Tadić: SVM udario ispod pojasa (VIDEO)

23. decembar 2009. 22:24 > 22:31

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u Novom Sadu u sredu uveče da je odbijanje poslanika Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) da glasaju za budžet Srbije bio "udarac ispod pojasa" za vladajuću koaliciju, ali da to ne znači da treba da budu raspisani parlamentarni izbori.

DS se ne boji izbora, pobediće kao i pre dve godine

Dodao je da će "veoma brzo" biti odlučeno da li će se potez SVM-a odraziti na sastav vladajuće koalicije u parlamentima Srbije i Vojvodine.

"Kada dobijete udarac ispod pojasa, onda ne treba da donosite odluku. Sačekate da prođe to vreme i da mirne glave analizirate šta je razlog za takvu odluku jedne stranke koja je članica vladajuće koalicije", rekao je Tadić.

Ocenio je da je potez SVM-a bio demonstracija "partikularnih, posebnih interesa" u odnosu na opšte i globalne interese.

On je kazao za budžet da je reč o zakonu koji je morao da bude usvojen zbog nastavka evropskih integracija i sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom.

"Razmislićemo o tome šta je navelo SVM da ne glasa za najvažniji zakon, za budžet. Sve članice vladajuće koalicije pažljivo će razmotriti taj potez. Kao što je rekao Zoran Đinđić: sprovođenje reformi je uvek plivanje uz vodu. Ako neko vesla u suprotnom pravcu, to je onda veliki problem", rekao je Tadić.

"Niko ne može da ucenjuje politiku koja se danas vodi u Srbiju svojim pojedinačnim interesima. Mnogo važniji od svake pokrajinske odluke i svakog pokrajinskog i lokalnog interesa jesu interesi građana i interesi države Srbije", naveo je Tadić.

Tadić je rekao da je Srbija u EU najvažnija tema u ovom trenutku jer tako, kako je rekao, obezbeđujemo da svaki građanin nezavisno od nacionalne i verske pripadnosti bude u najboljoj mogućoj poziciji i sa najboljim perspektivama za svoj i život svoje porodice.

"Ne verujem da su mogući vanredni izbori, jer je očigledno da postoji stabilna većina u srpskom parlamentu. Kada bismo sada imali izbore, ponovo bi stala ekonomija, ponovo bi stala borba protiv organizovanog kriminala, stale bi evropske integracije, bila bi dovedena u pitanje saradnja sa Haškim tribunalom", rekao je Tadić novinarima u zgradi Vlade Vojvodine.

Prema njegovim rečima, izbori bi sada bili potpuno izlišni, posebno jer vlada ima puni legitimitet.

"Ti izbori ne bi bili od koristi nikom sem onima koji su nezadovoljni brojem poslaničkih mesta u Skupštini Srbije i parama koje ta mesta donose", dodao je Tadić.

Ukoliko bi se to, ipak, dogodilo na jedan veštački način, tako što bi pojedine stranke vladajuće koalicije prešle u opoziciju, Demokratska stranka je spremna i na izbore.

"Mi smo pobedili pre nepune dve godine i ponovo bismo ubedljivo pobedili tako da od izbora ne bežimo, ali oni su u ovom trenutku potpuno suvišni i ne veurjem da će do njih doći", kazao je Tadić i dodao da ova vlada ima pun legitimitet da odradi svoj mandat do kraja.

Predsednik Srbije poželeo je građanima Srbije da zemlja u 2010. godini dobije status zvaničnog kandidata za EU.

"Ne znam da li će se to desiti tokom 2010. ili početkom 2011. godine, ali moramo da verujemo da to možemo da ostvarimo", rekao je Tadić.

On je objasnio je da status zvaničnog kandidata podrazumeva pristup razvojnim fondovima EU, koji su mnogo veći nego fondovi kojima sada Srbija ima pristup.

"Tek kada budemo imali pristup svim fondovima EU, to će biti veoma značajno za građane Srbije i moći ćemo da računamo na veoma velike iznose u budućnosti", kazao je Tadić.

Ocenio je da je EU donela dobru odluku da budžet Srbije podrži sa 50 miliona evra i kazao da je ta odluka posledica odmrzavanja Prelaznog sporazuma sa Srbijom i kandidature države za EU.

"Sada nam je cilj da što pre dobijemo upitnik od Evropske komisije, a pre toga 27 država-članica EU treba da se usaglase da naša kandidatura bude prosleđena dalje. Podnošenje kandidature ne znači da sada treba da stanemo i da uživamo u tom činu, jer nas čeka jos mnogo veći i ozbiljniji posao", rekao je Tadić.

Ocenio je da je Srbija, kada je ekonomija u pitanju, "u stabilnom, razvojnom procesu" i da poseduje makroekonomsku stabilnost.

"Ima zemalja koje su članice EU a koje su blizu da proglase bankrotstvo. Srbija nije u bankrotstvu. Došlo je prvih 100 miliona evra od Fijata, doći će i ostalih 600 miliona evra, možda i više, u zavisnosti od projekcije Fijatove investicije i proizvodnje", kazao je predsednik Srbije.

Dodao je da će, ukoliko dođe do kreditnog aranžmana sa Rusijom od 800 miliona dolara, ta sredstva biti uložena u železničku infrastrukturu.

Predsednik je ocenio da je zahtev za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, podnet u utorak u Stokholmu, bio do kraja promišljen čin, obavljen u pravom trenutku.

"Pre toga smo se konsultovali s visokim funkcionerima svih 27 zemalja članica EU i od velike većine je stigao pozitivan odgovor", naveo je Tadić.

Prema njegovim rečima, sada je potrebno da ministri inostranih poslova zemalja EU prihvate zahtev Srbije i dostave ga nadležnim telima u Briselu, a potom će Evropska komisija Beogradu proslediti upitnik sa svojevrsnom mapom puta koju treba da pređemo.

Tadić je ocenio da je učinjen "istorijski korak", jer Srbija nije ista pre i posle podnošenja pomenutog zahteva, ali to ne znači da sada treba stati i uživati u lovorikama.

"Čekaju nas veliki poslovi, duboke reforme i sada je teško reći šta je najvažnije. Zemlju je nemoguće voditi bez dobre spoljne, bezbednosne i ekonomske politike, a sve tri zajedno će dovesti do izgradnje jednog stabilnog sistema koji će omogućiti i pravedniju socijalnu politiku prema najsiromašnijim delovima društva", zaključio je Tadić.

Nagrade za najbolje

Ružica Đinđić uručila je nagradu "Dr Zoran Đinđić" docentu Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu dr Dušanu Mrđi, za izuzetne rezultate u nauci i istraživačkom radu. Njemu je pripao i novčani iznos od milion dinara.

Ružica Đinđić je istakla da je ponosna na sve dosadašnje dobitnike kao i da bi i njen suprug bio ponosan na mlade naučnike i istrazivače, dobitnike nagrada.

"Ovo je plejada mladih ljudi koji su se posvetili nauci, koji žele da svojoj zemlji udahnu taj duh progresa", kazala je ona.

Predsednik Srbije i Dragoljub Mićunović zajednički su uručili Marjanu Ivkoviću sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu nagradu za najbolji diplomski rad, završni rad na diplomskim akademskim studijama ili magistarski rad iz filozofskih i socioloških nauka u Srbiji.

Tadić je rekao da je, dok je predavao kandidaturu Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, želeo da naglasi koliko je važna uloga Zorana Đinđića u tom istorijskom činu.

"Čovek koji je odredio evropsku budućnost Srbije, čak i u vremenima velikih dilema osamdesetih i devedesetih godina, jeste bio nesumnjivo Zoran Đinđić. Imao sam prilike da sretnem praktično sve svetske državnike, mnoge filozofe, misleće ekonomiste i ljude koji definišu budućnost sveta i ljude koji deluju na polju bezbednosti. Ali, nikada nisam sreo impresivniju ličnost od Zorana Đinđića", kazao je Tadić.

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za inostrane poslove Skupštine Srbije Dragoljub Mićunović rekao je da se Zoran Đinđić u nauci bavio kritičkom teorijom društva.

"U vreme društvene krize kritička teorija društva je neophodna, neophodnija od novca", kazao je Mićunović.

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić nagradu za najboljeg studenta novosadskog Univerziteta u protekloj školskoj godini uručio je Zlatku Emeđiju, koji je studije završio sa prosečnom ocenom "deset".

Ivkoviću je pripalo i 300.000 dinara, a Emeđiju 200.000.

Pajtić je rekao da Srbija ne treba da se zaklinje u Zorana Đinđića, već da sledi njegove reči i vizije.

"Više smo Zoran kad nešto uradimo, nego kada mu se zaklinjemo. Zoran Đinđić nikome ne sme da bude alibi. On s nama živi kao primer i kao uzor, kao simbol svima koji veruju da su sloboda i znanje temelj svake dobre misli i svakog dobrog projekta", poručio je Pajtić.

Dobitnik nagrade Dušan Mrđa zahvalio je na nagradi u ime svih dobitnika i rekao da nagrada koja nosi ime Zorana Đinđića predstavlja trajnu inspiraciju i za budući rad.

Pokrajinska vlada ustanovila je godišnju nagradu "Dr Zoran Đinđić" pre šest godina.

Nagrade se dodeljuju na osnovu predloga Nastavno-naučnog veća Univerziteta i Akademije umetnosti u Novom Sadu.

(agencije/MONDO)