Verski analitičari ocenjuju da novog patrijarha SPC episkopa niškog Irineja karakteriše da je čovek dijaloga, realista, tolerantan, koji razume situaciju i u društvu i u Crkvi, kao i da treba da napravi zaokret Crkve ka Evropi.
Verski analitičar Živica Tucić ocenio je za Srnu da novog patrijarha episkopa niškog Irineja karakteriše da je čovek dijaloga, realista, koji razume situaciju i u društvu i u Crkvi i sve teškoće i razlike koje tu postoje.
"On će sigurno pokušati da u dijalogu rešava brojna pitanja. On je otvoren prema društvu, prema drugim crkvama, to su jako važni kvaliteti koji su nama u ovom trenutku potrebni", rekao je Tucić.
Sociolog Mirko Đorđević rekao je da novog patrijarha odlikuju tolerancija i odmerena reč i da se u njegovoj biografiji i javnom oglašavanju ne može naći nijedna izjava sa ekstremističkim nabojem "čega je u episkopatu u ovim nemirnim godinama bilo napretek".
Đorđević je za televiziju B92 rekao da patrijarh Irinej sada ima priliku da učini iskorak koji je, kako je naveo, do sada manjkao, prema katolicima, protestantima i drugim hrišćanima, a i šansu koju od njega traži vreme, a što će biti veliki izazov - da okrene crkvu Evropi.
"Nismo mi Srbi jedini pravoslavci i hrišaćani u Evropi. Moramo se okrenuti modernim tokovima jer crkva je pozvana da svedoči u vremenu u kojem živi, a ne u nekom apstraktnom vremenu daleke istorije. On (patrijarh Irinej) ima smisla za to - koliko sam razumeno njegove homelije (crkvene besede) i propovedi. Poslednje njegove izjave, naročito u poslednjih deset dana, to odlično potvrđuju", rekao je Đorjdević.
Upitan šta se može očekivati od izbora novog patrijarha u pogledu saradnje sa drugim crkvama, Đorjdević je rekao da je patrijarh Irinej mnogo puta pokazao da je čovek dijaloga.
"On danas, zaista u jednom teškom vremenu, prima teško breme krune Svetog Save i nadam se da će ovo biti neki prelom, ali ne treba žuriti. Da li će on ponoviti nešto od onog pečata harizme patrijarha Pavla, to u momentu nije toliko ni bitno. Bitno je da se i njemu pruža šansa da utisne pečat svoje jake ličnosti na ovo nemirno vreme", rekao je Đorjdević.
Đorđević je naveo da ne treba da čudi što je izbor novog patrijarha obavljen relativno brzo i da je to zanimljiv i važan znak jer je "postignuto saglasje koje nam je manjkalo i oko mnogih drugih problema u crkvi".
"On (patrijarh Irinej) je načelno rečeno tradicionalista što i nije ništa novo, ali njega odlukuje tolerancija što u ovom momentu itekako treba, odmerena reč čoveka i jerarha, reč koja obavezuje i zaista, on je znak prevage jedne struje koja obećava mnogo u ovim nemirnim vremenima", rekao je Đorđević.
Tucić kaže da o usmerenosti Crkve, međutim, ne odlučuje samo patrijarh nego i Sabor.
"Dakle, on može na sledećem saboru da predloži određene ideje ili da izvrši analizu stanja, ali sve to zavisi od Sabora. Sabor je taj koji ima vrhunsku vlast, zakonodavnu i drugu da određuje usmerenost crkve", rekao je Tucić.
On je naglasio da je SPC uvijek bila zainteresovana za dijalog sa drugim crkvama i nikada ga nije odbijala.
Novi srpski patrijarh, episkop niški Irinej Gavrilović rođen je u selu Vidova kod Čačka 1930. godine od oca Zdravka i majke Milijane. Na krštenju dobio je ime Miroslav.
Episkop niški Irinej Gavrilović izabran je za novog srpskog patrijarha, javili su beogradski mediji. Ovo je njegova biografija.
Episkop niški, Njegovo Preosveštenstvo g. Irinej Gavrilović rođen je u selu Vidova kod Čačka 1930. godine od oca Zdravka i majke Milijane. Na krštenju dobio je ime Miroslav.
U rodnom selu završio je osnovnu školu, a potom gimnaziju u Čačku. Po završetku gimnazije upisao se i završio Bogosloviju u Prizrenu, a potom i Bogoslovski fakultet u Beogradu. Ubrzo po odsluženju vojnog roka postavljen je za suplenta Prizrenske bogoslovije.
Pre stupanja na dužnost profesora, u oktobru 1959. godine u manastiru Rakovica, prima monaški čin od Njegove svetosti patrijarha Germana, dobivši monaško ime Irinej. Istoga meseca na dan Sv. Petke 27. oktobra 1959. u crkvi Ružici na Kalemegdanu rukopoložen je u čin jeromonaha.
Dok je službovao kao profesor u Prizrenskoj bogosloviji, upućen je na postdiplomske studije u Atinu, da bi 1969. godine bio postavljen za upravnika Monaške škole u manastiru Ostrogu, odakle se vraća u Prizren gde je postavljen za rektora Prizrenske bogoslovije.
Sa te dužnosti izabran je 1974. za vikarnog episkopa patrijarha Germana sa titulom episkopa moravičkog. Godinu dana kasnije izabran je za episkopa niškog, i do danas je vršio tu dužnost.
Arhivski snimak episkopa niškog - o izboru patrijarha:
(MONDO)
"On će sigurno pokušati da u dijalogu rešava brojna pitanja. On je otvoren prema društvu, prema drugim crkvama, to su jako važni kvaliteti koji su nama u ovom trenutku potrebni", rekao je Tucić.
Sociolog Mirko Đorđević rekao je da novog patrijarha odlikuju tolerancija i odmerena reč i da se u njegovoj biografiji i javnom oglašavanju ne može naći nijedna izjava sa ekstremističkim nabojem "čega je u episkopatu u ovim nemirnim godinama bilo napretek".
Đorđević je za televiziju B92 rekao da patrijarh Irinej sada ima priliku da učini iskorak koji je, kako je naveo, do sada manjkao, prema katolicima, protestantima i drugim hrišćanima, a i šansu koju od njega traži vreme, a što će biti veliki izazov - da okrene crkvu Evropi.
"Nismo mi Srbi jedini pravoslavci i hrišaćani u Evropi. Moramo se okrenuti modernim tokovima jer crkva je pozvana da svedoči u vremenu u kojem živi, a ne u nekom apstraktnom vremenu daleke istorije. On (patrijarh Irinej) ima smisla za to - koliko sam razumeno njegove homelije (crkvene besede) i propovedi. Poslednje njegove izjave, naročito u poslednjih deset dana, to odlično potvrđuju", rekao je Đorjdević.
Upitan šta se može očekivati od izbora novog patrijarha u pogledu saradnje sa drugim crkvama, Đorjdević je rekao da je patrijarh Irinej mnogo puta pokazao da je čovek dijaloga.
"On danas, zaista u jednom teškom vremenu, prima teško breme krune Svetog Save i nadam se da će ovo biti neki prelom, ali ne treba žuriti. Da li će on ponoviti nešto od onog pečata harizme patrijarha Pavla, to u momentu nije toliko ni bitno. Bitno je da se i njemu pruža šansa da utisne pečat svoje jake ličnosti na ovo nemirno vreme", rekao je Đorjdević.
Đorđević je naveo da ne treba da čudi što je izbor novog patrijarha obavljen relativno brzo i da je to zanimljiv i važan znak jer je "postignuto saglasje koje nam je manjkalo i oko mnogih drugih problema u crkvi".
"On (patrijarh Irinej) je načelno rečeno tradicionalista što i nije ništa novo, ali njega odlukuje tolerancija što u ovom momentu itekako treba, odmerena reč čoveka i jerarha, reč koja obavezuje i zaista, on je znak prevage jedne struje koja obećava mnogo u ovim nemirnim vremenima", rekao je Đorđević.
Tucić kaže da o usmerenosti Crkve, međutim, ne odlučuje samo patrijarh nego i Sabor.
"Dakle, on može na sledećem saboru da predloži određene ideje ili da izvrši analizu stanja, ali sve to zavisi od Sabora. Sabor je taj koji ima vrhunsku vlast, zakonodavnu i drugu da određuje usmerenost crkve", rekao je Tucić.
On je naglasio da je SPC uvijek bila zainteresovana za dijalog sa drugim crkvama i nikada ga nije odbijala.
Novi srpski patrijarh, episkop niški Irinej Gavrilović rođen je u selu Vidova kod Čačka 1930. godine od oca Zdravka i majke Milijane. Na krštenju dobio je ime Miroslav.
Episkop niški Irinej Gavrilović izabran je za novog srpskog patrijarha, javili su beogradski mediji. Ovo je njegova biografija.
Episkop niški, Njegovo Preosveštenstvo g. Irinej Gavrilović rođen je u selu Vidova kod Čačka 1930. godine od oca Zdravka i majke Milijane. Na krštenju dobio je ime Miroslav.
U rodnom selu završio je osnovnu školu, a potom gimnaziju u Čačku. Po završetku gimnazije upisao se i završio Bogosloviju u Prizrenu, a potom i Bogoslovski fakultet u Beogradu. Ubrzo po odsluženju vojnog roka postavljen je za suplenta Prizrenske bogoslovije.
Pre stupanja na dužnost profesora, u oktobru 1959. godine u manastiru Rakovica, prima monaški čin od Njegove svetosti patrijarha Germana, dobivši monaško ime Irinej. Istoga meseca na dan Sv. Petke 27. oktobra 1959. u crkvi Ružici na Kalemegdanu rukopoložen je u čin jeromonaha.
Dok je službovao kao profesor u Prizrenskoj bogosloviji, upućen je na postdiplomske studije u Atinu, da bi 1969. godine bio postavljen za upravnika Monaške škole u manastiru Ostrogu, odakle se vraća u Prizren gde je postavljen za rektora Prizrenske bogoslovije.
Sa te dužnosti izabran je 1974. za vikarnog episkopa patrijarha Germana sa titulom episkopa moravičkog. Godinu dana kasnije izabran je za episkopa niškog, i do danas je vršio tu dužnost.
Arhivski snimak episkopa niškog - o izboru patrijarha:
(MONDO)
