Sahranjivanje u Beogradu je specifičan ekološki problem i moraće da se nađe u finalnom dokumentu "Programa zaštite životne sredine grada Beograda", saopštilo je udruženje "Oganj" povodom javne rasprave o nacrtu tog programa.
Prema njegovim rečima, mesta za sahrane je sve manje, širenje gradskih grobalja na plodno poljoprivredno zemljište i gradsko građevinsko zemljište ozbiljan je problem ne samo Beograda već i ostalih gradova širom Srbije.
Matijas navodi da Srbija svake pete godine mora da obezbedi milion novih kvadratnih metara za preminule ako se svi sahrane klasičnim ukopom, dok je kod kremacije potrebno osam puta manje prostora.
Finalna verzija dokumenta, koji obuhvata potrebe svih 17 gradskih opština, trebalo bi da bude gotova do septembra, posle čega će ući u Skupštinu Beograda na usvajanje.
