Boris Tadić je za vansudsko rešenje, ali fali druga strana. Stjepan Mesić ne veruje u uspeh srpske tužbe.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da i dalje smatra da je bolje da se sve nesuglasice u vezi sa konfliktima iz devedesetih godina rešavaju vansudskim procesima i mirnim putem, ali da su za takav pristup Srbiji potrebni partneri sa druge strane
Tadić je, objašnjavajući u izjavi Radio-televiziji Srbije razloge zbog kojih se Vlada Srbije odlučila da Međunarodnom sudu pravde preda kontratužbu protiv Hrvatske, u četvrtak rekao da zločine treba procesuirati u redovnim sudskim procesima, ali da Srbija i Hrvatska "ulaze u novu etapu odnosa, koja će podrazumevati i sudski proces pred Međunarodnim sudom pravde".
"Istovremeno želimo da verujemo da je moguće da hrvatske i srpske institucije u budućnosti sednu za sto i pokušaju da kroz jedan uporan i naporan proces uspostave eventualno vansudsko poravnanje i vansudsko rešenje koje zadovoljava i pravdu i princip pravičnosti, ali istovremeno vodi računa o žrtvama koje su apsolutno nesumnjive i koje su teška posledica ratnih zbivanja tokom 90-ih godina", rekao je predsednik Tadić.
Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić izjavio je u Beču da će Srbija veoma teško uspeti da dokaže da je nad Srbima izvšen genocid.
"Nijedan hrvatski vojnik nije prešao granicu Srbije, nijedan vojnik nije ubio nekoga u Srbiji, nijednu kuću nije spalio, nijedan grad bombardovao", rekao je Mesić komentarišući najavu Vlade Srbije.
Mesić je novinarima rekao da je, "pre svega, (tadašnjem predsedniku Slobodanu) Miloševiću bio interes da Srbi iz Hrvatske odu u Srbiju i zato je čistio Kosovo od Albanaca". Prema njegovim rečima, Milošević je "hteo da izbaci dva miliona Albanaca s Kosova, da bi tamo naselio Srbe iz Hrvatske".
Hrvatski predsednik je naglasio da Srbi iz Hrvatske nisu hteli tamo da idu, navodeći da su oni hrvatski državljani i da je ta država u procesu njihovog povratka.
Vlada Srbije odlučila je poslednjeg dana 2009. godine da pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu podnese odgovor na tužbu i protivtužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom sukoba od 1991. do 1995. godine u toj republici.
Vlada je takvu odluku donela posle konsultacija predsednika Tadića sa premijerom Mirkom Cvetkovićem.
Republika Srbija odlučila se na ovaj korak jer je Republika Hrvatska 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred MSP u Hagu protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine.
Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi ocenio je da je odluka Vlade Srbije da pred MSP podnese odgovor na tužbu i protivtužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom sukoba od 1991. do 1995. godine u toj republici logičan potez. "Potez na koji se odlučila naša vlada je logičan. Ja se još uvek pomalo nadam da će u poslednjem času doći do nekog susreta i nekog prepoznavanja da bi bilo racionalnije da se to ostavi istoriji i individualnoj odgovornosti", izjavio je Varadi agenciji Tanjug.
Varadi, koji je bio jedan od pravnih zastupnika Srbije u vezi sa tužbom koju je podnela Hrvatska, podsetio je da je i tada zastupao stav da MSP po tom pitanju treba da se oglasi nenadležnim, ne samo zato što to nije pravno korektno, već i zbog toga što je za međususedske odnose dve države loše da se taj sukob nastavi i na pravni način. "Mislim da istinu treba tražiti kroz individualnu odgovornost, a ne kroz konfrontaciju država", ocenio je Varadi.
Predsednik Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj Milorad Pupovac ocenio je da su i hrvatska i srpska strana pogrešile odlučivši da MSP podnesu tužbu, odnosno kontratužbu za genocid tokom sukoba 90-ih u Hrvatskoj i da će ovo pitanje, ukoliko ne bude rešeno pregovorima, predstavljati problem za evropske integracije obe zemlje i njihove međuetničke odnose. "Hrvatska i Srbija učinile su ono što su smatrale da treba ili ono što su morale, a sledeći korak je da vide kako i na koji način se nositi s tim odlukama", dodao je Pupovac.
Tužba kojom Hrvatska pred MSP tereti Srbiju za genocid, a na koju je Vlada Srbije odlučila da podnese odgovor i protivtužbu, podneta je 2. jula 1999. godine, a najviša sudska instanca UN se u novembru 2008. godine oglasila nadležnom po toj tužbi, odbacujući argument Beograda da u vreme kada je tužba podneta SRJ nije bila članica UN, niti potpisnica Konvencije o genocidu i Statuta suda.
Hrvatska je 1999. protiv tadašnje SRJ pokrenula postupak zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine, a protivtužbom će Srbija optužiti Hrvatsku za genocid nad Srbima tokom sukoba u toj republici.
Prema ranijim izjavama zvaničnika Srbije, kontratužba koja će biti uložena protiv Hrvatske je veoma obimna, i osim detalja o zločinima nad Srbima u periodu od 1991. do 1995. sadrži opširan dodatak o zločinima nekadašnje Nezavisne Države Hrvatske tokom Drugog svetskog rata.
(MONDO, arhivska fotografija)
Tadić je, objašnjavajući u izjavi Radio-televiziji Srbije razloge zbog kojih se Vlada Srbije odlučila da Međunarodnom sudu pravde preda kontratužbu protiv Hrvatske, u četvrtak rekao da zločine treba procesuirati u redovnim sudskim procesima, ali da Srbija i Hrvatska "ulaze u novu etapu odnosa, koja će podrazumevati i sudski proces pred Međunarodnim sudom pravde".
"Istovremeno želimo da verujemo da je moguće da hrvatske i srpske institucije u budućnosti sednu za sto i pokušaju da kroz jedan uporan i naporan proces uspostave eventualno vansudsko poravnanje i vansudsko rešenje koje zadovoljava i pravdu i princip pravičnosti, ali istovremeno vodi računa o žrtvama koje su apsolutno nesumnjive i koje su teška posledica ratnih zbivanja tokom 90-ih godina", rekao je predsednik Tadić.
Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić izjavio je u Beču da će Srbija veoma teško uspeti da dokaže da je nad Srbima izvšen genocid.
"Nijedan hrvatski vojnik nije prešao granicu Srbije, nijedan vojnik nije ubio nekoga u Srbiji, nijednu kuću nije spalio, nijedan grad bombardovao", rekao je Mesić komentarišući najavu Vlade Srbije.
Mesić je novinarima rekao da je, "pre svega, (tadašnjem predsedniku Slobodanu) Miloševiću bio interes da Srbi iz Hrvatske odu u Srbiju i zato je čistio Kosovo od Albanaca". Prema njegovim rečima, Milošević je "hteo da izbaci dva miliona Albanaca s Kosova, da bi tamo naselio Srbe iz Hrvatske".
Hrvatski predsednik je naglasio da Srbi iz Hrvatske nisu hteli tamo da idu, navodeći da su oni hrvatski državljani i da je ta država u procesu njihovog povratka.
Vlada Srbije odlučila je poslednjeg dana 2009. godine da pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu podnese odgovor na tužbu i protivtužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom sukoba od 1991. do 1995. godine u toj republici.
Vlada je takvu odluku donela posle konsultacija predsednika Tadića sa premijerom Mirkom Cvetkovićem.
Republika Srbija odlučila se na ovaj korak jer je Republika Hrvatska 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred MSP u Hagu protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine.
Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi ocenio je da je odluka Vlade Srbije da pred MSP podnese odgovor na tužbu i protivtužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom sukoba od 1991. do 1995. godine u toj republici logičan potez. "Potez na koji se odlučila naša vlada je logičan. Ja se još uvek pomalo nadam da će u poslednjem času doći do nekog susreta i nekog prepoznavanja da bi bilo racionalnije da se to ostavi istoriji i individualnoj odgovornosti", izjavio je Varadi agenciji Tanjug.
Varadi, koji je bio jedan od pravnih zastupnika Srbije u vezi sa tužbom koju je podnela Hrvatska, podsetio je da je i tada zastupao stav da MSP po tom pitanju treba da se oglasi nenadležnim, ne samo zato što to nije pravno korektno, već i zbog toga što je za međususedske odnose dve države loše da se taj sukob nastavi i na pravni način. "Mislim da istinu treba tražiti kroz individualnu odgovornost, a ne kroz konfrontaciju država", ocenio je Varadi.
Predsednik Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj Milorad Pupovac ocenio je da su i hrvatska i srpska strana pogrešile odlučivši da MSP podnesu tužbu, odnosno kontratužbu za genocid tokom sukoba 90-ih u Hrvatskoj i da će ovo pitanje, ukoliko ne bude rešeno pregovorima, predstavljati problem za evropske integracije obe zemlje i njihove međuetničke odnose. "Hrvatska i Srbija učinile su ono što su smatrale da treba ili ono što su morale, a sledeći korak je da vide kako i na koji način se nositi s tim odlukama", dodao je Pupovac.
Tužba kojom Hrvatska pred MSP tereti Srbiju za genocid, a na koju je Vlada Srbije odlučila da podnese odgovor i protivtužbu, podneta je 2. jula 1999. godine, a najviša sudska instanca UN se u novembru 2008. godine oglasila nadležnom po toj tužbi, odbacujući argument Beograda da u vreme kada je tužba podneta SRJ nije bila članica UN, niti potpisnica Konvencije o genocidu i Statuta suda.
Hrvatska je 1999. protiv tadašnje SRJ pokrenula postupak zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine, a protivtužbom će Srbija optužiti Hrvatsku za genocid nad Srbima tokom sukoba u toj republici.
Prema ranijim izjavama zvaničnika Srbije, kontratužba koja će biti uložena protiv Hrvatske je veoma obimna, i osim detalja o zločinima nad Srbima u periodu od 1991. do 1995. sadrži opširan dodatak o zločinima nekadašnje Nezavisne Države Hrvatske tokom Drugog svetskog rata.
(MONDO, arhivska fotografija)
