Lazar Krstić(29), diplomac sa Jejla koji važi za najozbiljnieg kandidata za ministra finansija, izjavio je pre sedam godina da je bio spreman da volontira u Vladi Srbije , ali da mu tada niko nije ni odgovorio n
U intervjuu koji je dao 2006. godine Krstić je izjavio da se zbog "izopačenih ideala koji ovde vladaju" boji povratka u Srbiju, iako bi pre radio za 6.000 evra godišnje ovde, nego u SAD za 60.000, piše "Blic."
""Vladina birokratija nas studente u inostranstvu ignoriše tako što kada mi pošaljemo imejl poruku nekom ministarstvu, niko iz vladine administracije neće da nam odgovori na naše poruke. Sa grupom kolega sa Jejla poslao sam, na primer, zahtev Ministarstvu inostranih poslova i Vladi Srbije, u kojima molimo za dozvolu da posle prve godine studiranja, dobrovoljno radimo. Jasno je bilo da ne želimo da radimo neke velike poslove, već bilo šta, da raznosimo poštu ili fotokopiramo razne papire. Ćutanjem su naša Vlada i ovo ministarstvo odbili takvu ponudu", ispričao je tada Krstić za portal "Srpska dijaspora".
On je posebno bio ogorčen kada mu je tadašnja vlada, pošto je dobio američku, ukinula srpsku stipendiju.
"Nisu me čak o tome ni obavestili. Nije meni toliko bila potrebna finansijska pomoć, koliko osećaj pripadnosti, osećaj da znam da sam svojoj državi potreban i da na mene računaju ", govorio je rezignirano Krstić, koji, kako navodi, nije želeo da propusti priliku za kvalitetnim obrazovanjem iako je kao sin jedinac bio izuzetno privržen svom rodnom Nišu i porodici.
Kao studentu u inostranstvu najviše mu je smetalo što njega i njemu slične, ljudi u Srbiji ljudi gledaju kao na "otpadnike koji ne žele da se vrate kući".
"Zameraju nam što nas je država besplatno obrazovala u Srbiji, a mi "otišli u strane zemlje i ne žele da se vratimo". To nije tačno, barem za većinu ljudi koje ja znam u SAD. Većina naših diplomaca želi da se vrati u Srbiju, ali ovde uopšte nema sredstva, ne samo finansijskih već i tehničkih, da se neko od njih bavi ozbiljnom naukom. Dakle, problem je da mi nemamo gde da se vratimo, jer nemamo gde da radimo. Čim nam Srbija stvori te uslove, evo nas kod vas", ispričao je tada Krstić.
On je istakao da se života u Srbiji boji jer su idoli i ideali mladih ljudi koji su "pre 15 godina za većinu bili gnusni kao ličnosti".
" Socijalna hijerarhija je tako nameštena da su ti ljudi dna na vrhu piramide. Ti ljudi sa kriminalnim biografijama ili sa sumnjivim autoritetima ne treba da budu ideali našeg naroda, a posebno mladih ljudi. Ipak, i pored toga ja sam potpuno privržen Srbiji. Promene kod nas, i kod pojedinca, i u društvu treba da idu odozdo. Suština je da verujemo da se mora raditi da bi se stvari promenile, da svako misli šta može da uradi, na ispravan način. Verujem da je to moguće, mada mnogi moji prijatelji, čak i roditelji, misle da sam ja malo blesav", rekao je Krstić.
Krstić je rodom Nišlija, diplomac Jejla, zaposlen u konsultantskoj kući „Mekinzi" i živi u Njujorku.
Biografija mu je briljantna još od đačkih dana, kada je nizao samo petice i medalje sa matematičkih takmičenja, pišu "Novosti".
Nakon što je kao đak generacije maturirao u gimnaziji „Bora Stanković", primljen je na prestižni američki univerzitet Jejl i tamo dobio stipendiju za školovanje koje je godišnje koštalo 42.500 dolara.
Već od prve godine studija izdvojio se kao jedan od najboljih akademaca, u trećoj godini proglašen najperspektivnijim, a 2007. je i diplomirao u oblasti matematike, etike, politike i ekonomije. Tada počinje karijeru u konsultantskoj kući „Mekinzi", gde kao finansijski ekspert radi i danas.
Kao đak u Srbiji, bio je i polaznik naučne stanice „Petnica", gde je i saznao od starijih kako bi mogao da konkuriše za strane fakultete. Probao je na više njih, ali kada je shvatio da je primljen na najbolji, nije imao dilemu.
Na Jejlu je bio jedan od osnivača Društva evropskih studenata, a primljen je i u bratstvo „Delta Kapa Epsilon", čiji su članovi bili i američki predsednici - sin i otac Džordž Buš. Osim njih, tu su se školovali i Džerald Ford i Bil Klinton. Krstić je takođe i član srpske „Mense", koja okuplja ljude natprosečne inteligencije. Dobitnik je i jednog od prvih 200 novih pasoša, koji su pripali samo zaslužnima.
