Ko nas voli, a ko ne - na Balkanu

Srbiju je kao neprijatelja procenilo 83,2 odsto anketiranih na Kosovu, 50,4 odsto u Hrvatskoj i 47,2 odsto u Albaniji.

Ubedljiva većina građana Kosova i Albanije podržava stvaranje Velike Albanije, dok gotovo svaki drugi ispitanik smatra da je to i verovatno u bliskoj budućnosti, pokazalo je Galupovo istraživanje Balkan monitor.

Na pitanje da li podržavaju formiranje Velike Albanije potvrdno je odgovorilo 74,2 odsto ispitanika na Kosovu i 70,5 odsto u Albaniji. U isto vreme, 47,3 odsto ispitanika na Kosovu i 39,5 u Albaniji reklo je da misli da je stvaranje Velike Albanije verovatno u bliskoj budućnosti.

Istraživanjem čiji su rezultati postavljeni na sajtu http://www.balkan-monitor.eu obuhvaćeni su Hrvatska, BiH, Srbija, Kosovo, Makedonija i Albanija. Ispitanici su tokom 2009. odgovarali na veliki broj pitanja iz različitih oblasti, a građanima pojedinih zemalja postavljana su i specifična pitanja.

Na pitanje o mogućnosti mirnog suživota na Kosovu odgovarali su samo ispitanici na Kosovu, a istraživanje je pokazalo da je miran suživot sa drugim narodom moguć za 59,9 odsto kosovskih Albanaca i 12,1 odsto Srba.

Velika većina građana Kosova - 70,5 odsto, rekla je da je proglašenje nezavisnosti dobra stvar, dok velika većina građana Srbije (63,8 odsto) veruje da Srbija nikada neće priznati Kosovo. Od onih koji očekuju da će se to ipak dogoditi najviše njih (9,7 odsto) odlučilo se za vremenski rok od pet godina.

Pitanje da li je nezavisnost Kosova presedan za Bosnu koji otvara vrata secesiji Republike Srpske ili delova sa hrvatskom većinom postavljeno je samo ispitanicima u BiH, a odgovori su podeljeni: potvrdno je odgovorilo 38,8 ispitanika, a odrečno 39,3 odsto.

Istraživanje je pokazalo i da ogromna većina stanovnika zapadnog Balkana religiju smatra važnim delom svakodnevnog života.

Na to pitanje potvrdno je odgovorilo 90,1 odsto ispitanika na Kosovu, 76,5 odsto u BiH, 76,2 odsto u Makedoniji, 70,9 odsto u Crnoj Gori, 69,7 odsto u Hrvatskoj i 54 odsto ispitanika u Srbiji. Najmanje pažnje, prema rezultatima istraživanja, religiji se pridaje u Albaniji gde 39,3 odsto ispitanika kaže da im je religija važna u svakodnevnom životu, a 43,9 odsto da nije.

Na pitanja u kojoj meri se identifikuju sa Balkanom, svojom državom, nacijom ili verom odgovarali su građani svih zemalja regiona, a istraživanje je pokazalo da najviši stepen identifikacije sa Balkanom postoji u Albaniji, a najmanji u Hrvatskoj. Ukupan procenat ispitanika u Albaniji koji su odgovorili da se na neki način identifikuju sa Balkanom iznosi 91,1.

Na Kosovu se u manjem ili većem stepenu sa Balkanom identifikuje 89,1 odsto ispitanika, u Makedoniji 88,1 odsto, u Crnoj Gori 82,2 odsto, u Srbiji 81,6 odsto, u BiH 78,8 odsto.

Hrvatska je jedina zemlja regiona u kojoj je više ispitanika odgovorilo da se ni malo ne identifikuju sa Balkanom (49,8 odsto) nego da se identfikuju u izvesnoj meri (43,5 odsto).

Sa sopstvenom zemljom identifikuju se u ogromnoj većini građani čitavog regiona, ali najviše na Kosovu - 92,9 odsto, u Srbiji - 92,7 odsto i u Hrvatskoj - 92,6 odsto, a najmanje u Crnoj Gori - 84,3 odsto.

Kada je reč o odnosima sa susedima istraživanje je pokazalo da u svim delovima regiona, osim u Crnoj Gori, Albaniji i na Kosovu više od polovine ispitanika smatra da odnosi sa susedima u regionu nisu dovoljno snažni.

Takav odgovor dalo je 67,6 odsto ispitanika u BiH, 63,6 odsto u Srbiji, 63 odsto u Makedoniji i 51 odsto u Hrvatskoj.

Na Kosovu je 45 odsto ispitanika reklo da odnosi nisu dovoljno snažni, a u Crnoj Gori odnose preslabima smatra 41,9 odsto građana. U Albaniji je najviše ispitanika procenilo da su postojeći odnosi sa susedima na pravom nivou - 38,2 odsto.

Na Srbiju se kao na prijateljsku zemlju gleda najviše u Crnoj Gori (69,1 odsto ispitanika), Makedoniji (54,8 odsto) i BiH (44,3 odsto), a najmanje u Hrvatskoj (6,9 odsto), Albaniji (7,6 odsto) i na Kosovu (3,5 odsto ispitanika).

Kao neprijatelja Srbiju je procenilo 83,2 odsto ispitanika na Kosovu, 50,4 odsto u Hrvatskoj i 47,2 odsto u Albaniji.

Ispitanici su odgovarali i na pitanja u kojoj meri istorijski animoziteti, kulturne razlike ili nacionalni političari predstavljaju prepreke za saradnju na zapadnom Balkanu, a odgovori su pokazali da velika većina građana u svim delovima regiona smatra da su istorijski animoziteti i nacionalni političari glavne prepreke za saradnju.

Izručenje optuženih za ratne zločine smatra se nužnim za mir i razvoj regiona u najvećem procentu na Kosovu (83,3 odsto), u BiH (70 odsto) i Albaniji (56,5 odsto), a najmanje u Srbiji (35 odsto) i Crnoj Gori (36,6 odsto).

Srbija je jedina zemlja u kojoj više ispitanika smatra da izručenje optuženih ratnih zločinaca nije neophodno (39,8 odsto).

Na pitanje da li za mir i razvoj regiona treba omogućiti entitetima da na referendumu proglase nezavisnost najviše potvrdnih odgovora bilo je na Kosovu (58,8 odsto), u Makedoniji (49,8 odsto), Albaniji (41,9 odsto) i Crnoj Gori (41,7 odsto).

U Srbiji, Hrvatskoj i BiH tako se izjasnila otprilike po trećina ispitanika.

Istraživanje Balkan monitor pokazalo je i da se posledice nezavisnosti Kosova po region pozitivnima smatraju najviše na Kosovu (82,1 odsto ispitanika) i Albaniji (77,4 odsto). Negativna procena preovlađuje u Srbiji (67,3 odsto) i BiH (41,6 odsto), dok se Hrvatskoj, Crnoj Gori i Makedoniji najviše ispitanika odlučilo za odgovor da nezavisnost Kosova nije izazvala promene.

(Beta)

• Svet
• Srbija
• ex-YU
• Hronika i Društvo
• Press izbor
• Posao
• Ekonomija