Zahvaljujući tehnologiji raskošni i nestvarni predeli planete Pandora i likovi Na'vija pune bioskope i obaraju rekorde zarade, a kako je to sve postignuto i posle koliko godina čekanja...
Režiser Džejms Kameron je pre deset godina odlučio da snimi naučno-fantastičnu avanturu o sukobu Zemljana i vanzemaljaca, sa željom da njegovo ostvarenje bude "poslednji krik" trodimenzionalne tehnike.
Čak je odbijao da ga snima dok 3D tehnologija ne bude toliko usavršena da gledalac ima utisak da korača Pandorom, rame uz rame sa junacima.
Kako bi scene imale realističnu dubinu reditelj je snimao onako kako vidi ljudsko oko. Potom je koristio virtuelnu kameru da bi video kadrove iz svih uglova dok njegovi junaci trče ili lete. Bilo je potrebno nekoliko koraka, pišu "Novosti", da bi predeli Pandore na bioskopskom platnu izgledali stvarni.
Scena - Niz od 72 do 96 kamera visio je oko bine i bio povezan u jedan sistem. Kasnije, zidovi, pod i plafon studija kompjuterski su menjani 3D predelima i objektima. Na podu je bila iscrtana mreža kako bi obezbedila parametre udaljenosti u virtuelnom svetu.
Kretanje - Glumci, oružje i rekviziti označeni svetlećim tačkama kreću se oko scene dok sistem kamera prati samo tu mrežu obeleženih tačaka, markira njihove pozicije i sve podatke objedinjuje u skelete od virtuelnih mreža na koje se posle "navlače" kompjuterski generisali likovi stanara Pandore Na'vija.
3D kadrovi - Kamerunov sistem kamera ima dve kamere, ali koristi male digitalne senzore visoke definicije. Sočiva mogu da se približe više nego ljudske zenice. Vidokrug sočiva je podesiv tako da tokom snimanja mogu da menjaju uglove i fiksiraju se na objekte u blizini, ili se udalje. Baš kao i oko. Sistem kombinuje više slika u jednu dajući realnu dubinu.
Pogled - Projektor naizmenično prikazuje slike viđene levim i desnim okom, postavljene u suprotnim pravcima, 144 puta u sekundi. Polarizovane naočare obezbeđuju da svako oko vidi samo njemu namenjenu sliku.
"Toliko nauke stoji iza ovog filma da mi je to zadavalo glavobolje", rekao je Džejms Kameron. "Kada sam pisao scenario, razmišljao sam šta može da natera planinu da lebdi? Odgovor je bio u superprovodnicima - ako se stvori moćno magnetno polje, planina će sama moći da levitira. Tada su mi naučnici rekli da bi mi to isto magnetno polje izbacilo hemoglobin iz krvi. Tada sam rekao da je film polje na kojem imamo slobodu da izađemo iz realnog sveta i ispričamo našu priču", rekao je režiser. I uspeo.
(MONDO)
Čak je odbijao da ga snima dok 3D tehnologija ne bude toliko usavršena da gledalac ima utisak da korača Pandorom, rame uz rame sa junacima.
Kako bi scene imale realističnu dubinu reditelj je snimao onako kako vidi ljudsko oko. Potom je koristio virtuelnu kameru da bi video kadrove iz svih uglova dok njegovi junaci trče ili lete. Bilo je potrebno nekoliko koraka, pišu "Novosti", da bi predeli Pandore na bioskopskom platnu izgledali stvarni.
Scena - Niz od 72 do 96 kamera visio je oko bine i bio povezan u jedan sistem. Kasnije, zidovi, pod i plafon studija kompjuterski su menjani 3D predelima i objektima. Na podu je bila iscrtana mreža kako bi obezbedila parametre udaljenosti u virtuelnom svetu.
Kretanje - Glumci, oružje i rekviziti označeni svetlećim tačkama kreću se oko scene dok sistem kamera prati samo tu mrežu obeleženih tačaka, markira njihove pozicije i sve podatke objedinjuje u skelete od virtuelnih mreža na koje se posle "navlače" kompjuterski generisali likovi stanara Pandore Na'vija.
3D kadrovi - Kamerunov sistem kamera ima dve kamere, ali koristi male digitalne senzore visoke definicije. Sočiva mogu da se približe više nego ljudske zenice. Vidokrug sočiva je podesiv tako da tokom snimanja mogu da menjaju uglove i fiksiraju se na objekte u blizini, ili se udalje. Baš kao i oko. Sistem kombinuje više slika u jednu dajući realnu dubinu.
Pogled - Projektor naizmenično prikazuje slike viđene levim i desnim okom, postavljene u suprotnim pravcima, 144 puta u sekundi. Polarizovane naočare obezbeđuju da svako oko vidi samo njemu namenjenu sliku.
"Toliko nauke stoji iza ovog filma da mi je to zadavalo glavobolje", rekao je Džejms Kameron. "Kada sam pisao scenario, razmišljao sam šta može da natera planinu da lebdi? Odgovor je bio u superprovodnicima - ako se stvori moćno magnetno polje, planina će sama moći da levitira. Tada su mi naučnici rekli da bi mi to isto magnetno polje izbacilo hemoglobin iz krvi. Tada sam rekao da je film polje na kojem imamo slobodu da izađemo iz realnog sveta i ispričamo našu priču", rekao je režiser. I uspeo.
(MONDO)
