Ishod današnjih izbora u nemačkoj i bilo kakva promena odnosa snaga u Bundestagu neće, kako su ocenili učesnici okruglog stola u Tanjugu, neće uticati na politiku Nemačke prema Srbiji.
Jedan od učesnika tribine, koju su zajednički organizovali agencija Tanjug, radio Dojče vele i ambasada Nemačke, ambasador Hajnc Vilhelm uveren je da rezultati parlamentarnih izbora neće doneti promenu politike Berlina prema Srbiji i istakao da sve stranke trenutno zastupljene u Bundestagu žele da EU što pre otvori pristupne pregovore sa Srbijom.
"Rezultat izbora u Nemačkoj neće imati uticaj na politiku prema Srbiji. Jedina promena je moguća ukoliko bi evroskeptična AfD došla na vlast, ali to se može isključiti. Zato neće biti promene politike prema Srbiji", uveren je nemački diplomata.
Vilhelm je istakao da se neopravdano u negativnom svetlu u medijima predstavlja dokument Nemačke i Velike Britanije u vezi pristupnih pregovora sa Srbijom, ističući da on ne donosi ništa novo već da se radi o poznatim standardima EU.
"Dokument ne donosi ništa novo, već da se pored poglavlja 23 i 24, otvori i poglavlje 35 koje se tiče odnosa kandidata za pristupanje prema susedima. Predloženo je da se to poglavlje razmatra od samog početka pristupnih pregovora" rekao je on.
Pošto je kosovsko pitanje u žiži, onda je samo po sebi razumljivo da će Srbija morati da se bavi tim pitanjem i dalje, objasnio je nemački diplomata, napominjući da je "srpsku vlast iritiralo što će se pitanje odnosa sa susedima, a ovde pre svega prema Prištini, provlačiti u svim poglavljima koja se otvore".
Međutim on je kazao da još nije izgovorena poslednja reč, već da se radi samo o predlogu Nemačke i Velike Britanije, o kojem treba da 20.decembra odluči Savet EU, a do tada, kako je objasnio, vodiće se pregovori u krugu Unije.
Direktor Cesid-a Marko Blagojević kaže da je velika koalicija problem u Nemačkoj na isti način na koji bi to bila i u Srbiji. Blagojević je učestvujući na Tanjugovom panelu povodom izbora za Bundestag kazao da se u toj zemlji pitanje regularnosti izbora ne dovodi u pitanje i da su takve stvari prošlost u svim zemljama sa razvijenom demokratskom kulturom. Prema njegovim rečima, još se ne zna da li će stranka Angele Merkel biti u "daleko boljoj ili u još lošijoj poziciji" nego što je bila ukoliko osvoji većinu. "Ukoliko njena partija bude sposobna da sama formira vladu, ona će biti u neuporedivo boljoj poziciji, zato što kada partija vlada sama, ona nije u obavezi da pravi bilo kakve kompomise, koji su obavezni deo koalicionih pregovora", rekao je Blagojević u izjavi Tanjugu. Međutim, ukoliko ne bude sama imala većinu, tvrdi Blagojević, njena partija će morati da pravi koaliciju sa svojim "najvećim političkim protivnikom" - Socijaldemokratskom partijom. Velika koalicija, smatra on, je u Nemačkoj isti ili još veći problem nego što bi to bila u Srbiji. "Tamo je to još veći problem, jer su tamo partije ideološki definisane i onda je daleko veći problem praviti ustupke i kompromise kada se ulazi u veliku koaliciju", dodaje Blagojević.
"Takođe ni klauzula o suspenziji (da se mogu prekinuti pristupni pregovori ukoliko ne sprovodi briselski sporazum) postoji već neko vreme", rekao je Vilhelm dodajući da se ne radi ni o kakvom "Leks Srbija", već standardu EU koji postoji neko vreme.
"Da Nemačka nije bila zainteresovana ili da ne veruje da bi pregovori mogli brzo otpočeti ne bi počeli projekat koji ima za cilj da pripremi srpsku vladu na pristupne pregovore. Mi smo jedina zemlja koja je uspostavila taj projekat u Srbiji. To pokazuje da konkretno verujemo u pristupne pregovore", naglasio je on.
Henri Bone, direktor Fondacije Konrad Adenauer, ocenio je da je Srbija na dobrom putu da joj na samitu EU u decembru bude potvrđen zvaničan početak pristupnih pregovora sa EU.
"Nemačka kao partner želi da to ostvari Srbija ostvari, i to žele sve stranke u Bundestagu", rekao je Bone, i dodao da je Srbiji jasno rečeno šta se od nje očekuje i da ne postoje nikakvi dodatni uslovi.
Bone je istakao da je važno da se reforme i postignuti dogovori sa Prištinom sprovode i izrazio je uverenje da će taj proces Srbija nastaviti da sprovodi.
"Očekivanja od Srbije ostaće ista... a uslovi Bundestaga ostaće aktuelni. Ne očekujem od Nemačke nikakve nove zahteve, već samo kontinuitet", dodao je on.
Direktor Fondacije Fridrih Ebert, Mihael Erke, ocenio je danas da je aktuelna vlada Angele Merkel možda najlošija za Srbiju kad je reč o uslovima koje Beograd treba da ispuni na putu ka EU.
Erke je rekao da postoji "fiksacija" nemačke politike prema Srbiji koja povezana sa prošlošću Nemačke, a ne toliko sa samom Srbijom.
Šarl di Vintaž, direktor Fondacije Fridrih Nauman, ocenio je da Srbija može biti ponosna na ono što je do sada ostvarila i dodao da treba sačekati ishod lokalnih izbora na Kosovu, ali da je on uveren da će Srbija u januaru početi pristupne pregovore sa EU.
Boris Kanclajter, direktor Fondacije Roza Luksemburg, rekao je da Srbija ima otvorena vrata za ulazak u EU, ali je odbacio mogućnost da bude primljena "ekspresnim postupkom" kao u slučaju Rumunije i Bugarske.
"Teoretski posmatrano, Srbija naravno ima otvorena vrata za ulazak u EU... Koliko će dug biti taj proces, koliko će trajati, to je pitanje. To neće biti ekspresni postupak kao u slučaju Bugarske ili Rumunije", rekao je Kanclajter.
Srbija, prema njegovim rečima, pored teške tematike Kosova mora da otvori i diskusiju o razvoju industrijske infrastrukture u uslovima EU, koji, kako je istakao, nisu uvek pozitivni.
U EU postoji favorizovanje jakih nacionalnih privreda, uz iskorišćavanje niskih zarada u zemljama "na periferiji", među koje spada i Srbija, a to nije u interesu većine građana Srbije, ukazao je on.
Izlazne ankete sa upavo završenih parlamentarnih izbora u Nemačkoj pokazuju da liberali, dosadašnji članovi vladajuće koalicije, verovatno nisu prešli izborni prag, zbog čega je najizglednija vlada "velike koalicije" demohrišćana i socijaldemokrata i na čijem će čelu biti dosadašnja kancelarka Angela Merkel.
Urednik srpske redakcije Radija Dojče vele Dragoslav Dedović je, uključujući se izBona u tribinu u agenciji Tanjug, naveo da su, prema anketama, koje važe za prilično pouzdane, demohrišćani (CDU) dobili oko 42 odsto, a da su socijaldemokrate (SDP) između 26 i 27 odsto i Zeleni na oko osam odsto što što takozvanu "crveno-zelenu" koaliciju čini nerealnom.
"Verovatno preostaje da očekujemo još jedno izdanje velike koalicije na čijem će čelu biti kancelarka Angela Merkel", rekao je Dedović.
