Srbija mora postati članica NATO ukoliko želi da se razvija kao moderno evropsko društvo, ocenio je lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović.
"Ako govorimo o odnosu prema svetu onda je tu nezaobilazan odnos prema NATO koji mi (LDP) želimo da formalizujemo kroz saopštavanje te jednostavne istine koja je poznata svima u Srbiji ali se od nje ograđuju zato što nije popularna - istina je da Srbija mora postati članica NATO pakta ukoliko želi da se razvija onako kako se razvijaju sva moderna evropska društva koja se nalaze oko nas", kazao je Jovanović u intervjuu agenciji Beta.
On je naveo da se njegova partija i Demokratska stranka predsednika Borisa Tadića razmimoilaze u pitanjima koja su vezana za brzinu tranzicije i spoljnu politiku Srbije, odnos prema regionu, kao i prema Kosovu mada je, kako je ocenio, značaj Kosova relativizovan u našoj dnevnoj politici.
"To je posledica činjenice da je u našem društvu ta tema veštački nametnuta kao pitanje svih pitanja i da je, s druge strane, rešavanje kosovskog problema sa stanovištva Beograda na neki način izmešteno u taj proces u Hagu", naveo je Jovanović.
Govoreći o kontratužbi Srbije protiv Hrvatske pred Međunardnim sudom pravde u Hagu, Jovanović je ponovio ocenu da je Srbija svesno počinila grešku.
"Niko od onih koji su stali iza te tužbe ne očekuje da ona u Hagu bude prihvaćena, licemerno smo zloupotrebili patnje i nesreću našeg naroda u Hrvatskoj i udaljili Srbiju od one vrste naše unutrašnje tranfromacije i preispitivanja koje neizostavno mora biti i jeste deo izgradnje jedne moderne Srbije.
Mi smo ovom tužbom praktično sebi uskratili pravo da postavimo pitanje zašto nam se to u Hrvatskoj desilo. I konačno, mi time povlađujemo onim tradicionalnim anomalijama koje postoje u našem društvu i koje su posledica jedne razorne politike koja uprkos svemu do danas izbegava odgovornost za ono što je uradila drugim narodima i srpskom narodu", kazao je Jovanović.
Pogotovo je poražavajuće, naglasio je on, da to čini vlada u kojoj većinu ima DS i to samo dve-tri nedelje pošto je istakla kandidaturu sa EU.
"Niko u EU ne veruje u osnovanost tužbe za genocid iza koje stoji Hrvatska danas ali koju je podnela Hrvatska Franje Tuđmana 1999. Još manje razumevanja će pratiti Srbiju koja ponavlja hrvatsku grešku, ali 11 godina kasnije, 11 godina posle Tuđamana i Miloševića", kazao je lider LDP.
Prema njegovim rečima zloupotreba Međunarodnog suda pravde i poigravanje sa užasnim kvalifikacijama poput kvalifikacije koja se nalazi u kontratužbi Srbije, kao i poistovećivanje Srbije iz 2010. sa Hrvatskom i Srbijom iz 1999," zapravo je najjasniji dokaz da smo se mi vrlo malo promenili".
"Nama je bila potrebna drugačija poruka i drugačiji stav kao odgovor na hrvatsku tužbu. Danas se Hrvatska ne distancira od te tužbe zato što nema unutrašnje demokratske potencijale i snagu za nešto tako, što je tužno, ali što Srbiju obavezuje ne na istu vrstu odgovora nego na podršku onim demokratskim snagama u Hrvatskoj koje će sutra moći da rade ono što danas ne mogu, a to je da od tužbe odustanu u ime naše normalne buducnosti", kazao je on.
Prema njegovoj oceni, i potpisivanje deklaracije o pomirenju DS i Socijalističke partije Srbije je greška. LDP nikada ne bi potpisao deklaraciju sa SPS jer je to politka bez suštine, ali je poslednje zbog čega će kritikovati Demokratsku stranku šteta koja je proistekla iz jedne besmislene deklaracije, jer je to svakako manja šteta od druge opcije - vlasti Koštunice, Šešelja i Nikolića, rekao je Jovanović i dodao da LDP insistira na drugačijem sistemu vrednosti.
"Ako su stranke zbog svog interesa - dolaska na vlast i opstanka na vlasti - odlučile da relativizuju sopstvene uloge u prošlosti to ničim ne obavezuje druge u našem društvu da ne preuzmu dodatni teret na sebe kako bi naglasili značaj onoga što je bilo dobro i težinu onoga što je bilo loše u našoj prošlosti. U tom smislu je 2009. politički prljava, zbog toga što su stranke odlučile da se presvuku, prljavštinu da ostave iza sebe, a društvo nije imalo snage da uradi svoj deo posla. To je, po mom mišljenju, obaveza nevladinog sektora, univerziteta, onih instituicija na kojima mora da počiva svako uređeno društvo a koje su duboko kontaminirane i praktično uništene, tu mislim na našu Aakademiju, na našu crkvu", naveo je on.
"Deset godina nakon 5. oktobra, koji svakako jeste prelomna tačka u našem političkom sazrevanju, sedam godina nakon 12. marta, mi moramo imati snage da sebi postavimo jednostavno pitanje da li je moguće da je u srpskoj politici jedino što pokreće stranke i birače traženje krivca i izgovora za sosptvene probleme u život ili mi možemo biti ljudi koji će ponuditi program i pokušati da oko tog programa okupe sve one koji su spremni da ga podrže zato što u tom programu vide ostvranje svojih životnih interesa", kazao je Jovanović.
"Mi smo (LDP) pokazali tu sposobnost da menjamo sebe, ali ne postojimo sami zbog sebe, potrebno je puno toga reći ljudima koji žive oko nas kako bi oni razumeli ono što smo u jednom trenutku shvatili. I taj dogovor sa društvom je nešto na čemu LDP insisitira da se mora raditi", kazao je Jovanović navodeći da se LDP posle izbora 2008.
odlučio za politiku istine.
Zbog toga, dodao je on, LDP brine "taj neodgovorni odnos vlade prema društvu, vlade koja nastavlja da povlađuje očekivanjima građana i koj istovremeno nema snage da građanima kaže istinu o sudbini svakog društva koje ima tako veliku razliku između sopstvenih očekivanja i onoga što su njegovi interesi".
(Beta)
On je naveo da se njegova partija i Demokratska stranka predsednika Borisa Tadića razmimoilaze u pitanjima koja su vezana za brzinu tranzicije i spoljnu politiku Srbije, odnos prema regionu, kao i prema Kosovu mada je, kako je ocenio, značaj Kosova relativizovan u našoj dnevnoj politici.
"To je posledica činjenice da je u našem društvu ta tema veštački nametnuta kao pitanje svih pitanja i da je, s druge strane, rešavanje kosovskog problema sa stanovištva Beograda na neki način izmešteno u taj proces u Hagu", naveo je Jovanović.
Govoreći o kontratužbi Srbije protiv Hrvatske pred Međunardnim sudom pravde u Hagu, Jovanović je ponovio ocenu da je Srbija svesno počinila grešku.
"Niko od onih koji su stali iza te tužbe ne očekuje da ona u Hagu bude prihvaćena, licemerno smo zloupotrebili patnje i nesreću našeg naroda u Hrvatskoj i udaljili Srbiju od one vrste naše unutrašnje tranfromacije i preispitivanja koje neizostavno mora biti i jeste deo izgradnje jedne moderne Srbije.
Mi smo ovom tužbom praktično sebi uskratili pravo da postavimo pitanje zašto nam se to u Hrvatskoj desilo. I konačno, mi time povlađujemo onim tradicionalnim anomalijama koje postoje u našem društvu i koje su posledica jedne razorne politike koja uprkos svemu do danas izbegava odgovornost za ono što je uradila drugim narodima i srpskom narodu", kazao je Jovanović.
Pogotovo je poražavajuće, naglasio je on, da to čini vlada u kojoj većinu ima DS i to samo dve-tri nedelje pošto je istakla kandidaturu sa EU.
"Niko u EU ne veruje u osnovanost tužbe za genocid iza koje stoji Hrvatska danas ali koju je podnela Hrvatska Franje Tuđmana 1999. Još manje razumevanja će pratiti Srbiju koja ponavlja hrvatsku grešku, ali 11 godina kasnije, 11 godina posle Tuđamana i Miloševića", kazao je lider LDP.
Prema njegovim rečima zloupotreba Međunarodnog suda pravde i poigravanje sa užasnim kvalifikacijama poput kvalifikacije koja se nalazi u kontratužbi Srbije, kao i poistovećivanje Srbije iz 2010. sa Hrvatskom i Srbijom iz 1999," zapravo je najjasniji dokaz da smo se mi vrlo malo promenili".
"Nama je bila potrebna drugačija poruka i drugačiji stav kao odgovor na hrvatsku tužbu. Danas se Hrvatska ne distancira od te tužbe zato što nema unutrašnje demokratske potencijale i snagu za nešto tako, što je tužno, ali što Srbiju obavezuje ne na istu vrstu odgovora nego na podršku onim demokratskim snagama u Hrvatskoj koje će sutra moći da rade ono što danas ne mogu, a to je da od tužbe odustanu u ime naše normalne buducnosti", kazao je on.
Prema njegovoj oceni, i potpisivanje deklaracije o pomirenju DS i Socijalističke partije Srbije je greška. LDP nikada ne bi potpisao deklaraciju sa SPS jer je to politka bez suštine, ali je poslednje zbog čega će kritikovati Demokratsku stranku šteta koja je proistekla iz jedne besmislene deklaracije, jer je to svakako manja šteta od druge opcije - vlasti Koštunice, Šešelja i Nikolića, rekao je Jovanović i dodao da LDP insistira na drugačijem sistemu vrednosti.
"Ako su stranke zbog svog interesa - dolaska na vlast i opstanka na vlasti - odlučile da relativizuju sopstvene uloge u prošlosti to ničim ne obavezuje druge u našem društvu da ne preuzmu dodatni teret na sebe kako bi naglasili značaj onoga što je bilo dobro i težinu onoga što je bilo loše u našoj prošlosti. U tom smislu je 2009. politički prljava, zbog toga što su stranke odlučile da se presvuku, prljavštinu da ostave iza sebe, a društvo nije imalo snage da uradi svoj deo posla. To je, po mom mišljenju, obaveza nevladinog sektora, univerziteta, onih instituicija na kojima mora da počiva svako uređeno društvo a koje su duboko kontaminirane i praktično uništene, tu mislim na našu Aakademiju, na našu crkvu", naveo je on.
"Deset godina nakon 5. oktobra, koji svakako jeste prelomna tačka u našem političkom sazrevanju, sedam godina nakon 12. marta, mi moramo imati snage da sebi postavimo jednostavno pitanje da li je moguće da je u srpskoj politici jedino što pokreće stranke i birače traženje krivca i izgovora za sosptvene probleme u život ili mi možemo biti ljudi koji će ponuditi program i pokušati da oko tog programa okupe sve one koji su spremni da ga podrže zato što u tom programu vide ostvranje svojih životnih interesa", kazao je Jovanović.
"Mi smo (LDP) pokazali tu sposobnost da menjamo sebe, ali ne postojimo sami zbog sebe, potrebno je puno toga reći ljudima koji žive oko nas kako bi oni razumeli ono što smo u jednom trenutku shvatili. I taj dogovor sa društvom je nešto na čemu LDP insisitira da se mora raditi", kazao je Jovanović navodeći da se LDP posle izbora 2008.
odlučio za politiku istine.
Zbog toga, dodao je on, LDP brine "taj neodgovorni odnos vlade prema društvu, vlade koja nastavlja da povlađuje očekivanjima građana i koj istovremeno nema snage da građanima kaže istinu o sudbini svakog društva koje ima tako veliku razliku između sopstvenih očekivanja i onoga što su njegovi interesi".
(Beta)
