OVDE SE BORIMO: OŽIVLJAVANJE STRIPA
 …PO SPARTANSKOM ZAKONU OVDE LEŽIMO: PRIČA O “300”
 …ONDA ĆEMO SE BORITI U SENCI: KAKO POSTATI SPARTANAC
 OVO JE SPARTA: KAMERE KREĆU
 PRIPREMITE SE ZA SLAVU: MUZIKA IZ FILMA “300”

  “300: Bitka kod Termopila” je uzbudljiva verzija priče o drevnoj Bici kod Termopila u kojoj se Kralj Leonida (Džerard Batler) sa 300 Spartanaca borio do smrti protiv Kserksa i njegove mnogobrojne Persijske vojske. Iako su bili daleko malobrojniji, njihova odvažnost i žrtva inspirisali su celu Grčku da se ujedini protiv Persije, postavljajući liniju odbrane demokratije. 
Inspirisan radom strip crtača Frenka Milera, autora “Grada greha”, film “300: Bitka kod Termopila” je epska avantura o strasti, hrabrosti, slobodi i žrtvi koju otelovljuju spartanski ratnici koji su učestvovali u jednoj od najvećih bitaka u istoriji. Ovaj film, u režiji Zeka Snajdera (“Zora mrtvaca”), oživljava poznati strip Frenka Milera kombinujući žive glumce i vituelnu pozadinu i predstavlja njegovu viziju ove drevne priče.
U filmu glume Džerard Batler (“Fantom iz opere”), Lena Hedi (“Braća Grim”), Dejvid Venam (trilogija “Gospodar prstenova”) i Dominik Vest (“Zaboravljeni”). Scenario su napisali Zek Snajder, Kurt Džonstad i Majkl B. Gordon, po stripu Frenka Milera i Lin Varli. 

OVDE SE BORIMO: OŽIVLJAVANJE STRIPA

Misteriozni. Nasilni. Zastrašujući. Spartanci su među najtajanstvenijim kulturama u istoriji. Učeni da se nikada ne povlače, da se nikada ne predaju, Oni su savršeni ratnici. “Spartanci ostaju misterija za svakoga,” kaže Frenk Miler, koji je autor stripa 300 koji je bio inspiracija za film. “Oni su verovatno jedinstveni po tome što su potpuno ratnička kultura, apsolutno posvećena ratovanju. Imaju kodeks časti koji govori o tome šta znači biti Spartanac, i iz toga je proistekla herojska klasa do tada neviđena u svetu.”
Koscenarista i reditelj Zek Snajder dodaje, “Spartanci žive za borbu. Oni je obožavaju,” kaže. “Bore se kao jedan, formirajući falangu u kojoj štit svakog ratnika štiti čoveka pored njega. To je zadivljujući i zastrašujući prizor, čak i za masu Persijanca. Iako se Spartanci suočavaju sa brojno daleko nadmoćnijim neprijateljem, pravi spartanski ratnik je uvek spreman da pogine za slobodu—oni to smatraju ‘divnom smrću’. Oni sebe definišu žrtvovanjem i slobodom.”
Frenk Miler se prvi put susreo sa Spartancima kada je kao dečak gledao film “300 Spartanaca”. On se seća, “Bio sam prilično uzdrman i inspirisan tim filmom jer me je naučio da heroji nisu obavezno ljudi koji dobiju medalju na kraju priče, da su heroji ljudi koji rade pravu stvar zato što je prava, makar za to položili i život. Čitavog života sam želeo da ispričam tu priču zato što je to najbolja priča na koju sam ikada naišao. S vremenom, konačno sam stekao crtačke sposobnosti u takvoj meri da sam mogao da se uhvatim u koštac sa tim.”
Da bi ilustrovao 300,Miler je sintetizovao svoje obimno istraživanje—koje ga je odvelo do samih litica Termopila—sa svojim prepoznatljivim stilom koji je uneo i u legendarne stripove kao što su Grad greha i Povratak Tamnog Viteza. Sveo je spartansku uniformu (čija je težina pod punom opremom iznosila skoro polovinu težine tela) na ono najosnovnije i na simbolične elemente i začinio priču o istorijskoj bici kod Termopila 480. godine pre n.e. elementima ranijih sukoba između Kserksa i Grka.
“Frenk je uzeo stvarni događaj i pretvorio ga u mitologiju,” kaže Snajder, koji je uneo i deo svoje vizije priče u film. “Hteo je da uhvati suštinu onoga što čini jednog spartanskog ratnika. Ako odete do Termopila, statua Leonide je naga; ima štit i koplje i to je sve. Frenk je išao do Termopila i siguran sam da je to video i pomislio, ‘U redu, tako moramo i mi da uradimo.’” 
300 je postao bestseler i doneo Mileru brojne nagrade. “Priča je samu sebe prodavala,” kaže on. “Ja sam samo dao sve od sebe da dostojno prenesem veliki istorijski trenutak. Bilo je važno obratiti pažnju na razvoj i pojavljivanje likova da bi bili dinamičniji i da bi se izgubio osećaj da je u pitanju stara priča. To nije stara priča, to je večna priča.”
Knjiga je pridobila veliki broj fanova, među kojima su bili i reditelj i producenti filma. “Kod Frenka je sjajno to što crteže prati izvrsna proza,” primećuje Snajder. “To nisu samo ilustracije; tu postoji poezija.”
“300 je neverovatno delo i Zek je ušao u projekat sa velikom ljubavlju za izvorni materijal,” kaže producent Mark Kanton.
Snajderov proces osmišljavanja filma bio je sličan onome što je iskusio Miler. Želeo je da zaobiđe principe realističkog filma i nađe način da učini da sve to “oživi na ekranu”, objašnjava on. “Nisam hteo da snimim film koji izgleda kao fotografija, već da vas prenesem u svet koji je Frenk stvorio u svom stripu. Ovo nije istorijska drama. Priča nije linearna. Niti je namera bila da bude sasvim istorijski tačna. Naš cilj je bio da stvorimo iskustvo drugačije od bilo čega što ste ikada videli.”
“Od početka, svi u vezi sa filmom, od studija do producenata, izvršnih producenata, glumaca, izuzetno su me podržali u onome što sam hteo da uradim sa ovom pričom,” kaže Snajder. “Svi su shvatili viziju, tako da je ovo bilo zaista izuzetno iskustvo.”
Prisustvo Frenka Milera, koji je bio i izvršni producent filma, bila je možda izvor pritiska za reditelja, ali jedan od producenata Berni Goldman kaže, “Frenk je bio toliko fin i raspoložen za saradnju. Kad god bi Zek zatražio njegov komentar ili odobrenje, on bi rekao, ‘Samo napred, sjajno je. Dopada mi se to što radiš.’ Prihvatio je film i sve ljude koji su učestvovali u njegovom stvaranju.”
Džerard Batler, koji glumi kralja Leonidu, kaže, “Sve izgleda kao da je neko ko je bio tamo i prisustvovao bici zaspao i celu stvar iznova sanjao... puno toga postoji u mašti, tako da smo mogli da odemo mnogo dalje. Ovo je neverovatna priča, koja je bila inspiracija tolikim ljudima kroz istoriju, ali nije dokumentarac. To je fantastična priča puna strasti, politike i brutalnosti, kao i toliko mnogo drugih stari koje postoje u tom hiperrealnom, divnom svetu emocija.”

…PO SPARTANSKOM ZAKONU OVDE LEŽIMO:  PRIČA O “300”

Džerard Batler je za projekat saznao tokom sastanka sa ljudima iz studija Warner Bros. “Izgovorili su reč ‘300’ i ja sam znao da tu ima nešto sveže i drugačije,” seća se i dodaje, “Kada sam upoznao Zeka Snajdera, znao sam da je to momak koji razume stvari u ovoj priči koje se ne mogu objasniti i šta one traže.”
Producent Džefri Silver kaže da Batler ima kvalitete koji ga čine savršenim za ulogu Spartanskog kralja: “Njegova harizma i liderski kvaliteti uspostavili su drugarski odnos među glumcima. On je ujedinio tim Spartanskih glumaca.”
Batler je bio oduševljen prilikom da se upusti u istraživanje o toj kulturi. “Spartanci se susređu samo sa bolom tokom čitavog života da bi se naučili izdržljivosti, neustrašivosti i nemilosrdnosti prema protivniku,” kaže glumac. “Sve to zahteva snažan karakter, od načina na koji se ti ljudi obučavaju do toga kako žene moraju da daju svoju decu u ime rata.”
Senarista Kurt Džonstad dodaje, “Konkurencija je oštra. Kodeks časti i osećaj dužnosti i lojalnosti je usađen u njih. Oni tako dišu i ostvaruju međusobne odnose.”
Zastrašujući i poštovani kralj grčkog polisa Sparte, Leonida, vlada uz pomoć i savete svoje kraljice, Gorgo. “Gorgo je, po svim podacima, briljantna,” kaže Miler. “Ona i Leonida čuvaju jedno drugom leđa i ona daje veliki doprinos njegovom strateškom razmišljanju. Među njima postoji snažno emotivno i intelektualno partnerstvo. Spartanske žene su ratnice baš kao i muškarci. Muškarci prvi odlaze u borbu, ali u filmu ćete videti da i žene umeju da budu žestoke.”
Rođena na severu Engleske, Lena Hedi poseduje urođenu snagu i gracioznost koji su bili značajni za ulogu Gorgo. “Lena je toliko snažna i staložena. Takođe je i prelepa, a iz očiju joj zrači mudrost,” kaže Batler.
Spartanska kraljica Gorgo nije istaknut lik u Milerovoj priči, tako da je Hedijeva imala veliku slobodu u osmišljavanju svog lika, vođena razgovorima sa Snajderom. “U filmu, ona je zaista snažan lik, zbog svega kroz šta prolazi i svega što je spremna da žrtvuje,” kaže Hedijeva. “Već je izgubila mu, ali da prizna to bilo bi previše, tako da se ona bori, svim srcem, u političkoj areni. Vidim Gorgo kao srce i instinkt Sparte, a instinkt nas obično vodi do prave odluke.”
Leonidas dobija priliku da pokaže sve ono što ga sačinjava, kao kralja i kao čoveka, kada u grad stigne glasnik sa upozorenjem da vojska hiljadu pokorenih nacija maršira prema Sparti. Kserks, kojeg igra Rodrigo Santoro, bacio je drevni svet na kolena svojom hrabrošću. “On je bogat i arogantan, veoma nestabilan megalomanijak,” objašnjava brazilski glumac koji tumači lik samoproklamovanog Boga-kralja. “On samo želi da pokori svet. Njegova ambicija nema granica. On želi slavu i pobedu; želi večnu slavu. Ispod svega toga, on je, međutim, veoma slab i nesiguran.”
Leonida pokazuje Persijancima šta misli o njihovoj pretnji tako što ubije glasnike. Ali spartanski političari ne žele da  se bore. Teron, kojeg glumi Dominik Vest, predstavlja novi tip Spartanca, koji je više zainteresovan za pregovaranje oko moći nego za borbu za slobodu. “Teron ni u kom slučaju nije pošten ni iskren političar, i njegova dvojnost se pre svega ogleda u tome što je bio izdajnik naklonjen Persijancima,” kaže Vest. “On je političar, a ne ratnik. Uvek je dobro glumiti negativca; oni obično imaju bolji tekst,” smeje se glumac.
Spartanski Savet šalje Leonidu da se konsultuje sa Proročicom—mladom ženom okruženom Eforima, ljudima koji tumače njene znake. “Leonida razume tačno šta Persija smera i zna kako da ih zaustavi,” kaže Frenk Miler. “Ali sve je protiv njega. Savet iz nekih svojih razloga ne želi bitku, i koriste proslavu Meseca kao izgovor da ne pođu u rat.”
Leonida bi radije poginuo u borbi nego kleknuo pred osvajačem, ali sa Ksersom će morati da se bori bez podrške Spartanske armije. “Leonida je verovatno najodlučniji lik koji sam ikada glumio, ali kada njemu dođe trenutak neodlučnosti, kada mu treba potvrda da je u pravu, on se obraća svojoj ženi,” kaže Batler. “I ona mu objasni zašto mora u rat, ‘Idi i umri. Nikada te više neću videti, ali ćeš ovo uraditi kao slobodan čovek. Ne kao kralj ni kao građanin Sparte, već kao slobodan čovek.’ To je zaista suština spartanske žene.”
Iako nije kod Ognjene Kapije sa Leonidom, Kraljica Gorgo mora da se suoči sa bitkom kod kuće. Njena žrtva za Spartu i budućeg kralja, njenog sina, jednaka je Leonidinoj. “Gorgo je ratnik koliko i Leonida. Ona mora da okupi i povede svoj grad i zemlju u pomoć svom kralju,” potvrđuje Džonstad, “dok se odupire Teronovim političkim malverzacijama.”
Njene reči su savršen izazov za jednog spartanskog ratnika. “Od njegove nacije se traži jedino što oni ne rade, a to je da se pokori drugom osvajaču,” kaže Batler. “On najbolje razume važnost ove misije. Nije u pitanju samo odbrana Sparte—ovo je trenutak da se svetu, a ne samo Kserksu, pokaže od čega su Spartanci sačinjeni.”
Dobrovoljačka garda, sačinjena od 300 najveštijih i najhrabrijih spartanskih ratnika, okupila se oko Leonide. On ne može da objavi rat ali može da uzdrma Kserksa. Kada Sparta odluči da se bori, nema osvrtanja. “Suočava se sa neverovatno nadmoćnijim neprijateljem, ali je to savršeno za spartanskog kralja,” kaže Batler. “On vodi svoju elitnu vojsku da se suoče sa Persijancima kod Termopila.”
Diliosa, Spartanskog ratnika i pripovedača  u stripu, igra Dejvid Venam, australijski glumac čija se popularnost u Americi drastično povećala posle uloge u trilogiji “Gospodar prstenova”.
“Volim da pričam priče, tako da je prilika da glumim pripovedača zaista dar,” klaže Venam. “Dilios veliki deo vremna zabavlja vojnike pričajući priče. On je verovatno jedan od Leonidinih najboljih prijatelja, i veliki ratnik kojeg ljudi veoma poštuju.”
“Dilios zna kako da ne upropasti dobru priču istinom,” kaže Snajder. “On će priču učiniti većom tamo gde treba da bude veća, i učiniće sve što je potrebno da bi motivisao Spartance. Njegov glas je poetska snaga filma.”
U Kserksovoj armiji, Spratanci su konačno našli dostojnog protivnika. Kserks je oformio egzotičnu i neverovatnu silu sastavljenu od čiste snage, divljih afričkih životinja, mađioničara i svoje elitne garde i svoje elitne garde zvane Besmrtni. “Besmrtni su njegova specijalna vojska,” kaže Santoro. “Oni su veoma vešti, strašni, maskirani ratnici. To su njegovi najbolji ljudi.”
“Leonida je suprotnost Kserksu, koji sedi u svojoj visokoj kuli, podmićuje, zavodi, ubija svoje ljude da bi došao do pobede,” kaže Batler. “Postoji sjajna scena u kojoj Kserks kaže, ‘Kako uopšte možeš da mi se suprotstaviš kada bih ja drage volje ubio bilo kog svog čoveka za pobedu?’ A Leonida odgovara, ‘A ja bih poginuo za bilo kog od svojih ljudi.’ Po meni, u tome je suština Leonida.”
Leonidin plan je da iskoristi geografiju Grčke protiv Persijanaca, vodeći svojih 300 vojnika do Ognjene Kapije Termopila—uskog klanca između dve stenovite litice kroz koji će Persijanci morati da prođu. Ova prirodna građevina dala je Spartancima potrebnu stratešku prednost. Ali ni ona nije neranjiva, i Leonida od deformisanog Efijalta saznaje za skrivenu kozju stazu iza stena.
Čim se horizont zamračio od Kserksove vojske, bitka počinje. “Priča o 300 Spartanaca nije samo priča o jednoj bici,” kaže Miler. “Leonida zna da ovih 300 ljudi ne može da porazi perskijsku vojsku. Ovo je priča o borbi, o svesti da ne možete pobediti. Samo to ima veću snagu nego strele 300 ratnika. Ovi ljudi su spremni da umru. Zapravo, Leonida i namerava da umru. On zna da nemaju šanse da prežive. Očito ga to i ne zanima, jer zna da će nešto biti postignuto. Ja Spartance vidim kao pobednike kod Termopila. Ponekad možete pobediti tako što izgubite.”

…ONDA ĆEMO SE BORITI U SENCI: KAKO POSTATI SPARTANAC

Čitava centralna glumačka ekipa bacila se na istraživanje o istoriji i kulturi Sparte da bi se intelektualno pripremila za uloge. Ali Snajder je hteo i da izgledaju uverljivo i da budu jedinstvena ratnička mašina kao prava spartanska garda. Da bi ih fizički pripremio za zahtevne scene borbe, Snajder je angažovao dvojicu ljudi sa kojima je trenirao već godinama: Mark Tvajt, nekadašnji svetski rekorder u profesionalnom planinarenju, obučavao je glumce i kaskadere u fitnesu; a kaskaderski veteran Dejmon Karo ih je pripremao za scene borbe.
Neki su morali da oslabe, a neki da nabace kilažu. Majkl Fasbender, koji glumi Steliusa, jednog od ratnika, imao je sreće. “Imao sam dovoljno sreće da se ne moram na dijetu sa sirom i grožđem,” kaže. “U interesu mog lika je bilo da nabacim nekoliko kilograma.”
U skladu sa rediteljevom vizijom, Karo, majstor borilačkih veština, uklopio je pokrete iz različitih borilačkih veština u svoju koreografiju.
“Dejmon je neverovatno talentovan,” kaže Batler. “Svi su učili i improvizovali zajedno dok nismo postali jedna jedinstvena nepovrediva celina.”
“Trenirali su nas od osnova,” dodaje Dejvid Venam. “Učili su nas kako da se borimo i drilovali su nas svakog dana. Na kraju nije bilo u pitenju učenje pokreta, sve je postalo instinktivno.”
Treniranje je trajalo osam nedelja pre početka snimanja, i nastavilo se sve do dana kada je svaka određena scena snimana. Konstantno treniranje i probe su se isplatili. “Kada smo konačno došli do akcije, momci su bili sjajni,” kaže Karo. “Ima puno scena borbe sa složenom koreografijom, i posle svih tih nedelja rada i zajedničkog treniranja, razvila se telepatska veza među glumcima i kaskaderima.”

OVO JE SPARTA: KAMERE KREĆU

Da bi svoju epsku akcionu dramu preneo na ekran, Zek Snajder je okupio šarolik tim saradnika, među kojima su bili  direktor fotografije Lari Fong, za Oskara nominovani scenograf Džejms Bisel (“Laku noć, i srećno”), montažer Vilijam Hoj, kostimograf Majkl Vilkinson, supervizor vizuelnih efekata Kris Vots, i supervizori efekata šminke Šon Smit i Mark Rapaport. Za Bisela, ovaj film je zahtevao smeo novi pristup zbog virtualne prirode scenografije i vernosti vizuelnom stilu uspostavljenom u Milerovom stripu.
Koristeći Snajderove skice kao polaznu tačku, Bisel je sa svojim timom stvorio 3-D okruženje i konceptuelne ilustracije Sparte, Grčkog pejzaža i Termopila, mesta na kome će se odigrati epska bitka.
Teren je bio apstrahovan kako bi mogao biti korišćen za različite scene promenom ugla snimanja ili dodavanjem elemenata. Na ovaj način, Leonida i njegova vojska od 300 vojnika marširala je kroz Grčku koristeći samo tri izgrađena seta. Setovi za Spartu, Ognjenu Kapiju, i Kserksov šator takođe su bili izgrađeni na sceni. “Persijski glasnici koji galopiraju prema kameri je jedina scena koju smo snimili u eksterijeru,” kaže Bisel.
Snajder kaže, “Mislim da je Džim bio uzbuđen zbog toga što neće biti ograničen onim što se može izgraditi već onim što se može zamisliti.”
Svaka scena je osmišljena sa potpuno dizajniranim 3D okruženjem, potom renderovana u odgovarajućoj boji. Kada je to bilo gotovo, Bisel je mogao bolje da proceni šta mora da izgradi i prema tome se ravnao.
Kris Vots je blisko sarađivao sa Biselom i Snajderom kako bi kreativni i tehnički detalji jnegovog dela posla bili u skladu sa celokupnom rediteljevom vizijom. “Sa 1300 kadrova sa vizuelnim efektima, nije nedostajalo tehničkih teškoća,” objašnjava Vots. “Ali glavni izazov filma je bio kreativni: Svi ti vizuelni efekti morali su da odražavaju stil i estetiku stripa, a da ne odstupe ni od Snajderove vizije delova filma koji se ne pojavljuju u stripu.”
Vots daje uprošćeni opis procesa: “Džim je dizajnirao sve setove sa vizuelnim efektima u svojoj glavi. Potom bi njegov tim digitalno doradio taj dizajn da bi Zek dobio tačnu predstavu onoga što može da očekuje na kraju. Ako bi nastao problem koji nismo mogli da rešimo sa postojećim setovima, oni bi to dorađivali ili dizajnirali nešto novo.”
Kao deo vizuelnog oblikovanja filma,  Vots je sa svojim timom uporedio gotovo sve što se može videti u filmu sa realnim izgledom: vatru, Spartanske ogrtače, rane, oružje, krv. “Svaki detalj je podrobno razrađivan više meseci,” nastavlja Vots.
Tim za vizuelne efekte je sarađivao i sa direktorom fotografije Larijem Fongom. “Strip je definitivno uticao na izgled filma, ali to je bio samo jedan od izazova,” kaže on. “Moj cilj je bio da maksimiziram atmosferu i dramatičnost a da zadovoljim i tim za efekte kadrovima koji bi bili pogodni za kasniju doradu.”
Fong je morao da odluči kako će interpretirati Milerov strip u tri dimenzije. “To prevođenje putem osvetljenja i kompozicije bilo je ponekad pipavo ali izuzetno zabavno,” opisuje on. “Ponekad smo išli na identične kadrove sa onima u stripu, i njih je Zek nazivao 'Frenkovim kadrovima'. Ali naravno da nije svaki kadar filma identičan sličicama stripa, tako da smo imali prostora da eksperimentišemo i razvijemo sopstveni vizuelni stil.”
Kostimograf Majkl Vilkinson je takođe hteo da ostane veran prirodi Milerovih crteža. U kreiranju kostima za film, održao je “snažne linije, oštre siluete i izražene draperije iz stripa, i koristio materijale sa sjajnom teksturom, koju će kamera voleti i kojoj će uliti život,” kaže Vilkinson.
Njegov izbor je pomogao i u ilustrovanju psihološkog stanja u koje bitke dovode Spartance. “Njihov duh je slomljen i istrošen sve više posle svake bitke,” kaže on. “Zato istrošen izgled kostima je i metafora za život koji počinje da curi iz likova.”
Da bi se naglasila razlika između Spartanske i Persijske vojske, Spartanci su odeveni u tople zemljane tonove, dok Persijanci nose jake boje, egzotičnu zelenu, plavu i ljubičastu u kombinaciji sa bojom zlata. Vilkinson objašnjava, “Kostimi grčkih ratnika naglašavaju njihov fizički izgled – kao da su njihova tela njihov oklop – dok su, nasuprot tome, Persijanci odeveni u egzotičnu odeću, a siluete su im prenaglašene da bi odavali utisak tajanstvenog nepoznatog čudovišta koje se približava.”
Kostimi persijske vojske su inspirisani sa različitih strana. “Pretpostavili smo da bi u to vreme Kserks već došao u dodir sa puno različitih rasa,” kaže Vilkinson. “Zato za svako persijsko pleme imamo različite uticaje, od Afrike, preko Egipta, Rusije, Jermenije do Japana i Kine, i sve između.”
Kserksov kostim—sačinjen gotovo isključivo od metala—zasnovan je na Milerovom crtežu. “Frenkov crtež Kserksa mi je jedan omiljenih iz stripa,” kaže kostimograf. “Dopala mi se njegova smelost i inspirisala me je Frenkova težnja ka vizuelnom izrazu nauštrb istorijske autentičnosti.” 
Vilkinsonov dizajn za Kserksa je definitivno najkompleksniji kostim u filmu. “Kostim se sastoji od 18 različitih komada nakita, plus 12 pirsinga koje smo osmislili specijalno za lik.”
Izgled likova—ljudskih i drugih—dalo je posla timu za šminkerske efekte, pod rukovodstvom Šona Smita i Marka Rapaporta. Oni su bili zaduženi za izgled Efialta, Besmrtnih, Dželata i različitih likova u Kserksovom šatoru, kao i za vuka sa kojim se suočava mladi Leonida i za neke od konja. Takođe su kreirali dramatični “Zid mrtvih”, koji su Spartanci gradili koristeći tela  ubijenih Persijanaca. Šminkerski tim je bio odgovoran i za kreiranje likova koji se ne pojavljuju u Milerovom stripu.
Ipak, Snajder, producenti i svi uključeni u snimanje filma imali su želju da ostanu verni Milerovoj originalnoj viziji. 

PRIPREMITE SE ZA SLAVU: MUZIKA IZ FILMA “300”

Koscenarista i reditelj Snajder angažovao je Tajlera Bejtsa, svog saradnika sa filma “Zora mrtvaca” da napiše i producira muziku. 
Snajder je tražio od Bejtsa da razvije odgovarajući opšti ton koji bi pojačao emotivnu reakciju publike na herojstvo i žrtvu Spartanaca. Da bi to postigao, Bejts je kreirao tonsku paletu neuobičajenu za studijski film. Pevač iranskog porekla Azam Ali – predstavljao je glas Sparte i persijsku pretnju.
“Moja namera je bila da ostanem veran ideji filma i spartanskoj slobodi i volji,” kaže Bejts. “Najveći izazov je bio da ispletemo muzičku nit kroz konstantno promenljivi vizuelni pejzaž filma, a da zadržimo njegove epske i emotivne kvalitete. Morao sam da zadatku pristupim na način koji bi bio inventivan kao i sam film.”
Snajder ima samo reči hvale za Tajlerovu muziku. “Ona film pretvara u mitologiju,” kaže on. “U stvaranju ovog filma bilo je puno izazova, ali niko nije ustuknuo od bilo čega što se od njega tražilo.”