Javno mnjenje u SAD protiv intervencije. Kongresmeni se plaše da donesu odluku o akciji, pošto ih na jesen 2014. godine čekaju izbori.
Kada bi danas bilo održano glasanje u američkom Kongresu, lider te zemlje Barak Obama koji je zatražio podršku za vojni napad na Siriju, zbog navodne upotrebe hemijskog oružja od režima Bašara al-Asada, ne bi uspeo da iza sebe okupi većinu kongresmena.
Pored toga, Obami na ruku ne ide ni stav američke javnosti, koja u ogromnom procentu ne podržava ulazak SAD u novi sukob na Bliskom istoku.
"Kada je u pitanju glasanje u Kongresu, znam da će to biti veliki poduhvat. Razumem skepticizam i zato moramo sistematski da pojedinačno svakom senatoru i članu Kongresa objasnimo situaciju", rekao je Obama juče nakon Samita G20 u Sankt Peterburgu, priznavši da situacija u kojoj se nalazi nije najpovoljnija.
Iako su i vođe demokrata i republikanaca u Kongresu i Senatu rekle da podržavaju Obamin plan, bar što se tiče republikanskog vođstva, sem blage usmene podrške, Bela kuća ne bi trebalo da očekuje značajniju pomoć i lobiranje sa te strane.
Brojevi su, za sada, veoma loši po Obamu, pa, prema pisanju "Vašington posta", samo 25 kongresmena iz obe partije u ovom trenutku podržava odluku o napadu, a protiv je njih čak 106. Da bi Obamin predlog prošao, neophodno je da ga podrži 218 kongresmena od ukupno 435.
"Sledi 'presing na celom terenu' od administracije i oni demokratski kongresmeni koji su još neodlučni mogu da očkuju više telefonskih poziva iz Bele kuće, pa čak i od samog predsednika", kaže za Rojters jedan od članova Demokratske partije u Kongresu.
AP navodi da se, prema njihovim saznanjima, 192 kongresmena iz Donjeg doma (Kongresa) protivi intervenciji. To znači da bi, prema računici koja iz toga proizilazi, Obama morao da dobije podršku čak 90 odsto sada neopredeljenih kongresmena.
Kada je u pitanju Gornji dom (Senat), koji kontrolišu demokrate, za intervenciju bi u ovom trenutku glasalo 34, a protiv 32 senatora.
Ono što bi i ovde mogao da bude otežavajući faktor, jeste većina koja se traži, to jest tri petine ili 60 od 100 glasova za.
Beloj kući glavobolju zadaje i republikanski senator iz Kentakija Rend Pol, poznat po zalaganju za neintervencionističku politiku, koji je najavio opstrukciju, čime bi glasanje moglo da bude pomereno.
Jedan od onih koji je promenio mišljenje je republikanac iz Njujorka i bivši marinac Majkl Grim, ali ne u korist intervencije.
"Moja prva reakcija, kao marinca veterana, bila je podrška vrhovnom komandantu i napadima. Međutim, od tada sam čuo od mnogih birača da se snažno protive jednostranoj akciji u trenutku kada ima toliko stvari da se završava ovde kod kuće", rekao je Grim.
Ovaj stav upravo i oslikava situaciju u kojoj se nalaze mnogobrojni kongresmeni i senatori, koji nemaju podršku u javnosti, a već u novembru 2014, za nešto više od godinu dana, slede novi izbori za dobar deo Kongresa.
Posle decenije ratovanja u Iraku i Avganistanu američka javnosti je, uz ekonomsku krizu koja traje, umorna od novog ulaska u sukob u kome se ne vidi kraj ni cilj.
Svi članovi Kongresa su pozvani u ponedeljak popodne na zatvoreni sastanak, dok će demokratski kongresmeni u utorak ujutru da se sastanu sa Obaminim šefom kabineta Denisom Mekdonouom.
Američki predsednik Barak Obama poručio je danas svojim sunarodnicima da SAD moraju da upotrebe vojnu silu u Siriji i da ne mogu da žmure pred "stravičnim slikama hemijskog napada", za koji Vašington optužuje Damask. Pozivajući članove Kongresa da podrže vojnu intervenciju u Siriji, Obama je, međutim, istakao i da ne želi da Ameriku uvlači u još jedan skup i dug rat. "Ovo neće biti još jedan Irak ili Avganistan", poručio je Obama u svom nedeljnom radijskom i internet obraćanju, iznoseći argumente o kojima će detaljno govoriti u obraćanju naciji u utorak, javio je Rojters. "Zbog toga pozivam članove Kongresa, iz obe partije, da se udruže i stanu u odbranu sveta u kom želimo da živimo, sveta koji želimo da ostavimo svojoj deci i budućim generacijama", poručio je Obama. Američki predsednik je istakao da će svaki korak koji SAD preduzmu u okviru vojne intervencije u Siriji "biti ograničen, kako vremenski, tako i u obimu, kako bi se sprečilo da sirijska vlada ponovo upotrebi otrovni gas protiv sopstvenog naroda i umanjila njena sposobnost da to učini". "To (napad hemijskim oružjem) nije samo direktan napad na ljudsko dostojanstvo, već i ozbiljna pretnja za našu nacionalnu bezbednost", kazao je predsednik SAD, preneo je AFP.
Obami podršku daju proizraelske grupe, uključujući i uticajne Američko-izraelski Komitet za javne poslove i Centar "Simon Vizental".
Izraelski premijer Benjamin Netanijahu rekao je da će od će od toga kako svet bude reagovao na korišćenje hemijskog oružja u Siriji zavisiti i budućnost iranskog nuklearnog programa.
Jedno od pitanja koje se postavlja u Vašingtonu je i kakva bi mogla da bude Obamina odluka ako Kongres odbije njegovu inicijativu.
Juče su se čula oprečna mišljenja o tome, pošto je prvo njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Toni Blinken izjavio da predsednik neće doneti odluku o napadu na Siriju u slučaju da ne dobije podršku Kongresa, dok je kasnije portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Kejtlin Hejden rekla da Obama ima pravo da odluči i bez podrške Kongresa, ali da je, ipak, želi.
Bivši američki ambasador u Ujedinjenim nacijama Džon Bolton rekao je za Foks njuz da misli da će rezolucija, ipak, proći u Kongrsu, ali da bi u slučaju da se to ne dogodi, Obama verovatno postupio kao britanski premijer Dejvid Kameron i ne bi započeo napad.
AP ocenjuje da se Obama sada nalazi u veoma nezavidnoj poziciji, jer bi u slučaju da Kongres kaže "ne", a on, ipak, donese odluku o intervenciji bio suočen sa ustavnom krizom i stopiranjem svega što je pokrenuo - od izmene imigracionih zakona do implementacija već usvojenih zakona o zdravstvenom osiguranju.
Alternativa tome je odustajanje od akcije, što bi, nakon višenedeljenih pretnji koje su stizale iz Vašingtona, moglo da se protumači kao slabost sadašnjeg američkog predsednika.
"Obamina administracija se ponaša amaterski u pokušaju da napravi nekakav strateški plan. Niko iz Bele kuće nema nikakvog ratnog iskustva, niti razume to. Danas ne postoji ni element iznenađenja, niti masovna podrška, a nemamo ni jasno definisan i ostvariv cilj", zaključio je bivši general-major i nekadašnji dekan američkog Ratnog koledža Robert Skejls.
Kakva će biti odluka Kongresa, znaće se najverovatnije u sredu, kada bi trebalo da se održi glasanje, dok će samo par sati nakon toga svet biti svedok ili nove vojne intervencije ili privremenog zatišja ako Obama ne donese odluku o pokretanju američkih trupa.
