Sud u Tel Avivu naložio je da zaostavština čuvenog češkog pisca Franca Kafke postane dostupna javnosti.
Kompletna Kafkina zaoštavina već je decenijama u posedu dve sestre kojima je izraelski sud oduzeo pravo da svojinu nad ovim kulturnim blagom prenesu na svoju decu. Takođe im je naložio da je u narednih 15 dana načine dostupnom javnosti, saznaje "Telegraf" a prenosi "Blic".
Kafkini čitaoci širom sveta sa velikom pažnjom prate razvoj događaja i nadaju se da će među piščevom zaostavštinom biti pronađeno neko neobjavljeno delo.
Neobičnim spletom okolnosti je Kafkina zaostavština došla u posed sestara. Pisac je svojim testamentom kompletno svoje stvaralaštvo poverio prijatelju Maksu Brodu, kome je naložio da ga nakon njegove smrti uništi. Ovaj nije ispunio piščevu želju, i već je naredne godine objavio neka dela.
Brod je još jednom spasao Kafkina dela kada ih je, bežeći iz Praga od Nacista 1939, poneo sa sobom u Tel Aviv. Brod je preminuo 1968, i testamentom je Kafkinu zaostavštinu ostavio svojoj sekretarici Ester Hof, koja je majka dotičnih sestara.
Franc Kafka se smatra za jednog od najuticajnijih pisaca 20. veka. Najpoznatiji je po romanima "Proces", "Zamak", "Amerika" i priči "Preobražaj". Preminuo je 1924, u 41. godini, od posledica tuberkuloze.
(MONDO)
Kafkini čitaoci širom sveta sa velikom pažnjom prate razvoj događaja i nadaju se da će među piščevom zaostavštinom biti pronađeno neko neobjavljeno delo.
Neobičnim spletom okolnosti je Kafkina zaostavština došla u posed sestara. Pisac je svojim testamentom kompletno svoje stvaralaštvo poverio prijatelju Maksu Brodu, kome je naložio da ga nakon njegove smrti uništi. Ovaj nije ispunio piščevu želju, i već je naredne godine objavio neka dela.
Brod je još jednom spasao Kafkina dela kada ih je, bežeći iz Praga od Nacista 1939, poneo sa sobom u Tel Aviv. Brod je preminuo 1968, i testamentom je Kafkinu zaostavštinu ostavio svojoj sekretarici Ester Hof, koja je majka dotičnih sestara.
Franc Kafka se smatra za jednog od najuticajnijih pisaca 20. veka. Najpoznatiji je po romanima "Proces", "Zamak", "Amerika" i priči "Preobražaj". Preminuo je 1924, u 41. godini, od posledica tuberkuloze.
(MONDO)
