Vučić, nije zato šo Vlada Sbije nije spremna na teške poteze i teške stvari, nego zato što je "odjednom došlo sve na naplatu, od Kosova i korupcije do javnog duga koji više ne može da se održava".
"Sve nam je iz prethodnih 25 godina došlo na naplatu i, nažalost, neko mora da se suoči sa tim", istakao je potpredsednik srpske Vlade.
