U senci špijunske afere koju je otvorio u Rusiju prebegli analitičar NSA Edvard Snouden, u Briselu je danas popodne počeo dvodnevni samit Evropske unije.
Samit počinje dan nakon što je, prema navodima više američkih i nemačkih medija, nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala predsednika SAD Baraka Obamu kako bi razgovarala o otkriću da je američke obaveštajna služba NSA prisluškivala njen mobilni telefon.
"Delili" imenike sa NSA
Jedan predstavnik američke administracije dao je brojeve telefona 35 lidera u svetu NSA, koja je potom prisluškivala njihove razgovore, piše britanski "Gardijan", pozivajući se na dokumente dobijene od Snoudena.
"Nisam u pitanju ja, nego svi građani treba da veruju u tajnost privatnih podataka", rekla je Merkel novinarima ulazeći u zgradu Evropskog saveta uoči početka samita napominjući da se "prijatelji ne špijuniraju međusobno" i da odnosi sa SAD treba da se zasnivaju na uzajamnom poverenju.
Bela kuća je danas odbila da kaže da li su SAD u prošlosti prisluškivale telefonske razgovore nemačke kancelarke Angele Merkel.
Portparol Bele kuće Džej Karni izjavio je da neće komentarisati "takve specifične optužbe" o toj aferi. Karni je juče, međutim, rekao da SAD " ne prisluškuju i neće prisluškivati" razgovore Angele Merkel.
Frans pres navodi da je on to tako izgovorio da to može da bude dvosmisleno i protumačeno da su SAD to radile u prošlosti.
Karni je danas rekao da nema ništa da doda jučerašnjoj izjavi.
"Razmatramo načine prikupljanja obaveštajnih podataka kako bismo održali ravnotežu da nema bezbednosnih pretnji našim sugrađinima i saveznicima. Mi brinemo o zaštiti svačijeg privatnog života u celom svetu", rekao je Karni.
"Bubice" i kod Italijana
Problem sa špijuniranjem posle Farancuske i Nemačke, otkrili su i Italijani, koje su špijunirale američke i britanske tajne službe, rekao je novinar Glen Grinvald u izjavi italijanskom nedeljniku "Espreso" koji izlazi sutra. Špijuniranje se obavljalo prikupljanjem podataka koji se prenose optičkim kablovima koji prolaze kroz Italiju, a Britanci nisu nadgledali samo osobe ili aktivnosti u vezi sa borbom protiv terorizma, već i političare i državnike, kako bi "otkrili namere stranih vlada". Grinvald, kojem je tajna dokumenta američkih službi predao bivši službenik NSA Edvard Snouden, naveo je da su Italiju američke službe posmatrale sistemom Prism, a britanske sličnim programom Tempora."Britanske obaveštajne službe špijunirale su optičke kablove kojima se prenose telefonski razgovori, elektronska pošta i internet saobraćaj" u Italiji, rekao je taj novinar italijanskom nedeljniku. Kako se navodi, važni obaveštajni podaci koje su britanske službe tako pribavile, zatim su razmenjene sa američkom službom NSA.
I Francuski predsednik Fransoa Oland radi na tome da tema američkog prisluškivanja bude stavljena na dnevni red samita, nakon što je pre tri dana francuski list "Mond" objavio da je NSA tajno prisluškivala i snimila više od 70 miliona telefonskih poziva francuskih građana.Urednik Bi-Bi-Si-ja za Evropu Gevin Hjuit smatra da bi još neki lideri članica Unije na samitu mogli da zatraže od zvaničnog Vašingtona dodatna obaveštenja o aktivnosti NSA u Evropi.
Na samitu EU, inače, velika pažnja trebalo bi da bude posvećena i podsticaju razvoja digitalne ekonomije, za koju se smatra da je od ključne važnosti za privredni rast, pri čemu će britanski premijer Dejvid Kameron zatražiti uvođenje mera za smanjenje obima birokratskih procedura za poslovanje kompanija.
Šefovi država i vlada Unije će takođe razgovarati o odnosima sa centralnoevropskim zemljama, uoči samita u novembru na kome bi trebalo da budu potpisani novi sporazumi o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa tim državama.
Sporazum sa Ukrajinom je, međutim, i dalje neizvestan, budući da EU zahteva od vlade te zemlje da odobri pomilovanje bivše premijerke Julije Timošenko, osuđene na zatvorsku kaznu od sedam godina.
Svetske agencije navode da je Janukovič zbog sporazuma spreman da Timošenkovu pusti na lečenje u Nemačku, ali ne i da joj oprosti zatvorsku kaznu. Ukoliko bi joj kazna bila oproštena, Timošenkova bi mogla da se vrati u politiku i bude glavni rival Janukoviču na predsedničkim izborima februara 2015. godine.
I konačno, očekuje se da lideri EU u svetlu nedavne tragične pogibije više stotina izbeglica iz Severne Afrike u Sredozemnom moru danas i sutra razgovaraju o problemu ilegalnih migracija.
