Teksaška televizija emitovaće 40 godina star dokumentarac o Džoniju Kešu, koji uključuje njegove koncerte i snimke u neformalnom okruženju.
Teksaška televizija emitovaće 40 godina star dokumentarac o Džoniju Kešu, koji uključuje njegove koncerte i snimke u neformalnom okruženju.
Za razliku od filma "Walk the Line", snimljenog po životu ovog muzičkog velikana, u dokumentarcu se nigde ne pominje njegova ozloglašena i dokumentovana zloupotreba različitih supstanci.
Dokumentarac pod nazivom "Johnny Cash: The Man, His World, His Music", nastao je tokom nekoliko meseci 1968. I 1969. godine kada je keš bio na vrhuncu popularnosti. Van bine Keš je pokazan kako potpisuje autograme, lovi, igra se sa vranom, pozira fotografima, čika oca da zapeva ili pažljivo sluša mladog pevača.
Naravno, koncert i filmu otvara svojim čuvenim: "Hello, I'm Johnny Cash".
Snimljen je Kešov nastup u zatvoru u Nešvilu, kao i jedan pred indijanskim plemenom u tradicionalnim nošnjama.
U filmu peva svoje hitove iz tog vremena: "Ring of Fire", "Great Speckled Bird", "Folsom Prison Blues", "Orange Blossom Special", i sa svojom ženom Džun Karter, pesmu "Jackson". Supruga ga u jednom trenutku naziva "starim zlatnim grlom".
Takođe su pokazani i Džoni Keš i Bob Dilan dok u studiju snimaju duet "One Too Many Mornings."
Režiser Robert Elfstorm tvrdi da se portret koji je napravio dosta razlikuje od lika koji je glumio Joakin Feniks: "Nisam želeo da kvarijm čistoću priče", rekao je upitan zašto je izostavio Kešove probleme sa narkoticima.
"Mislim da to nije važno za njegovu umetnost, već za one koji su želeli da se to tako prikaže. Dosta sam se borio sa tim, i mislim da sam doneo dobru odluku".
"U tom trenutku, kakve god probleme imao bio je stabilan, bio je sa Džun i stekao je mir", objasnio je dalje reditelj koji je imao priliku da Keša prati kamerom. "Sve je kod njega vezano za dušu, umeo je da saoseća sa onima koji pate".
Sama činjenica da se ovo prikazivanje tretira kao premijera, govori o Džoniju Kešu, koji posle smrti postaje zamalo mitska figura čiji jedinstveni polupevajući glas važi za jedan od najautentičnijih u američkoj muzičkoj istoriji.
(MONDO)
Za razliku od filma "Walk the Line", snimljenog po životu ovog muzičkog velikana, u dokumentarcu se nigde ne pominje njegova ozloglašena i dokumentovana zloupotreba različitih supstanci.
Dokumentarac pod nazivom "Johnny Cash: The Man, His World, His Music", nastao je tokom nekoliko meseci 1968. I 1969. godine kada je keš bio na vrhuncu popularnosti. Van bine Keš je pokazan kako potpisuje autograme, lovi, igra se sa vranom, pozira fotografima, čika oca da zapeva ili pažljivo sluša mladog pevača.
Naravno, koncert i filmu otvara svojim čuvenim: "Hello, I'm Johnny Cash".
Snimljen je Kešov nastup u zatvoru u Nešvilu, kao i jedan pred indijanskim plemenom u tradicionalnim nošnjama.
U filmu peva svoje hitove iz tog vremena: "Ring of Fire", "Great Speckled Bird", "Folsom Prison Blues", "Orange Blossom Special", i sa svojom ženom Džun Karter, pesmu "Jackson". Supruga ga u jednom trenutku naziva "starim zlatnim grlom".
Takođe su pokazani i Džoni Keš i Bob Dilan dok u studiju snimaju duet "One Too Many Mornings."
Režiser Robert Elfstorm tvrdi da se portret koji je napravio dosta razlikuje od lika koji je glumio Joakin Feniks: "Nisam želeo da kvarijm čistoću priče", rekao je upitan zašto je izostavio Kešove probleme sa narkoticima.
"Mislim da to nije važno za njegovu umetnost, već za one koji su želeli da se to tako prikaže. Dosta sam se borio sa tim, i mislim da sam doneo dobru odluku".
"U tom trenutku, kakve god probleme imao bio je stabilan, bio je sa Džun i stekao je mir", objasnio je dalje reditelj koji je imao priliku da Keša prati kamerom. "Sve je kod njega vezano za dušu, umeo je da saoseća sa onima koji pate".
Sama činjenica da se ovo prikazivanje tretira kao premijera, govori o Džoniju Kešu, koji posle smrti postaje zamalo mitska figura čiji jedinstveni polupevajući glas važi za jedan od najautentičnijih u američkoj muzičkoj istoriji.
(MONDO)
