Posle dobrih vesti iz juna i jula preliminarni podaci za avgust ukazuju da je republički budžetski deficit znatno porastao, pa bi do kraja godine mogao biti 5,1 odsto BDP-a, umesto planiranih 4,7 odsto.
Petrović je rekao da se, prema preliminarnim podacima za avgust, ne vidi da je došlo do veće naplate poreza kao što su PDV i doprinosi, koji su i dalje manji od onoga što je planirano.
"Iz svega toga sledi da će deficit i ove godine biti znatan", ocenio je Petrović i naveo da će prema Fiskalnom savetu na kraju godine deficit budžeta cele države (konsolidovani) biti između 5,5 i šest odsto BDP-a, umesto rebalansom planiranih 5,3 odsto.
Petrović je podsetio da postoje i stavke koje su "ispod crte", to jest koje nisu uračunate po metodologiji Ministarstva finansija i kao primere naveo rekapitalizaciju banaka (Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine), aktivirane garancije javnih preduzeća (Srbijagas), što prema klasifikaciji MMF-a čini deficit još većim.
Prema njegovim rečima, i jedno i drugo pokazuje da bi budžet za 2014. godinu morao da podrazumeva znatnije smanjenje deficita.
"Ostaje da Vlada vidi gde može da obezbedi uštede, ali najvažnije je da se bez tih znatnih ušteda putanja rasta javnog duga ne bi zaustavila ni u 2015. i 2016. godini", smatra Petrović.
Prema njegovim rečima, to onda dovodi u pitanje i održivost javih finansija i mogućnost zaduživanja Srbije i cene po kojoj bi se država zaduživala.
Petrović je ocenio da bi privatizacija državnih preduzeća, kao što je Telekom, pomogla ako bi se iskoristila za otplatu duga Srbije, ali da bi to bilo jednokratno smanjenje nivoa duga i da bi se nastavila tendencija njegovog rasta, ako od 2014. godine ne bi bilo znatnog smanjenja budžetskog deficita.
Predsednik Fiskalnog saveta je istakao da fokus, pored smanjenja deficita, mora biti i na strukturnim reformama, ocenivši da stvari na planu reformi deluju "obećavajuće" i da izgleda da postoji politička volja da se sprovedu.
