Legalizacija "divlje gradnje" ponovo je u Skupštini otvorila polemiku o odgovornosti za stanje u toj oblasti, a ministar građevinarstva Velimir Ilić rekao je da se stanje polako popravlja.
Demokrate su se, i drugog dana sednice, protivili usvajanju novih zakonskih rešenja, jer smatraju da ona neće naići na punu primenu, a liberali ponavljaju da bi zakon trebalo da bude povučen iz skupštinske procedure, jer ne može da reši haos koji postoji u toj oblasti.
Glavni razlog zbog čega DSS smatra da nova rešenja neće zaživeti je u visini cene legalizacije.
"Nema partije koja kod mene nije nešto urgirala da se da, da se uradi. Nemojte sada da počnem da vam nabrajam. Nema nijednog ministra koji nije nešto zvao, urgirao. Ne trpim te urgencije i nisam ih ni davao", istakao je Ilić u Skupštini Srbije, odgovarajući na kritike opozicije.
Ukazujući na nedostatak kapaciteta inspekcijskih službi, Ilić je naveo da u Srbiji ima 700 gradilišta na objektima niskogradnje i da tehnički ne može da se proprati da li svaki ima dokumentaciju, jer 10 inspektora koliko je zakonski predvođeno za Srbiju, ne mogu da budu na 700 mesta.
"Ali, logično je da niko ne počne da gradi, kao što je to bilo pre tri godine da se gradi bez ijednog papira, da se raskopa pola sela i da se kaže videćemo kasnije šta će biti", naveo je Ilić, govoreći o problemu da su u prošlosti počinjalo sa izgradnjom mnogih velikih projekata bez prethodno pribavljenih papira.
On je rekao da nastoji da zaustavi takvo ponašanje, koliko god može i gde god stigne, ali da je otpor veliki.
Naprednjaci su takođe ukazali da postoji problem nedostatka dovoljnog broja inspektora i da su izazovi veliki, ali da se nelegalna gradnja mora zaustaviti.
I šef poslanika SNS Zoran Babić je rekao da se nelegalna gradnja mora zaustaviti "pre nego što dođe do krova i stolarije", jer je tada, kako je rekao, kasno.
On je naglasio da neko mora preuzeti odgovornost za nelegalno izgrađene objekte.
Poslanici su uložili oko 170 amandmana, od kojih je vlada usvojila 19, među kojima i amandman DS da jedinice lokalne samouprave mogu da sklope ugovore s podnosiocima zahteva za legalizaciju kako bi se omogućilo da jedinice lokalne samouprave obezbede geodetsku i svu drugu potrebnu dokumentaciju za legalizaciju, a da podnosioci zahteva plate trošklove postupka.
Demokrate su predložile i amandman koji predviđa obavezu lokalne samouprave da u roku od 30 dana odgovore na zahteve za legalizaciju, koji je vlada prihvatila, dok je amandman kojim se traže oštriji uslovi za upis nelegalnih objekata odbijen.
LDP je ponovio da bi zakon trebalo povući iz skupštinske procedure, navodeći da će stvoriti nedoumice i da će posledice njegove primene trpeti građani Srbije.
"Meni ceo postupak donošenja ovog zakona više liči na narodnu izreku 'Videla žaba da se konj potkiva, pa digla i ona nogu'. Vidi se kako se radi legalizacija u svetu, pa hajde i mi da donesemo neki zakon, pa ćemo možda da ga primenjujemo, a možda i nećemo", rekla je poslanik LDP-a Judita Popović.
DSS smatra da zakon neće zaživeti, pre svega, zato što ni pogodnost da se legalizacija plati na 20 mesečnih rata neće omogućiti građanima da to i učine, jer je to preskupo, posebno imajući u vidu platežnu moć i standard građana.
Poslanik DSS-a Milica Vojić Marković rekla je da je za legalizaciju stana od 50 kvadrata potrebno platiti oko 5.500 evra što je podeljeno na 20 rata oko 280 evra mesečno, a što je preskupo i omogućiće samo onima koji imaju novca da legalizuju objekte.
