Pravoslavni hrišćani danas proslavljaju Krstovdan, praznik koji u crkvenom učenju označava nalaženje krsta na kojem je razapet Isus Hrist.
Tokom ratova izgubio se trag krstu, a kasnije, kada je ponovo nađen, njegove delove su uzimali spretni vernici u nadi da imaju veliku moć pošto su napravljeni od "svetog drveta".
Po nepotvrđenim podacima, čak su i neki srpski vladari imali delove tog krsta.
O Krstovdanu se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.
Jesenji Krstovdan pada 27. septembra i toga dana se prema drevnim običajima bere i posvećuje bosiljak.
Na zimski Krstovdan, uoči Bogojavljenja 18. januara, po predanju se ukrštaju vetrovi.
U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu i, ako se voda smrzne, godina će biti rodna, a ako se voda ne smrzne, veruje se da će sledeća godina biti "oskudna i bolešljiva".
