Vrhovni sud potvrdio je u trećem stepenu presudu za zločin na Ibarskoj magistrali.
Tom presudom su bivši šef Državne bezbednosti Radomir Marković i komandant rasformirane Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek osuđeni na po 40 godina zatvora.
Na maksimalne zatvorske kazne od po 40 godina osuđeni su i bivši pripadnici "crvenih beretki" Nenad Ilić i Branko Berček.
Potvrđene su i kazne od 35 godina Nenadu Bujoševiću, i od po 30 godina Dušku Maričiću i Leonidu Milivojeviću.
Vrhovni sud Srbije razmatrao je u trećem stepenu drugostepenu presudu Vrhovnog suda i utvrdio da ona ne sadrži bitne povrede odredbi krivičnog postupka, da je činjenično stanje pravilno utvrđeno, da krivični zakon nije povređen, i da su odluke o kaznama pravilno utvrđene i zasnovane na zakonu.
Vuk Drašković ocenio je da ova presuda nije i ne može biti pravda, ali da ona ima istorijski značaj.
"Konačna sudska presuda, na koju se čekalo deset godina, nije i ne može biti pravda, jer nijedan sud ne može vratiti živote ubijenim na Ibarskom magistrali", istakao je Drašković.
Ukazavši da su izvršiocima i organizatorima tog zločina izrečene zakonom propisane kazne, Drašković je naglasio da je istorijski značaj te presude u činjenici da su osuđeni bili pripadnici Službe državne bezbednosti bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića i da je maksimalna kazna izrečena i tadašnjem šefu te službe Radomiru Markoviću.
"Otpori ovakvoj presudi, koja je i presuda poretku državnog terorizma, bili su snažni i dirigovani, pre svega, od nerazvlašćenih centara moći Miloševićeve državne bezbednosti i režima", ocenio je Drašković.
On je naglasio da sudije Vrhovnog suda Srbije, pre svih Dragomir Milojević i Janko Lazarević, koji su predsedavali sudskim većima, zaslužuju priznanje.
Četvorica funkcionera Srpskog pokreta obnove, Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Dragan Vušurević i Vučko Rakočević, ubijeni su u insceniranoj nesreći na Ibarskoj magistrali nedaleko od Lazarevca, 3. oktobra 1999. godine. Lider SPO Vuk Drašković povređen je u tom atentatu.
Vrhovni sud je drugostepenu presudu razmatrao na javnoj sednici krajem novembra i početkom decembra.
Odluku je donelo sedmočlano sudsko veće kojim je predsedavao sudija Janko Lazarević.
U trećem stepenu pravo na žalbu imali su okrivljeni Radomir Marković, Milorad Ulemek, Nenad Ilić, Nenad Bujošević, Branko Berček, Leonid Milivojević i Dušan Maričić.
Oni su mogli da ulože žalbe jer je u drugostepenom postupku utvrđeno drugačije činjenično stanje u odnosu na te okrivljene, dok je za ostale optužene presuda iz drugog stepena već bila pravosnažna.
Marković je osuđen kao organizator zločina na Ibarskoj magistrali, a sud je utvrdio da je on sačinio plan i o tome obavestio Ulemeka, koji je bio komandant Jedinice za specijalne operacije.
U drugostepenoj presudi se navodi da je odluka o ubistvu Draškovića politički motivisana radi eliminisanja protivnika vlasti Slobodana Miloševića.
Vrhovni sud Srbije je predmet razmatrao i u drugom stepenu nakon što je tri puta vraćan Okružnom sudu na novo suđenje. Drugostepena presuda doneta je 19. juna 2008. godine.
Tada je i bivši direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes osuđen na godinu i po dana zatvora za pomaganje učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.
Bivši načelnik Uprave saobraćajne policije Dragiša Dinić i bivši šef beogradske saobraćajne policije Vidan Mijailović osuđeni su za isto delo na deset meseci, odnosno šest meseci zatvora.
Bivši načelnik Beogradskog centra DB-a Milan Radonjić i bivši šef beogradske policije Branko Đurić oslobođeni su optužbe da su pomagali u ubistvu, zbog nedostatka dokaza, čime je potvrđena prvostepena presuda.
Za zločin na Ibarskoj magistrali izrečene su kazne od ukupno 257 godina i 10 meseci zatvora.
Suđenje u trećem stepenu bilo je odloženo za mesec dana pošto je načinjen tehnički propust jer se u drugostepenoj presudi nije pominjala žalba odbrane jednog od okrivljenih, iako se navodila u obrazloženju presude.
Tada se, posle članka u novinama u kojem je pomenuta njena eventualna odgovornost za taj propust, predsednica Vrhovnog suda Nata Mesarović oglasila saopštenjem u kome je navela da ona nije kriva i da je za propust kriv sudija izvestilac Janko Lazarević.
On je tu optužbu odbacio i naveo da je o uočenom propustu informisao Mesarovićevu, i da ona nije imala zamerki, do objavjivanja novinskog teksta gde je pomenuta i njena odgovornost.
Sudija Janko Lazarević nije reizabran u procesu reizbora sudija, dok je Mesarović, koja je kao član Visokog saveta sudstva automatski reizabrana, izabrana za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda.
(agencije/MONDO)
Na maksimalne zatvorske kazne od po 40 godina osuđeni su i bivši pripadnici "crvenih beretki" Nenad Ilić i Branko Berček.
Potvrđene su i kazne od 35 godina Nenadu Bujoševiću, i od po 30 godina Dušku Maričiću i Leonidu Milivojeviću.
Vrhovni sud Srbije razmatrao je u trećem stepenu drugostepenu presudu Vrhovnog suda i utvrdio da ona ne sadrži bitne povrede odredbi krivičnog postupka, da je činjenično stanje pravilno utvrđeno, da krivični zakon nije povređen, i da su odluke o kaznama pravilno utvrđene i zasnovane na zakonu.
Vuk Drašković ocenio je da ova presuda nije i ne može biti pravda, ali da ona ima istorijski značaj.
"Konačna sudska presuda, na koju se čekalo deset godina, nije i ne može biti pravda, jer nijedan sud ne može vratiti živote ubijenim na Ibarskom magistrali", istakao je Drašković.
Ukazavši da su izvršiocima i organizatorima tog zločina izrečene zakonom propisane kazne, Drašković je naglasio da je istorijski značaj te presude u činjenici da su osuđeni bili pripadnici Službe državne bezbednosti bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića i da je maksimalna kazna izrečena i tadašnjem šefu te službe Radomiru Markoviću.
"Otpori ovakvoj presudi, koja je i presuda poretku državnog terorizma, bili su snažni i dirigovani, pre svega, od nerazvlašćenih centara moći Miloševićeve državne bezbednosti i režima", ocenio je Drašković.
On je naglasio da sudije Vrhovnog suda Srbije, pre svih Dragomir Milojević i Janko Lazarević, koji su predsedavali sudskim većima, zaslužuju priznanje.
Četvorica funkcionera Srpskog pokreta obnove, Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Dragan Vušurević i Vučko Rakočević, ubijeni su u insceniranoj nesreći na Ibarskoj magistrali nedaleko od Lazarevca, 3. oktobra 1999. godine. Lider SPO Vuk Drašković povređen je u tom atentatu.
Vrhovni sud je drugostepenu presudu razmatrao na javnoj sednici krajem novembra i početkom decembra.
Odluku je donelo sedmočlano sudsko veće kojim je predsedavao sudija Janko Lazarević.
U trećem stepenu pravo na žalbu imali su okrivljeni Radomir Marković, Milorad Ulemek, Nenad Ilić, Nenad Bujošević, Branko Berček, Leonid Milivojević i Dušan Maričić.
Oni su mogli da ulože žalbe jer je u drugostepenom postupku utvrđeno drugačije činjenično stanje u odnosu na te okrivljene, dok je za ostale optužene presuda iz drugog stepena već bila pravosnažna.
Marković je osuđen kao organizator zločina na Ibarskoj magistrali, a sud je utvrdio da je on sačinio plan i o tome obavestio Ulemeka, koji je bio komandant Jedinice za specijalne operacije.
U drugostepenoj presudi se navodi da je odluka o ubistvu Draškovića politički motivisana radi eliminisanja protivnika vlasti Slobodana Miloševića.
Vrhovni sud Srbije je predmet razmatrao i u drugom stepenu nakon što je tri puta vraćan Okružnom sudu na novo suđenje. Drugostepena presuda doneta je 19. juna 2008. godine.
Tada je i bivši direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes osuđen na godinu i po dana zatvora za pomaganje učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.
Bivši načelnik Uprave saobraćajne policije Dragiša Dinić i bivši šef beogradske saobraćajne policije Vidan Mijailović osuđeni su za isto delo na deset meseci, odnosno šest meseci zatvora.
Bivši načelnik Beogradskog centra DB-a Milan Radonjić i bivši šef beogradske policije Branko Đurić oslobođeni su optužbe da su pomagali u ubistvu, zbog nedostatka dokaza, čime je potvrđena prvostepena presuda.
Za zločin na Ibarskoj magistrali izrečene su kazne od ukupno 257 godina i 10 meseci zatvora.
Suđenje u trećem stepenu bilo je odloženo za mesec dana pošto je načinjen tehnički propust jer se u drugostepenoj presudi nije pominjala žalba odbrane jednog od okrivljenih, iako se navodila u obrazloženju presude.
Tada se, posle članka u novinama u kojem je pomenuta njena eventualna odgovornost za taj propust, predsednica Vrhovnog suda Nata Mesarović oglasila saopštenjem u kome je navela da ona nije kriva i da je za propust kriv sudija izvestilac Janko Lazarević.
On je tu optužbu odbacio i naveo da je o uočenom propustu informisao Mesarovićevu, i da ona nije imala zamerki, do objavjivanja novinskog teksta gde je pomenuta i njena odgovornost.
Sudija Janko Lazarević nije reizabran u procesu reizbora sudija, dok je Mesarović, koja je kao član Visokog saveta sudstva automatski reizabrana, izabrana za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda.
(agencije/MONDO)
