Nobelova nagrada za mir ove godine je dodeljena Organizaciji za zabranu hemijskog oružja (OPCW), koja trenutno u saradnji sa UN radi na eliminaciji hemijskog arsenala u Siriji.
Misija OPCV i UN pokrenuta je posle dogovora između Rusije i SAD i usvajanja rezolucije Saveta bezbjednosti UN. Predviđeno je da sirijsko hemijsko naoružanje bude uništeno do sredine 2014. godine.Ukupno 27 međunarodnih inspektora trebalo bi da obiđu preko 20 lokacija u Siriji , a za sada su obišli tri.
Za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir predloženo je rekordnih 259 kandidata, uključujući 50 organizacija.
Norveški javni servis (NRK) saopštio je laureata dva sata pre zvanične objave. Norveški servis je i prošle godine ime dobitnika Nobelove nagrade za mir, tada Evropska unija, objavio sat ranije od zvaničnog proglašenja.
Kao glavni favorit za Nobelovu nagradu za mir 2013. važila je pakistanska tinejdžerka Malala Jusafzai, koju su prošle godine talibani ranili u glavu jer je zastupala pravo devojaka na obrazovanje.
Mlada Pakistanka je u julu održala govor pred Ujedinjenim nacijama, ističući da se neće povinovati teroristima koji žele da je ućutkaju.
Malala sada živi u Londonu. I dalje je izložena pretnjama talibana.
Evropski parlament u Strazburu juče joj je dodelio nagradu Andrej Saharov, koju dodeljuje borcima za ljudska prava.
"Za mene je Malala Jusafzai na prvom mestu", kazao je za Rojters Kristijan Berg Harpviken, direktor Instituta za istraživanje mira PRIO u Oslu.
"Nobelovu nagradu za mir prošle godine osvojila je Evropska unija. Nagradu EU je malo ko shvatio i mnogi su je doveli u pitanje", naveo je on, dodajući da bi glavni Malalin hendikep mogle biti njene godine.
Dosad najmlađa dobitnica Nobela, Tavakol Karman, aktivistkinja za ljudska prava iz Jemena, imala je 32 godine kada je osvojila nagradu. Mnogi su tada zamerali što je prestižno priznanje dodeljeno tako mladoj ženi.
Pored Malale, kao "jači" kandidati pominjali su se dr Denis Mukvege, hirurg iz Konga, poznat po snažnom zalaganju za prava žena, koji je u bolnici koju je osnovao u Bukavu 1999. pružio pomoć hiljadama silovanih žena, ruski aktivisti, kao i egipatska naučnica Megi Gobran, stručnjak za kompjutere, koja je odbacila akademsku karijeru i postala kaluđerica koptske crkve, na čelu dobrotvornog društva za decu od 1989.
Spekulisalo se čak i da bi jedan od kandidata za Nobela za mir mogla da bude američki redov Čelsi Menig, koja je pod muškim imenom Bredli 21. avgusta osuđena na 35 godina zatvora zbog odavanja poverljivih dokumenata Vikiliksu.
Amerikanac Edvard Snouden, koji je odao poverljiva dokumenta Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), takođe je dobija pažnju na onlajn kladionicama, ali to je, kako navodi američka agencija, bacanje novca, pošto je krajni rok za nominacije bio 1. februar nekoliko meseci pre nego što se njegovo ime pojavilo u javnosti.
Dobitnici nagrade, koja nosi ime po Alfredu Nobelu, švedskom industrijalcu i izumitelju dinamita, dobijaju medalju i ček na osam miliona švedskih kruna (1,20 miliona dolara).
