Ministar privrede Srbije Saša Radulović pozvao je investitore da se uključe u privatizaciju i restrukturisanje preduzeća koja su još u državnom i društvenom vlasništvu.
Prema njegovim rečima to su zakoni o stečaju, o privatizaciji, o radu i o planiranju i izgradnji.
Na sajtu Ministarstva privrede (www.privreda.gov.rs) objavljene su svi podaci o tim preduzećima koja su sada u nadležnosti Agencije za privatizacije ili su u postupku restrukturiranja.
Radulović je naglasio da će ključne stvari u zakonu o privatizaciji biti uvođenje fiksnih rokova za okončanje privatizacije, potpuna transparentnost i odgovornost državnih organa, pretvaranje društvenog u državni kapital, i restrukturisanje će se vršiti po pravilima unapred pripremljenog plana reorganizacije.
On je naveo da se u zakon u stečaju uvodi potpuna transparentnost postupka, povećava se odgovornost stečajnog upravnika i uvodi se njihova nova pozicija, a uvodi se i obaveza analize uzroka stečaja i povećavaju se prava poverilaca kao i radnika kroz povezivanje radnog staža i pravo na minimalne zarade.
Ministar privrede Srbije je dodao da će se novim zakonom o planiranju i izgradnji pojednostaviti procedura za dobijanje građevinske dozvole, a biće rešen i status prava korišćenja zemljišta.
Novim zakonom o radu, kako je naveo Radulović, trebalo bi da budu pojednostavljene mnoge procedure kako bi se olakšalo zapošljavanje, a otpremnine, koje su kako je naglasio ključna pitanja biće isplaćivane po godini radnog staža kod poslednjeg poslodavca i njegovih povezanih lica.
Radulović je podsetio i da su u u nadležnosti Agencije za privatizaciju ostala 153 preduzeća u restrukturiranju sa 51.023 zaposlenih, kao i 419 drugih privrednih društava sa više od 35.000 zaposlenih, a ima i više od 900 preduzeća u kojima država ima manjinsko vlasništvo.
Prema njegovim rečima za privatizaciju tih subjekata potreban je potpuno nov sistem, koji će obezbediti punu transparentnost i stvoriti uslove za uspešnu privatizaciju koja će biti u interesu zaposlenih, građana i društva.
On je naveo i da je manje od 10 preduzeća u restrukturiranu dostavilo adekvatne "lične karte" koje zadovoljavaju propisane uslove i naglasio da će ministastvo privrede insistirati da se one dostave i da su predviđene sankcije ako se to ne ispoštuje.
Radulović je ponovio i da je ekonomija u jako teškom stanju i da su javna preduzeća među gubitašima.
Savetnica ministra Ana Trbović, kazala je da je formirana radna grupa koja će tražiti rešenja za teško stanje u javnim preduzećima, a u toj grupi će biti uspešni biznismeni koji vode privatna preduzeća.
Na današnjoj konferenciji je istaknuto i da je politika do sada imala veliki uticaj na raspodelu subvencija i pomoći preduzećima iz budžeta što je kako je istakla i Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije, uticalo na veliki porast javnog duga i zaduživanje države.
Ministar privrede je najavio je da se razmatra način podrške privredi kroz smanjenje kamatnih stopa i veću dostupnost kredita.
Ministar Radulović izjavio je da nije odustao od smanjenja nameta na rad i da se o tome i dalje razgovara, ali da do sada nije postojala saglasnost u Vladi. "Ja sam deo vlade i moram da prihvatim odluke Vlade kad mi se dopadaju i kad mi se ne dopadaju", rekao je Radulović na konferenciji Restart. Napominjući da to ne znači da je odustao od te mere, on je dodao da će nastaviti da radi unutar Vlade da se stvore uslovi za njeno sprovođenje. To treba, kako navodi, uraditi što pre, jer je smanjenje nameta na rad ključna mera za stimulisanje sprske ekonomije. "Razlog zbog koga ova mera nije prošla na vladi je zbog procene rizika od strane Vlade šta bi ta mera značila za deficit i za budžet , dok je moja procena rizika bila drugačija, ali to je sasvim normalno", rekao je Radulović.
On je rekao da kamate u Srbiji moraju da padnu i da se analiziraju uzroci zbog kojih su toliko visoke, kao i da će se na tome raditi sledeće godine.
"Razgovaramo i sa investicionim fondovima, koji bi otvorili pitanje investicija u kapital, a ne samo davanje kredita", rekao je Radulović.
On je ocenio da banke treba da budu te koje daju kredite i imaju odnose sa klijentima, a država da stvori takav okvir da troškovi kamata padaju, navodeći da na tome radi Ministarstvo i da će to biti glavni model pomoći privredi.
"Plan je da to ne bude tipa kao Fond za razvoj sa subvenicionisanim kamatama, nego da to bude za sve i da bude svima dostupno", rekao je Radulović.
Kako je rekao, sredstva koje država uloži kroz garantni fond će biće multplikovana najmanje pet puta, sredstvima koje banke već sada imaju da plasiraju, a nemaju kome.
"Kroz Fond za razvoj smo finansirali sve i svašta", rekao je on i dodao da su nenaplativi krediti prešli 60 odsto, kao i da Fond za razvoj raspolaže sa dve milijarde evra sredstava.
"Fond za razvoj ne treba da bude socijalna ustanova, nego da se bavi razvojem prirvede", rekao je on.
Savetnik ministra prirede Dušan Pavlović rekao je da Fond za razvoj nema jasne kriterijume zašto je davao kredite nekim preduzećima, a nema ni metodologiju za procenu rizika i to mora da se promeni ako fond hoće da nastavi da radi.
