MONDO: Da li smo (sa)zreli za MMF?

Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda stiže u Srbiju u tzv. tehničku misiju, dok se razgovorima o ozbiljom aranžmanu Srbija može nadati početkom 2014. – ako uradi domaći dobijen iz Vašingtona u maju 2013. ili čak sredinom 2012.

Afirmativne izjave u vezi sa novim aranžmanom davali su i politički najmoćniji ljudi u zemlji, premijer Ivica Dačić i vicepremijer Aleksandar Vučić, kao i oni "resorni", ministar finansija Lazar Krstić, ministar privrede Saša Radulović i guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

Međutim, kao i ranijih prilika, nije (uvek) izostavljan ni drugi deo izjave, obično dat u pola glasa, tipa "neće biti tragedija ni ako aranžmana ne bude".

Premijer Dačić je to formlisao kao da "želi MMF ali još više želi ekonomski stabilnu situaciju u zemlji", a vicepremijer Vučić da "nije tragedija ako sporazuma ne bude" kao i da bi "više voleo da MMF nije tako strog prema Srbiji".

Ovakva opreznost nije samo pitanje političke trezvenosti da se uvek ostavi otvorena još neka mogućnost, već pre svega svesnost da je Srbija još uvek daleko od toga da je uradila domaći zadatak, onaj iz maja ove godine ili čak iz sredine 2012. godine, kada su poslednja dva puta u Beogradu bili dame i gospoda iz Vašingtona.

"U tom domaćem zadatku radi se sad već o bazičnim stvarima gotovo svih razgovora sa MMF-om – da se smanji provalija u odnosu prihoda i rashoda državne kase za 5,5 odsto BDP-a, da se smanji upliv države u privredu, krene u završetak privatizacije društvenih, odnosno restrukturisanja državnih sistema koji "jedu" milijarde državnih dotacija, da se krene i sa reformama poreskog i penzijskog sistema... Nijedan od tih zadataka nije urađen, a svi ekonomski parametri su se dodatno pogoršali. Sada se mogu samo ispostaviti novi, strožiji zahtevi", kaže za MONDO ekonomista Milojko Arsić, urednik Kvartalnog monitora i član Saveta guvernera NBS do dolaska guvernerke Jorgovanke Tabaković.

Resorni ministri Krstić i Radulović su se u samom startu bez ograde izjasnili za aranžman sa MMF-om. Radulović je i pre ministrovanja, kao nezavisni analitičar, govorio da "kad kažemo da nam ne treba MMF, to znači da ne možemo da sklopimo aražman, odnosno da Fond neće sa nama da sklopi ugovor".

Ministar Krstić je samo precizirao da se o aranžmanu može govoriti tek početkom sledeće godine, kada na pregovaračkom stolu bude sveže usvojeni budžet Srbije za 2014. godinu. Pre toga Ministarstvo finansija fokusirano je da deficit ovogodišnjeg budžeta pritisne ispod pet odsto BDP-a (iako je sada na 6,5 odsto ili čak sedam), a da se potrudi da javni dug do kraja godine ne pređe 65 odsto BDP-a (iako je zakonski maksimum 45 odsto).

Ako se uopšte želi razgovarati sa MMF, deficit bi prema Krstiću trebalo da bude sveden na najviše četiri odsto BDPa.

"Da bi se to ostvarilo, moraćemo da preduzmemo i neke manje popularne mere.", rekao je Krstić pred inauguraciju u intervjuu NIN-u.

A glavna "meta" stezanja kaiša odavno se zna, dve ogromne stavke na troškovnoj strani budžeta - penzije i plate državnih službenika i zaposlenih u javnom sektoru.

Ministar pokušava da progura ono što svi znaju da bi trebalo da se uradi, ali pred njim je ogromna politička prepreka u heterogenoj vladi u kojoj neke stranke (Partija ujedinjenih penzionera), ne želi ni da čuje za ozbiljnije rezove u penzijskom fondu, objašnjava Arsić.

"Ali ni ti rezovi, sami po sebi, ne znače ništa. Treba uvesti i solidaran porez na velike plate, povećati donju stopu PDV-a (koja ide na hranu), povećati porez na dobit kompanija, pravično oporezovati nekretnine... Tu je i pitanje državnih preduzeća. Neke od njih, kao Srbijagas, su "crne kutije i za samu Vladu, niko tu ne zna gde odlaze pare i otkud dugovi, od gasa, poslovanja povezanih firmi ili nečeg trećeg", nabraja Arsić.

Ako se izuzmu ekstravagantna rešenja, poput dobijanja milijardi evra pomoći od pojedinih zemalja poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Vlada Srbije nema mnogo prostora za manevar.

U septembarskom broju uglednog biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) ekonomista Stojan Stamenković najavio je da država mora brzo da proda obveznice za 1,2 milijarde evra ove godine, kako bi se zakrpio budžet, ali i 1,4 milijardi sledeće godine, kako bi mogli da se uredno vraćaju dugovi.

Dugovi pritiskaju, privreda ove godne beleži rast, pre svega zbog rodne godine i lansiranja proizvodnje Fijata, ali već sledeće se očekuje stagnacija.

Poljoprivreda je prošle godine veoma slaba pa je ove zabeležen statistički skok od 20 odsto (zbog niske osnovice prema kojoj se meri). Fijat će ove godine iz Krgujevca statistički povećati srpsku proizvodnju automobila za 300 odsto, ali već sledeće će rast biti mali (jer će se računati prema ovoj godini).

"Čarobnih ekonomskih formula nema, teško je oporaviti državne finansije kada privreda stagnira i inflacija je niska zbog male kupovne moći ali ne može se više nastaviti ni ovako", kaže Arsić.

Da se mora štedeti, ali ne na račun ionako malih penzija već se teret mora jednako rasporediti i ne tražiti žrtvovanje samo od stanovništva, smatra profesor ekonomije Danijel Cvjetićanin, sa Univerziteta Singidunum.

"Vlada mora da počne od sebe i, recimo, sa budžeta skine sve nepotrebne agencije, kancelarije, inkubatore... Ne može se tržiti da penzioneri gladuju, a da kroz porez finansiraju nevladine organizacije ili da se državnim parama 'kupuju' investitori. To finansijski ne bi spasilo stvar ali bi pokazalo da postoji moralno pravo da se traži od naroda da još malo pretrpi", kaže profesor Cvjetićanin, koji je uveren da će i ova vlada kao i sve od 2000. nastaviti politiku zaduživanja, potrošnje, rasprodaje koje vode Srbiju ka banana državi.

Čak i da nova Vlada prihvati predloge MMF-a, blagodet je na dugom štapu. Ministar Krstić je javnost već upozorio da reforme zahtevaju vreme. Ako se i krene u poresku reformu pre isteka 2013, ona će vidljive efekte imati tek od 2015. Za penzijsku reformu još je manje saglasnosti u samoj Vladi, Krstić nekakav dogovor očekuje u najboljem slučaju "do sredine 2014. godine".

Po svemu sudeči, aranžman sa MMF-om će i u toj 2014. biti na dugom štapu. Jeste da on osigurava devizne rezerve, da daje kredibilitet zemlji koja ga nema iz drugih razloga, da je preduslov jeftinijih međunarodnih kredita, ali...

Kao što je jednom rekao ugledni srpski ekonomista prof. Ljubomir Madžar, MMF je nepopularan kod političara jer uvodi red i disciplinu u politiku javnih rashoda, uspešno ograničava naše političke ale da ne potroše i ono što nemamo, a nekoliko puta nas je sprečio da sopstvene uši pojedemo".

Poslednje razgovore o jedenju ušiju imali smo prilike da vidimo u maju, kada se misija MMF vratila u Beograd po prvi put posle debakla Cvetkovićeve vlade prošle godine. MMF je tada prihvatio procene vlade Ivice Dačića da će rast BDP-a u 2013. dostići dva odsto (zbog oporavka poljoprivrede i uspešnog lansiranja proizvodnje Fiata), kao i da će inflacija usporiti na pet odsto do kraja godine (i ući u koridor NBS 2,5 - 5,5 odsto godišnje ) kao rezultat slabljenja baznih efekata i slabe domaće tražnje.

Tu se saglasje završilo jer je tadašnji ministar finansija (i privrede) Mlađan Dinkić bio uveren u "robustan srednjoročni oporavak" a MMF je upozorio da ukoliko se nastavi "po starom", bez reformi, javni dug će porasti u nebo zbog uporno visokog fiskalnog deficita, a neće moći da se vraća jer se devize odlivaju na uvoz, a kurs dinara je precenjen za oko 15-20 odsto.

Tadašnji ministar Dinkić, sada u Vladi "savetnik za Emirate", odbio je drastično smanjenje deficita budžeta i javnog duga, kao i zamzavanje državnih plata i penzija, a planirao je da privredu "probudi" finansijskom injekcijom od privatizacije.

Od tada je sitacija samo još gora, a dokle smo stigli sa "grickanjem", videćemo ubrzo.

(Georgi Mitev Šantek / MONDO)