Tehnološki napredak doveo je do taga da je prosečan kancelarijski službenik gotovo dvostruko produktivniji nego njegov parnjak iz 1970-tih, kaže najnovija studija.
Doduše, u britanskom slučaju toliki rast produktivnosti nije samo zasluga tehnike, jer su sedemdesete u toj zemlji zapamćene kao vreme trodnevne radne nedelje, štrajkova i restrikcija struje.
Međutim, istraživači tvrde da je generalno razvoj tehnologije, kao što su mobilni telefoni, elektronska pošta i poslovni softver na računarima, takav da sat vremena rada službenika danas donosi 84 odsto više vrednosti nego pre četrdeset godina.
Studija koju je napravio O2 Biznis i Centar za ekonomska i poslovna istraživanja, obuhvatila je kancelarijsku praksu iz sedamdesetih i kako se sve te operacije obavljaju danas.
Analiza kaže i da su troškovi povezani sa nekim aspektima tehnologije u analiziranom periodu dramatično pali. Ilustrativan je podatak da je 1980. jedan gigabajt "prostora" na hard disku koštao, mereći u današnjem novcu, 141.000 evra a danas košta oko šest evrocenti.
Dramatični pomaci vide se uvođenjem mobilnih telefona 1985. godine, Majkrosoftovog programa Windows 3.0 godine 1990), zatim dial-up interneta dve godine kasnije i na kraju Googla 1998. godine.
Ben Daud, bizni direktor O2, kaže da povećanje produktivnost ne treba mešati sa time da se danas napornije radi. Nove tehnologije doprinose unapređenju "ravnoteže" između poslovnog i privatnog i lojalnijih radnika zbog mogućnosti fleksibilnijeg rada u kancelariji i van nje.
Ričard Donkin, autor Istorije rada, kaže da bi mnogi kancelarijski službenici bili iznenađeni saznanjem da danas rade mnogo produktivnije nego ranije.
"Vi se ne osećate produktivnim dok ćaskate sa kolegama oko kafe aparata ili kad 'skoknete napolje da nešto završite'. Ali tokom te 'pauze' ćete primiti dva ili tri poslovna poziva na mobilni telefon ili pregledati pola tuceta e-mejlova. Različitost današnjice je da se "uvek uključeni" (always on) i da živimo u društvu gde je tehnologijom zamućena granica rada i odmora", kaže Donkin.
