Kamere
Nenad Šebek
Ima li u Srba sredina ???
Partizani ili Nemci? Prva ili druga Srbija? Tito ili Draža? Slob(od)a ili vazalstvo? Grob ili rob? Partizan ili Zvezda? Rusija ili EU? Boris ili Toma? Kurta ili Murta? Ugričić ili Ivica? Izdajnik ili PatriJota? Ima l' bolan u Srbalja nešto što je između a da to između nije kompromis. Jer, u Srbalja je reč "kompromis" kompromitovana i ima, jelte, negativnu konotaciju, antisrpska je i po formi i po suštini, fuj sa tim kompromisom.
Top lista (nad)realizma
Kraj godine je, sabira se, oduzima se. Što bi kroz usta Simeona Njegovana rekao premudri Bora Pekić, pravi se saldo godine. Prave se tako i top liste, pa je urednik Monda od mene zatražio da sočinim top listu događaja u svetu. A godina rodila bogumi, onako baš domaćinski, da ne kažem nadrealno! Bilo je u njoj od cunamija pa do evrokrize, svega i svačega. Problem nije šta uvrstiti, nego šta preskočiti! E pa, evo moje liste, nije po redosledu važnosti, već, 'nako, bez redosleda.
Ne biva ljudi, ne biva
Gle, dodje i prođe deveti decembar! Sunce ponovo izašlo narednog dana. I uredno zašlo uveče. Ne srušiše se lepi snovi moji. Ne ispuniše se ni moje nade. Gde smo majka Srbija i ja od desetog pa nadalje? Pa, u avliji još uvek. Čekamo da oni unutra provere da li smo očistili kaljače i da nas puste u hodnik te da tamo onda dalje čekamo, ali za dlaku udobnije. A što bre, pa još baš prema nama tako strogo draga naša Angela, Nikola, Verneru, Dejvide i ostali? Pa zar smo baš najgori od sve dece u razredu? Zar nas baš toliko mrzite? Da nije neka zavera belosvetska pa još i vatikansko/masonska?
Generacija 95.
Generacija sam drugog dela šeste dekade, ona u čije je ime Balašević Titu spevao stih. Negdašnji praznik, 29. novembar, još živi u meni iako nema ni te Republike niti svečarske atmosfere dok, evo, baš na taj datum, sedim za laptopom i pišem. No, tom datumu u čast, danas bih se bavio onim što je oko mene ostalo od SFRJ ali ne kroz svoju prizmu, već očima generacije’95.
Dobro jutro Kolumbo
Naslov se ne odnosi samo na naše političare koji svakim danom otkrivaju Ameriku, toplu vodu i naizmeničnu struju... njima to spada u opis radnog mesta, zaista im ne zameram! Malo im se čudim, doduše, ali ne zameram. Malo više zameram sebi i vama... da, da, Vama čitaoče i Vama takođe čitateljko.
Sila boga ne moli
Primetih upravo da sam ovde sedam puta zaredom pisao o putovanjima po lepim inostranim predelima. Pišem za MONDO dva puta mesečno, dakle skoro četiri meseca se, reklo bi se, pravim Toša, baš kao da se se u zemlji Srbiji ništa pod milim bogom novo ne događa. Pa znate šta? Kada malo bolje razmislim, i ne događa se. Tu i tamo se nešto ponavlja i to je to.
La Bella Italia 4
Mila majko! Kosovo do noktiju, parada otkazana, ‘apse za korupciju, Đelic obećava kandidaturu, Merkelova ćuti, izbori samo što nisu, Miholjsko se leto odomaćilo, Rasim Ljajić i Nenad Čanak prešli u evroskeptike... a vi od mene tražite da pišem o Italiji? Pa gde vam je društvena svest i odgovornost, pobogu? Odbojkašice osvojile zlato u Jevropi, a vi Italija, pa Italija. Lepo sam ja još davno rekao da demokratija nije zdrava po narod. No, šta je tu je; pitao sam, rekli ste! Tražili ste, čitajte!
La bella Italia 3
Putujući od Luke ka Veroni, shvatio sam neke od (sigurno brojnih) prednosti koje ima život u Srbiji...
La bella Italia 2
Eh, kakva su vremena došla... više čovek ni na samog sebe ne može da računa! Lepo napisah u prošloj kolumni da tražim bar deset zahteva da bih napisao drugi deo priče o Italiji; javilo se vas šest, a evo mene, svejedno pišem! Šta da radim, ta nekritička ljubav prema Italiji drma li drma, a valja poštovati i tih šest glasova. Ako mogu stranke, moram i ja. Šest po šest...
lsLA BELLA ITALIA
Svako od nas ima bar po neku “nekritičku ljubav”. To je ljubav koja nema ni povoda ni uzroka ni svoje zašto ni svoje zato. Ali postoji. I te nam ljubavi ponekada prijaju čak i više od onih koje imaju i povoda i svoje zato. Pošto su nekritičke, u njima se ništa ružno dogoditi ne može a takođe ni pokvariti; ona vas nikada neće ni proći niti ostaviti. E pa... jedna od mojih nekritičkih ljubavi je Italija i sve što je italijansko.
Halkidiki - za meraklije
Eeee... ala su se složili uslovi za pisanje, milina jedna! Od nedelje me trese letnja prehlada, oko mene pantenoli, C vitamini, rinasek, fervexi, pa nešto zeleno, planina upotrebljenih papirnih maramica... i sve to ništa ne pomaže!
Halkidiki - za sladokusce
Da li je broj vaših komentara merilo interesovanja za moju kolumnu? Ako jeste, izgleda da bi trebalo da se manem ćorava posla, manem majčice nam Srbije, njenih besnih glista i naše nam naravi. Da se manem Koridora X, naših političara (srca mamina), navika, običaja... Da prestanem da ispravljam krive Drine, da ne uočavam ono što mi oči vide, da se bavim samo tuđim dvorištima i to onim lepim. Po mogućnosti, da pišem samo putopise iz okolnih zemalja. Čisto sumnjam da ću dugoročno u tome uspeti, ali dok traje, traje... Ergo, juriš na Halkidiki a pošto ste u tolikom broju glasali, biće ne samo ovaj već i još jedan nastavak!
Od Beograda do Halkidikija
Radari u Grčkoj postoje u teoriji, ali ja za pet godina života i desetak godina putovanja po Grčkoj nikada nisam nigde video niti jedan. Svejedno preporučujem poštovanje ograničenja brzine i pažljivu vožnju.
Stid, krivica i nacija
Ono što me je baš začudilo jeste da je poveći broj vaših komentara potpuno izjednačio imenicu “stid” sa imenicom “krivica” iako te dve imenice ni za živu glavu nisu sinonimi mada mogu biti u uzročno posledičnoj vezi.
- U lavini poginulo sedmoro ljudi
- Anonimni srušili i sajt Interpola
- MONDO TV: Ovo će te ugrejati
- Umrla Vitni Hjuston
- Remiksujte Bijonse
- PRIMERA: Lekić uručio titulu Realu?
- FUTSAL: Španija suvereni vladar Evrope!
- SERIJA A: Preokret Milana za prvo mesto
- Poziv na bojkot svih benzinskih pumpi
- Zaplenjeno 22 kilograma heroina
