Maloletnici u Srbiji još dok su u osnovnoj školi imaju prvi susret sa drogom. Među njima ima onih koji narkotike konzumiraju već od 13. godine, a uglavnom je reč o marihuani, dok ima sve manje zavisnika koji koriste "teške" droge.
Direktor Specijalne bolnice za lečenje bolesti zavisnosti "Dr Vorobjev" Igor Boljbuh rekao je za MONDO da im se zbog marihuane za pomoć često obraćaju roditelji dece školskog uzrasta koja uglavnom idu u sedmi ili osmi razred osnovne škole.
"Kad osoba zapali prvu cigaretu i nema prevelikih očekivanja od toga, onda oseća da joj to nije potrebno, ali konzumiranje psihoaktivnih supstanci predstavlja element subkulture mladih, odnosno, oni žele da pokažu da su samostalni, odrasli, moderni i to rade da bi bili prihvaćeni u društvu", ukazao je Boljbuh.
U Srbiji nema centralnog registra za narkomaniju, a prema grubim procenama u Beogradu je registrovano oko 15.000 zavisnika od droga, dok ih prema nezvaničnim podacima u našoj zemlji ima oko 150.000.
Mladi pod dejstvom marihuane, koja postaje sve zastupljenija, kako u svetu, tako i u Srbiji, često mogu da vide i u gradskom prevozu ili na ulici, a stručnjaci upozoravaju da je glavni problem u tome što zavisnici ne vide štetu od konzumiranja te psihoaktivne supstance.
Kao argumente zašto "duvka" nije štetna navode: marihuana je legalizovana u razvijenim zemljama, koristi se čak i u medicinske svrhe kod teških bolesnika; bolja je od alkohola, čovek nikad neće biti agresivan pod dejstvom marihuane, što se dešava kod konzumiranja alkohola; na biljnoj je bazi, prirodna, zdrava...
Međutim, kako kaže Boljbuh, to su samo izgovori, a marihuana deci nanosi veliku štetu. Zbog ove droge mogu biti neuspešni u školi, mogu imati problema s policijom, a postepeno dolazi i do "psihičke retardiranosti".
Kako roditelji mogu da primete ako njihovo dete koristi marihuanu?
"Dete postaje nervozno, ne želi da sluša, krije mobilni telefon, traži više novca, pojavljuju se dugovi, laži, dete menja dan za noć, ponašanje mu je neadekvatno. Iz džepova mu ponekad ispadaju rizle, paketići, rezanci slični duvanu. Tokom nekog vremena menja se i fizički izgled deteta, oči su sjajne, beonjače crvene, a zenice malo proširene", objašnjava Boljbuh.
Neuropsihijatar dr Jasna Daragan-Saveljić rekla je za MONDO da se konzumiranje marihuane može primetiti i kada se osoba ponaša kao da je pod dejstvom manje količine alkohola - vesela, nekritična, sa blagom diskordinacijom pokreta, ali se ne oseća na alkohol.
Prema njenim rečima, osim marihuane maloletnici u Srbiji konzumiraju i ekstazi i amfetamin ili neke psihoaktivne lekove, ali ređe. Upotreba tih narkotika uglavnom se povezuje s izlazcima u noćne klubove, sa rejv žurkama...
Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, prošle godine je registrovano 230 novih narkomana koji su se obratili za lekarsku pomoć, dok je 20 njih umrlo. U Beogradu na svakih 1.000 stanovnika živi pet registrovanih zavisnika od narkotika. U registru su stanovnici svih beogradskih opština, a kad se posmatra broj prijavljenih obolelih na 10.000 stanovnika, najviše zavisnika živi na teritorijama opština Stari grad (84 na 10.000 stanovnika), Vračar (72), Savski venac (64), Palilula (56) i Zvezdara (56), a najmanje u Surčinu (13), Barajevu (18) i Sopotu (20 na 10.000).
Heroin i drugi teži narkotici, poput kokaina, uglavnom im nisu dostupni, jer su skupi i deca, srećom, imaju određeni strah prema tim vrstama težih droga, tvrde stručnjaci.
Na pitanje da li u Srbiji ima maloletnih intravenskih korisnika droge, Daragan-Saveljić je rekla da ima registrovanih slučajeva, ali da je njihov broj, na sreću, veoma mali.
"Intravenska zloupotreba kreće znatno kasnije, poslednjih godina i nakon 20. godine", rekla je ona.
Ako roditelji posumnjaju da njegovo dete uzima neku supstancu, i pre nego što postane zavisnik, treba da potraže stručnu pomoć.
"Prevenciju treba započeti od ranog detinjsva (u obdaništima), negovanjem svesti kod deteta da je zdravlje najveća vrednost, da se ne smeju uzimati štetne stvari, da može i mora da se odupre pritisku vršnjaka, da postane sposobno da samo odlučuje, da je sposobno da preuzme odgovornost za sebe, da se nauči da uživa u zdravim vidovima zabave...", kaže Daragan- Saveljić.
Ona je ukazala da je prevencija jedino moguća ako se svi, počev od države, preko škola, trenera, lekara, sudija, carinika, pravnika i najbitnije roditelja uključe u rešavanje ovog problema.
Jedan narkoman tokom godinu dana uvlači još 10 novih korisnika, a zavisnost sama po sebi ima opasne posledice kao što su: rast stope kriminala, povećan broj saobraćajnih nesreća, disfunkcionalna porodica...
Iako je sve manje maloletnih zavisnika od opijata i drugih "teških" droga u Srbiji, deca korisnici droge će u nedostatku novca upotrebiti šta god da im se ponudi i sve do čega mogu da dođu, uključujući i lepak. U tom smislu, u najugroženijoj grupi su deca koja žive i rade na ulici, pa se tako u centru Beograda ponekad mogu videti mališani koji duvaju lepak iz kese.
