Prelazna administracija UN na Kosovu (UNMIK) neverovatno je zatajila u istrazi otmica i ubistava Srba sa Kosova nakon konflikta 1998-1999. godine.
To navodi Amnesti internešnel u najnovijem izveštaju. Dokument je obelodanjen uoči debate Saveta bezbednosti UN o Kosovu zakazanoj za 29. avgust.
"UNMIK-ov neuspeh da istraži šta je činilo široko rasprostranjeni i sistematski napad na civilno stanovništvo, moguće i zločine protiv čovečnosti doprineo je atmosferi nekažnjavanja na Kosovu", izjavio je Šan Džouns, ekspert za Kosovo pri Amnesti internešnelu.
On je naglasio da "zločini protiv čovečnosti ne zastarijevaju. Oni moraju biti istraženi, a porodice otetih i ubijenih moraju dobiti obeštećenje. Ujedinjenim nacijama ne bi više trebalo dozvoliti da izbegavaju svoju odgovornost", rekao je Džouns.
U izvještaju pod nazivom: "UNMIK-ova zaostavština: neuspeli pokušaj zadovoljenja pravde i obezbeđenja odštete rođacima otetih", Amnesti internešnel otkriva kako UNMIK nije uspeo da istraži prijave o otmicama i ubistvima, uprkos tome što je dobio zadatak od Saveta bezbednosti UN da zaštiti ljudska prava na Kosovu.
Izveštaj se zasniva na početnim saznanjima Savetodavne komisije za ljudska prava koju je UNMIK oformio za primanje pritužbi od onih koji smatraju da je UNMIK prekršio njihova ljudska prava. Komisija je primila nekih 150 pritužbi od rođaka nestalih lica – u prvom redu kosovskih Srba za koje se veruje da ih je otela Oslobodilačka vojska Kosova (OVK). Svi podnosioci pritužbi tvrde da UNMIK nije sproveo istragu o otmicama i kasnijim ubistvima jednog ili više članova njihovih porodica.
Komisija je ustanovila da u nekoliko slučajeva UNMIK nije izneo nikakve dokaze da je istraga uopšte sprovedena, dok se u ostalim slučajevima čini da je policija UNMIK-a odustala od istrage nakon što je telo žrtve predato porodici. U jednom slučaju UNMIK policija nije čak ni znala da su tela nestalog supruga i sina nađena i vraćena porodici da ih sahrane.
Uprkos nalazima i preporukama komisije, čini se da UNMIK nije preduzeo nikakve dalje mere kako bi obezbedio odštetu i reparaciju.
Iako se izveštaj fokusira na otmice kosovskih Srba, navodno od strane OVK, istraživanje samog Amnesti internešnela dovelo je do sličnih saznanja u pogledu UNMIK-ovog propusta u istrazi nasilnih nestanaka etničkih Albanaca koje su otele srpske snage.
Od perioda 1999-2000. godine, Amnesti internešnel prati UNMIK-ov rad na brojnim tipičnim slučajevima nasilnih nestanaka i otmica. Kod pet slučajeva nasilnog nestanka 27 etničkih Albanaca, do danas niko nije izveden pred lice pravde. U drugih 10 slučajeva otmice 13 Srba i Roma, samo jednom počiniocu je suđeno, i to mu je suđeno u Srbiji.
Gotovo celu deceniju nakon sukoba, UNMIK policija i tužioci nisu uspeli da započnu brzu, efikasnu, nezavisnu, nepristrasnu niti detaljnu istragu mnogih tužbi o prisilnom nestanku i otmici. Kao posledica toga, vrlo malo lica za koje se sumnja da su krivično odgovorni za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti izvedeno je pred lice pravde pred međunarodnim i domaćim sudovima.
"Prošlo je toliko godina, a sudbina većine nestalih na obe strane sukoba još nije rasvetljena, dok njihove porodice i dalje čekaju na pravdu. Slučajevi koje je UNMIK komisija do sada obradila otkrivaju da su žrtve kršenja ljudskih prava pale u zaborav zbog nedostatka volje, u okviru sistema UN, da im se garantuje odgovarajuća nadoknada i drugi oblici odštete", rekao je Šan Džouns.
UNMIK-ova odgovornost za policiju i pravosuđe prestala je 9. decembra 2008. godine, kada je Misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (Euleks) preuzela funkcije policije, tužilaštva i sudstva. U oviru toga bila je i odgovornost za istrage i krivično gonjenje teških zločina, uključujući i zločine utvrđene međunarodnim pravom. Euleks je nasledio 1.187 slučajeva ratnih zločina za koje UNMIK nije sproveo istragu.
"Dok je sada na Euleksu da otvori istrage u slučajevima posleratnih otmica i ubistava, UNMIK mora obezbediti dovoljnu količinu sredstava da bi članovima porodica nestalih obezbedio adekvatnu i efikasnu kompenzaciju za nematerijalnu štetu i pretrpljeni bol i patnju, u skladu sa međunarodnim pravom i standardima", izjavio je Džouns.
Prema njegovim rečima, nasleđe kosovskog konflikta mora biti razrešeno – tu spada rasvetljavanje sudbine nestalih lica iz svih zajednica na Kosovu, dovođenje pred lice pravde lica odgovornih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, te obeštećenje. "Tek kad se to desi ožiljci iz prošlosti mogu početi zacelivati", ocjenjuje Džouns.
