Optuženi Jovica Stanišić danas je prvi put od početka suđenja juna 2009. godine došao u sudnicu Haškog tribunala i požalio se sudijama na "nenamerno nesavestan"odnos lekara koji ga leče od oboljenja organa za varenje i depresije.
Stanišić, bivši načelnik Službe državne bezbednosti Srbije, i njegov pomoćnik, prvi komandant "crvenih beretki" Simatović optuženi su za zločine nad Hrvatima i Muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH 1991-95. godine.
Sedeći u kolicima, bled, sa prosedom bradom i upadljivim podočnjacima, Stanišić je rekao sudijama da mu je "nenamerno nesavesno lečenje" hroničnog oboljenja organa za varenje (paučitis) nedavno "po treći put" izazvalo "ozbiljne probleme s akutnom trombozom obe noge".
"Zbog neverovatnog nemara desilo se da sam opet dobio trombozu", rekao je Stanišić, tvrdeći niko od devet lekara, uključujući i specijaliste iz haške bolnice Bronovo i Univerzitetske klinike u Utrehtu, prethodno nije proveravao "stanje koagulativne terapije".
Napominjući da je sudsko veće dobilo podrobno Stanišićevo pismo o toku lečenja, predsedavajući sudija Alfons Ori je rekao da je veće "već preduzelo neke korake", ali da lečenje pritvorenika nije u nadležnosti sudija.
Stanišić je kazao i da je "već devet meseci na velikim dozama antibiotika radi suzbijanja paučitisa", a da je "i laiku poznato da se antibiotici ne smeju uzimati duže od četiri do šest nedelja".
Da je takva terapija "nedozvoljena i neprihvatljiva", upozorio je, po rečima optužnog, i specijalista iz Utrehta koji ga leči.
Stanišić je sugerisao da je to posledica nastojanja lekara da sud izveste da je njegovo stanje poboljšano.
Rekao je i da zbog duge terapije jakim antibioticima ima osteoporozu, odnosno "probleme s kičmom" koji su ga do sada sprečavali da prisustvuje suđenju.
"Zbog toga sam dva-tri meseca živeo nedostojno čoveka i jedva sam mogao da odem do toaleta... Bio sam i u depresiji zbog ličnih problema... Devet meseci nisam imao volju da izađem sa svog sprata na čist vazduh", kazao je Stanišić drhtavim glasom.
Stanišić se požalio i na to što su "na neobjašnjiv način"
izveštaji o njegovom zdravstvenom stanju dostupni novinarima. Kako je rekao, najteže ga je pogodilo kada su se detalji njegovog razgovora sa sudskim psihijatrom "o najdelikatnijim stvarima u mom životu"
pojavili na sajtu Tribunala, a potom i u štampi u Srbiji.
Optuženi je rekao i da devet meseci nije dobio izveštaj lekara o svom zdravstvenom stanju.
"Poštujem ovaj sud i nadam se da će fer postupiti i da ću dobiti bar jedan izveštaj o svom stanju", kazao je Stanišić.
Sudija Ori je podsetio Stanišića da su svi lekarski izveštaji uvedeni u sudski spis i dostupni njegovim braniocima.
U nastavku suđenja, sudije će saslušati zaštićenog svedoka optužbe JF-005.
Stanišić od početka suđenja juna 2009. godine nije prisustvovao nijednom ročištu, tvrdeći da je "isuviše bolestan", ali je krajem prošle godine počeo da proces prati iz pritvora u Sheveningenu, preko video-veze.
Lekari u Hagu i Beogradu su se ranije složili da Stanišić pati od hroničnog oboljenja organa za varenje (paučitis) i teške depresije.
Stanišića i Simatovića su uhapsile vlasti Srbije i izručile u Hag posle ubistva premijera Zorana Đinđića u martu 2003. U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, izjavili su da nisu krivi. Do početka suđenja, Tribunal ih je nekoliko puta puštao na privremenu slobodu.
(agencije/MONDO)
Sedeći u kolicima, bled, sa prosedom bradom i upadljivim podočnjacima, Stanišić je rekao sudijama da mu je "nenamerno nesavesno lečenje" hroničnog oboljenja organa za varenje (paučitis) nedavno "po treći put" izazvalo "ozbiljne probleme s akutnom trombozom obe noge".
"Zbog neverovatnog nemara desilo se da sam opet dobio trombozu", rekao je Stanišić, tvrdeći niko od devet lekara, uključujući i specijaliste iz haške bolnice Bronovo i Univerzitetske klinike u Utrehtu, prethodno nije proveravao "stanje koagulativne terapije".
Napominjući da je sudsko veće dobilo podrobno Stanišićevo pismo o toku lečenja, predsedavajući sudija Alfons Ori je rekao da je veće "već preduzelo neke korake", ali da lečenje pritvorenika nije u nadležnosti sudija.
Stanišić je kazao i da je "već devet meseci na velikim dozama antibiotika radi suzbijanja paučitisa", a da je "i laiku poznato da se antibiotici ne smeju uzimati duže od četiri do šest nedelja".
Da je takva terapija "nedozvoljena i neprihvatljiva", upozorio je, po rečima optužnog, i specijalista iz Utrehta koji ga leči.
Stanišić je sugerisao da je to posledica nastojanja lekara da sud izveste da je njegovo stanje poboljšano.
Rekao je i da zbog duge terapije jakim antibioticima ima osteoporozu, odnosno "probleme s kičmom" koji su ga do sada sprečavali da prisustvuje suđenju.
"Zbog toga sam dva-tri meseca živeo nedostojno čoveka i jedva sam mogao da odem do toaleta... Bio sam i u depresiji zbog ličnih problema... Devet meseci nisam imao volju da izađem sa svog sprata na čist vazduh", kazao je Stanišić drhtavim glasom.
Stanišić se požalio i na to što su "na neobjašnjiv način"
izveštaji o njegovom zdravstvenom stanju dostupni novinarima. Kako je rekao, najteže ga je pogodilo kada su se detalji njegovog razgovora sa sudskim psihijatrom "o najdelikatnijim stvarima u mom životu"
pojavili na sajtu Tribunala, a potom i u štampi u Srbiji.
Optuženi je rekao i da devet meseci nije dobio izveštaj lekara o svom zdravstvenom stanju.
"Poštujem ovaj sud i nadam se da će fer postupiti i da ću dobiti bar jedan izveštaj o svom stanju", kazao je Stanišić.
Sudija Ori je podsetio Stanišića da su svi lekarski izveštaji uvedeni u sudski spis i dostupni njegovim braniocima.
U nastavku suđenja, sudije će saslušati zaštićenog svedoka optužbe JF-005.
Stanišić od početka suđenja juna 2009. godine nije prisustvovao nijednom ročištu, tvrdeći da je "isuviše bolestan", ali je krajem prošle godine počeo da proces prati iz pritvora u Sheveningenu, preko video-veze.
Lekari u Hagu i Beogradu su se ranije složili da Stanišić pati od hroničnog oboljenja organa za varenje (paučitis) i teške depresije.
Stanišića i Simatovića su uhapsile vlasti Srbije i izručile u Hag posle ubistva premijera Zorana Đinđića u martu 2003. U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, izjavili su da nisu krivi. Do početka suđenja, Tribunal ih je nekoliko puta puštao na privremenu slobodu.
(agencije/MONDO)
