Kao što su i pokazivale predizborne ankete kancelarka Angela Merkel osvojila je treći mandat. Njena Demohrišćanska partija je osvojila 42 odsto glasova. Izlaznost 73 odsto.
Nemačka kancelarka Angela Merkel pozdravila je danas "super rezultat" nakon prvih nezvaničnih rezultata koji pokazuju da su njeni konzervativci zabeležili najubedljiviju pobedu na parlamentarnim izborima u poslednje dve decenije obećavši građanima "četiri bolje godine za Nemačku", ali je izbegla da govori o mogućim koalicijama.
"Zajedno ćemo učiniti sve u naredne četiri godine da one budu uspešne za Nemačku", rekla je uz osmeh Merkelova pristalicama njene Hišćansko-demokratske unije u Berlinu.
"Dragi prijatelji, vaši veseli usklici pokazuju da svi mi imamo razloga za slavlje. Ovo je super rezultat", rekla je svojim oduševljenim pristalicama, preneli su nemački mediji.
Ona je zahvalila glasačima koji su, kako je istakla, "toliko mnogo verovali u konzervativne stranke" i obećala da će delovati odgovorno i brižno.
Merkel ipak večeras nije želela da govori o mogućim koalicijama.
"Još uvek je rano za to. Sačekaćemo izborni rezultat", rekla je predsednica CDU po objavljivanju prvih procena i dodala da će se o tome razgovarati u ponedeljak.
"Ali, večeras možemo da slavimo", poručila je radosnim pristalicama u Berlinu.
U štabu SPD pomalo su razočarani rezultatima svoje stranke. "Očekivali smo bolji rezultat. CDU je pobedila. Sačekaćemo da vidimo šta će preduzeti kancelarka Merkel. Večeras ne pravimo koalicije", rekla je generalna sekretarka SPD Andrea Nales televiziji ZDF.
U prvom obraćanju, kandidat SPD za kancelara Per Štajnbrik rekao je da je sada "lopta u dvorištu Angele Merkel da formira novu vladu".
Britanska agancija Rojters navodi da su konzervativci Angele Merkel na putu da osvoje istorijsku apsolutnu većinu na današnjim izborima, prema prognozama na osnovu anketa po izlasku sa birališta i nekih rezultata koje je objavila televizija ARD.
Prema preliminarnim rezultatima, demohrišćani kancelarke Merkel su danas dobili 42,5 odsto glasova, što je više u poređenju sa 41,6 odsto glasova koliko su ukupno osvojile levičarske partije.
Poslednji put je jedna nemačka partija sama osvojila apsolutnu većinu 1957. godine, na čelu sa konzervativnim liderom Konradom Adenauerom, podseća Rojters.
Agencija Frans pres navodi da bi, prema procenama televizija ARD i ZDF sačinjenim na osnovu prebrojavanja glasova jedan sat po zatvaranju birališta, demohrišćani Merkelove mogli da osvoje 304 od 606 mesta u donjem domu parlamenta, što znači da im možda neće ni trebati koalicioni partneri.
SPD je, prema prvim procenama, dobila 26 odsto glasova, što je tri odsto više nego na prošlim izborima, ali nedovoljno da samo sa Zelenima formira vladu.
Zeleni su dobili 8,1 odsto glasova, što je 2,6 odsto manje nego prošli put, a Levica 8,5 odsto, odnosno, 3,6 odsto manje nego na izborima 2009. godine.
Rezultati za sada pokazuju da su demohrišćani sa 42 odsto, zabeležili za 8,2 odsto bolji rezultat, nego na izborima 2009. godine.
Kancelarka Merkel mogla bi da Socijaldemokratskoj partiji ponudi vladu "velike koalicije", ocenjuju analitičari u Nemačkoj, navodeći da su, matematički gledano, moguće, međutim, i druge političke opcije.
Medu opcijama se pominje i mogućnost "pretrčavanja" partije Zelenih na stranu njene Hrišćansko-demokratske unije (CDU).
Matematički, moguća je i vlada SPD-Zeleni-Levica, ali tu opciju je već unapred odbacio kancelarski kandidat SPD Per Štajnbrik.
Ukoliko i konačni rezultati potvrde procene po zatvaranju birališta, Liberali (FDP) nisu prešli cenzus i prvi put u posleratnoj nemačkoj istoriji neće ući u Bundestag, što isključuje dosadašnju koaliciju FDP i CDU.
Evroskeptična "Alternativa za Nemačku", koja se zalaže za ukidanje evra i povratak nemačke marke takođe, prema preliminarnim rezultatima, nije uspela da uđe u Bundestag, kao ni Piratska partija.
Glasanje je počelo jutros u osam sati, a oko 80.000 izbornih mesta u 299 okruga zatvoreno je u 18 sati. Na biračka mesta pozvano je blizu 62 miliona Nemaca s pravom glasa, a u trci su učestvovale 34 partije i 4.451 izborni kandidat.
Francuski predsednik Fransoa Oland i predsednik Evropskog savtea herman van rompej čestitali je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel na pobedi njene Hrišćankso-demokratske unije na današnjim parlamentarnim izborima u Nemačkoj. Fransoa Oland i Merkel su u kratkom telefonskom razgovoru lideri dve zemlje "izrazili su spremnost da nastave blisku saradnju i odgovore izazovima evropskog projekta", navedeno je u saopštenju Jelisejske palate, prenela je agencija AFP. Van Rompej je kancelarki čestitao na Twitteru napisavši: "Čestitam Angeli Merkel na izbornim rezultatima. Radujem se nastavku bliske saradnje.”
Prema prvim procenama "Infratesta" izlaznost birača je iznosila 73 odsto, a glasanje je, kako navode mediji, proteklo mirno i u skladu sa izbornim standardima.
Merkelova je na svoje biračko mesto izašla tek posle podne, u pratnji supruga profesora Joahima Zauera, dok je kandidat za kancelara iz opozicione Socijaldemorkatske partije (SPD) Per Štajnbrik glasao, kako su primetili, "samouvereno i s osmehom".
Prema nemačkom Ustavu kancelar se bira u Bundestagu na predlog predsednika države, bez diskusije, pri čemu nije naveden rok u kome predsednik države, posle konsultacija s političkim strankama, mora da kaže svoju reč.
Ustav, međutim, precizira da se konstitutivna sednica Bundestaga mora održati najkasnije 30 dana po održavanju saveznih parlamentarnih izbora i da vreme službovanja kancelara i vlade počinje izdavanjem predsedničkog ukaza izabranom kancelaru (i njegovim ministrima), a završava se uobičajeno - posle četiri godine, izborom novog parlamenta.
Svetske agencije prenose da Evropa pomno prati prve nacionalne izbore u Nemačkoj otkako je izbila dužnička kriza u evrozoni 2009. godine.
Neki se nadaju da će Merkel ublažiti stav prema državama evrozone koje grcaju u problemima, kao što je Grčka, ukoliko uđe u takozvanu veliku koaliciju sa socijaldemokratama, ali se ne očekuju značajni politički zaokreti pošto se Socijaldemokratska partija levog centra slaže sa pristupom Merkeleove
Nemački izborni sistem je slozena kombinacija vecinskog i proporcionalnog sistema.
Svaki birač ima dva glasa - "prvim glasom" neposredno bira kandidata u svom izbornom okrugu u kojem mandat u Bundestagu dobija onaj ko ima prostu vecinu glasova, nezavisno od toga u kojoj je stranci, a "drugim" odlučuje o poslanicima koji ce preko pokrajinske stranačke liste uci u Bundestag.
Ti, "drugi glasovi" su odlučujuci, jer određuju koja stranka ce dobiti najvise mesta u parlamentu i time pravo da imenuje kancelara i sastavi vladu.
Građani su, od 4.451 kandidata, birali 598 poslanika Bundestaga.
Danas je prvi put glasalo i oko tri miliona 18-godišnjaka.
Na ovim izborima učestvovalo je i oko 65.000 birača koji žive u inostranstvu.
Prema statistici, na izbore je pozvano i oko 5,8 miliona Nemaca migrantskog porekla, što je dobrih devet odsto ukupnog broja birača.
Na vlasti u Nemačkoj je od 2009. godine takozvana crno-žuta koalicija koju čine CDU, CSU i FDP na čelu sa Merkelovom, dok su opoziciju u parlamentu činili SPD, Levica i Zeleni.
Konačni rezultati očekuju se posle ponoći.
