Oko 40.000 ljudi podivljalo uz britanski bend, glavne zvezde trećeg dana EXIT festivala.
Ovaj bend je, čak i dve decenije nakon što smo njihove pesme slušali u gimnaziji (nemoguće da je već toliko prošlo), oličenje izraza "ne može da stane, neće da stane". Hitovi "Breathe", "Poison" i druge žare i pale jednakom žestinom kao i ranije.
A žestina se osetila i sa druge strane, sa strane publike kojoj ovog benda nije nikada dosta čak i pored relativno čestog "svraćanja" kod nas. Kao da je prethodni Warrior's dance festival u Beogradu bio juče, toliko su sveža sećanja na vatreni nastup britanskih tehno legendi.
Nepregledna "masa" ljudi na main stejdžu stajtila se već pre samog početka legendarne britanske grupe koja je čest gost u našim krajevima. Tokom prvih taktova pesme "Magic people, voodoo people", publika je i dalje hrlila ka glavnom stajdžu i u prvim redovima je nastao totalni haos.
Zapaljene su i prve baklje, kao odgovor starim znanicima da smo spremni da krenemo "borbu".
Ljudi su skakali, polivali se pivom, a neki su pokušavali da izvuku glavu iz te gužve. I samo obezbeđenje koje je bilo oko Main stejdža, bilo je u haosu, jer je masa u pojedinim trenucima pretila da i njih pregazi.
Bilo je i manjih incidenata, kao što su čarke i tuče (čak i ženske) oko mesta za stajanje, guranja do izlaza ili ograde, i opšteg gužvanjca u kojem je svako hteo da bude najglasniji, najjači i najbliži britanskom trojcu.
U sličnom problem našla se i reporterka MONDA, koju je "talas uspešno sproveo" (izgurao) skoro do ulaza na Foodland (kraj Main stejdža), iako je na početku koncerta bila odmah ispred bine.
Opšti metež je nastajao tokom nekoliko većih šutki, sponatno nastalih od same gužve.
Vikali su momci sa stejdža "Exite, ne vidimo vas", a verovatno su mnogi isto pomislili, jer ni oni od gužvetine nisu uspeli da vide šta se događa na bini, pa su svoj "put" nastavili ka Dance areni ili nekom "mirnijem" delu Tvrđave.
Britanci su sa glavne bine ređali su svoje najveće hitove, poput "Breathe", "Omen", "Poison", "Firestarter"
Moglo se čuti od nekih starijih i čestih posetilaca Exita, da ne pamte ovakvu gužvu.
Iako je ekipa koja je došla na Prodigy, u većini bila stara koliko i neke njihove pesme (poput "Smack my bitch up" iz 1997. godine) , moramo reći da se slična energija na Main stejžu nije osetila u poslednjih nekoliko godina. Svaka čast Prodigy!
Skoro sat vremena nakon koncerta, "ratnicima" je trebalo da se "primire".
