Ministarstvo građevinarstva i urbanizma biće najveći dobitnik budžeta za 2014. godinu, a među glavnim dobitnicima je i Ministarstvo kulture.
Ako Vladin predlog tog dokumenta koji je juče stigao u Narodnu skupštinu bude usvojen, resor Velimira Ilića dobiće skoro 2,5 puta više novca nego što je imao na raspolaganju u budžetu za ovu godinu - umesto 1,7 milijardi sada će imati čak 4,2.
Ogroman dobitnik, barem na papiru je i Ministarstvo kulture, kojem će budžet biti povećan sa šest na čak 16 milijardi dinara, ali najveći deo tog „bonusa" namenjen je finansiranju Radio-televizije Srbije, pošto je država odlučila da ugasi TV pretplatu.
Tako će se u RTS iz državne kase sliti 7,5 milijarde dinara, što znači da će za kulturu u 2014. zapravo biti izdvojeno ne 10, već 2,6 milijardi dinara više nego ove godine, piše "Danas".
Ipak, to je i dalje čak za trećinu više novca, što ministra Ivana Tasovca stavlja u red retkih značajnih dobitnika u novom budžetu.
Osim njega, budžet novog ministra finansija Lazara Krstića bio je dobar i prema Slavici Đukić Dejanović, čiji je resor zdravlja dobio 3,1 milijardu dinara više, što je takođe uvećanje od skoro jedne trećine.
Kada se pogleda od koga je uzeto da bi se dalo zdravlju, kulturi i građevini, vidi se da je najgore prošlo Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave, koje je ranije pripadalo URS-u, a sada ga vodi Igor Mirović iz SNS-a.
Ovom ministarstvu je prepolovljen budžet pa tako umesto 10,8 sada ima samo pet milijardi dinara.
Na listi „gubitnika" sledi i Ministarstvo poljoprivrede, kome je u odnosu na ovogodišnju raspodelu uzeto tri milijarde, a loše je prošla i Direkcija za robne rezerve, koja je ostala bez više od dve milijarde dinara, pa će tako u 2014. imati samo 3,07 milijardi.
Da li će na taj način biti ugrožena robna bezbednost države i kako će reagovati proizvođači osnovnih životnih namirnica koji računaju na državu da otkupi njihov rod, ostaje da se vidi.
U novom budžetu loše su još prošli i MUP premijera Ivice Dačića kojem je skinuto 1,3 milijarde dinara (mada sa budžetom od 71 milijardom policajci neće toliko osetiti taj gubitak), kao i Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine Rasima Ljajića, kojem je uzeto skoro pola milijarde, pa će sada na raspolaganju imati 2,6.
Predlog zakona o budžetu za 2014. godinu predviđa prihode od 930 milijardi dinara i rashode od 1.113 milijardi dinara. Predviđeni deficit iznosi 183 milijarde dinara, odnosno 4,6 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je manje nego ove godine. Predviđen je i rast BDP od samo jedan odsto, a prosečna inflacija od 5,5 odsto.
Rashodi za otplatu kamata u narednoj godini biće veći 24,3 odsto i iznosiće 114 milijardi dinara. Očekivani rast izvoza roba i usluga u 2014. je 6,4 odsto, a uvoza 1,5 odsto. Predviđeno je da da plate budžetskih korisnika budu povećane u aprilu i oktobru za po 0,5 odsto.
Za rad republičkog parlamenta budžetom je planirano ukupno 2,137 milijardi dinara, dok će za rad kabineta predsednika Srbije Tomislava Nikolića biti obezbeđeno 237 miliona dinara.
Za kabinet predsednika vlade Ivice Dačića biće obezbeđeno oko 38 miliona dinara, za kabinet prvog potpredsednika Aleksandra Vučića oko 25 miliona, koliko i za kabinet Rasima Ljajića, potpredsednika vlade i ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.
Za rad kabineta potpredsednika vlade i ministra rada Jovana Krkobabića biće namenjeno nešto manje od 15 miliona dinara, dok će za kabinet ministra bez portfelja zaduženog za evropske integracije Branka Ružića biti obezbeđeno duplo više.
Predviđeno je i zaduživanje od 662,5 milijardi dinara za finansiranje deficita i otplatu duga inostranim i domaćim kreditorima.
Planirano je da se država zaduži za najviše 264,06 milijardi dinara kod domaćih i inostranih finansijskih institucija i inostranih vlada, zatim za maksimalno 330 milijardi dinara prodajom hartija od vrednosti na domaćem tržištu, a na inostranom tržištu do 68,53 milijarde dinara.
Kako je objašnjeno, ukoliko se tokom iduće godine obezbede primanja od privatizacije, za toliko će biti manje pozajmice države na domaćem i inostranom tržištu.
Gledano u apsolutnim brojkama, nema sumnje da je najveći dobitnik Krstićevog budžeta - sam Krstić. Naime, njegovo Ministarstvo finansija će, kako je predviđeno u 2014, raspolagati sa 879,5 milijardi dinara, što je za čak 30 milijardi dinara više nego što je ove godine originalno bilo namenjeno ranijem Dinkićevom ministarstvu, koje je pored finansija upravljalo i privredom.
Krstić ipak nije zaboravio ni privredu kojom rukovodi Saša Radulović i kojem je dato 47,5 milijardi, to jest 18 puta manje nego finansijama. Ukupno uzev, za finansije i privredu će naredne godine biti izdvojeno čak 77,4 milijarde dinara više nego što je bilo planirano za ovu godinu, prenosi "Danas".
Od povećanja PDV-a 21,4 milijarde dinara
Povećanje niže stope poreza na dodatu vrednost (PDV) sa osam na 10 odsto doneće 21,4 milijarde dinara u budžet Srbije u 2014. godini, navodi se u oblazloženju Predloga zakona o budžetu.
U taj efekat uračunato je prebacivanje hotelskih usluga i informatičke opreme iz osnovne u opštu stopu PDV-a od 20 odsto.
Očekivani ukupni prihodi od PDV-a u 2014. godini iznose 430 milijardi dinara i biće veći za 6,4 odsto, odnosno 25,6 milijardi dinara, nego prihodi od PDV-a u 2013. godini prema rebalansu budžeta.
Ukupna primanja budžeta Srbije za 2014. godinu planirana su u iznosu od 929,9 milijardi dinara (8,1 milijarda evra), od kojih će poreski prihodi iznositi 802,4 milijarde dinara (86,3 odsto).
Povećanje prihoda u 2014. u poređenju sa rebalansom budžeta za ovu godinu iznosi 6,9 odsto ili 56,5 milijardi dinara.
Kako se navodi u Predlogu zakona o budžetu, ukupnom povećanju poreskih prihoda u 2014. godini od 40,9 milijardi dinara, pored PDV-a doprineće i rast poreza na dobit preduzeća za 10 milijradi dinara, na 58 milijardi dinara.
Projekcija o tom rastu prihoda zasnovana je na proceni da će 2014. godina biti uspešnija u pogledu profitabilnosti poslovanja privrede.
Prihodi od akciza projektovani su u ukupnom iznosu od 227,6 milijardi dinara, pri čemu se od akciza na naftne derivate očekuje 113 milijardi dinara, od duvanskih proizvoda 99,3 milijarde dinara, a od ostalih akciza 15,3 milijarde dinara.
Porez na dohodak projektovan je u iznosu od 48,7 milijardi dinara i smanjen je za 0,9 milijardi u poređenju sa rebalansom za 2013. godinu. Kako se precizira, taj pad je posledica očekivanog smanjenja stope zaposlenosti zbog završetka restukturiranja preduzeća i ograničenja zarada u javnom sektoru.
Očekuje se prihod od 3,3 milijarde dinara od prebacivanja na republički nivo dela prihoda uskupljenih lokalnim samoupravama koji se odnosi na porez na prihode od zakupa nepokretnosti.
Prihodi od carina projektovani su u iznosu od 29,5 milijardi dinara, i biće manji za 5,1 milijardu dinara nego u 2013. godini.
Prema Predlogu budžeta za 2014. godinu, ostali poreski prihodi projektovani su u iznosu od 9,5 milijardi dinara, a donacije 5,2 milijarde dinara.
Neporeski prihodi budžeta u 2014. godini projektovani su na 122,3 milijarde dinara (13,2 odsto ukupnih prihoda).
Vanredni budžetsk prihodi procenjeni su na 24,2 milijarde, i to po osnovu dobiti Narodne banke Srbije od tri milijarde, dobiti javnih agencija od 1,1 milijarde, dela dobiti javnih preduzeća od tri milijarde i ostalih prihoda od 5,1 milijarde dinara.
U obrazloženju Predloga budžeta za 2014. godinu se navodi da najveću promenu predstavlja mera smanjenja zarada zaposlenih u javnom sektoru i prikazivanje tako prikupljenih sredstava kao jednog oblika neporeskih prihoda, u iznosu od 12 milijardi dinara.
Procena je da će merom umanjenja dela zarada iznad 60.000 i 100.000 dinara za 20 odsto, odnosno 25 odsto, biti obuhvaćeno 180.000 zaposlenih u javnom sektoru.
Ta mera ne predviđa smanjenje fonda zarada odnosno iznosa rashoda za zarada zaposlene u javnom sektoru.
I na ove pare računa Vlada
Vlada Srbije u budžetu za 2014. godinu planira da će dobiti kredit od Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata od tri milijarde evra.
U Predlogu budžeta, u rubrici projektni i programski zajmovi predviđeno je i 275 miliona dolara za podrsku projektima u poljoprivredi, koji treba da stignu od Fonda za razvoj Abu Dabija.
Među državnim zajmovima predviđen je i kredit Turske od 40 miliona dolara za projekte putne infrastrukture u manje razvijenim opštinama u Srbiji.
Vlada Srbije je za narednu godinu budžetom predvidela da će za programske i projekte zajmove odobriti ukupno do 3.035.000.000 evra i do 2.463.260.000 dolara.
Među tim zajmovima se navode i dva zajma Svetske banke od po 250 miliona evra za restrukturiranje javnih preduzeća, kao i 200 miliona dolara za dokapitalizaciju Agencije za osiguranje depozita.
Vlada Srbije planira da u narednoj godini izda garancije do 787 miliona evra, među kojima je i je garancija Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) za "stend baj" liniju za Agenciju za osiguranje depozita od 200 miliona evra.
Budžetom je predviđena i garancija poslovnima bankama od 200 miliona evra za Srbijagas, za održavanje tekuće likvidnosti tog javnog preduzeća.
Za održavanje tekuhe likvidnosti Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije (EPS) predviđena je državna garancija od 100 miliona evra, dok je za garaciju za tekuću likvidnst Železare "Smederevo" predviđena bankarska garancija od 30 miliona evra.
Vlada Srbije je budžetom za narednu godinu predvidela i bankarske garancije od 200 miliona evra za Javno pereduzeća Emisiona tehnika i veze, za zajmove za prelazak emitovanja televizijskog signala sa analognog na digitalni.
Predviđene su i garancije Vlade poslovnim bankama za kredit od 125 miliona evra za modernizaciju namenske industrije.
U budžetu su predviđene i garancije za kredit Nemačke razvojne banke (KfW)od 45 miliona evra namenjen izmeni sistema za transport pepela i šljake u Termoelektranama "Nikola Tesla", koje posluju u okviru EPS-a.
Predviđene su garancije i za kredit Češke izvozne banke od 51 milion evra namenje Železnicama Srbije za modernizaciju pruge Niš-Dimitrovgrad.
