Prema poslednjim istraživanjima čak četvrtina stanovništva ne čita ni novine, a 63,5 odsto anketiranih ne može da preporuči niti jednog autora, jer ne čita knjige.
Na pitanje "šta ste čitali u poslednja dva meseca" čak četvrtina je odgovorila da nije čitala ništa, dok za polovinu ispitanih čitanje znači prelistavanje novina.
Tako je mesečnike čitalo 2,1 odsto anketiranih, "ostalo" 2,9 odsto njih, nedeljnicima se posvetilo 6,7 odsto, stručnoj literaturi 7,4 odsto, a bestselerima 14,7 ispitanih. Ništa nije čitalo 25,8 odsto, a samo novine u ruke je uzelo 39,1 odsto učesnika ankete.
Kada nekome treba da preporuče određenog autora, ispitanici su gotovo nemi. Tako bi Stivena Kinga preporučio tek jedan odsto ispitanih, Lava Tolstoja 1,1 odsto, Dobricu Ćosića 1,5 odsto, a Dostojevskog 1,9 odsto. Čitanje Danijele Stil preporučilo bi 2,1 ispitanih, a Ive Andrića 5,3 odsto učesnika ankete.
Najporazniji je ipak odgovor, koji je i najmasovniji - "ne znam jer ne čitam", a upravo taj odgovor dalo je 63,5 odsto anketiranih, što znači da dve trećine građana ne čita knjige i ne zna da navede ni jednog autora kojeg treba pročitati.
Zanimljivo je da ispitanici i dalje knjige i novine stavljaju ispred Interneta, jer je čak 42,1 odsto njih reklo da Internet ne može da zameni ni novine, niti knjige.
Ako je suditi po ovoj anketi, pravo je čudo da knjižare i izdavači i dalje opstaju u Srbiji, jer je 68,2 odsto ispitanih reklo da uopšte ne kupuje knjige, dok preko 10.000 godišnje na knjige troši tek 3,2 odsto anketiranih.
