Plate u kovertama "na ruke"

Platu na ruke u Srbiji svakog meseca dobije skoro 800.000 radnika. U Srbiji je rad na crno u vreme ekonomske krize uzeo maha. Procenjuje da je u prošloj godini skoro 300.000 ljudi prešlo u ilegalne tokove poslovanja.

Ekonomisti sabiraju da neplaćanje poreza i doprinosa na zarade državu košta oko 11 milijardi dinara mesečno, pišu "Novosti".

"Teško je precizirati koliko ljudi u Srbiji zaista radi, ali, ako se uporede podaci sa tržišta rada i oni kojima barata Republički zavod za statistiku, onda možemo da imamo makar procenu", objasnio je Vladimir Ilić, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

"Zvanično radi 1,8 miliona, odnosno ovi su radnici prijavljeni na socijalno osiguranje. U Anketi o radnoj snazi, međutim, čak 2,6 miliona se izjasnilo da imaju neki posao od kojeg zarađuju novac. Na osnovu ove razlike možemo, makar približno, da zaključimo koliko ljudi realno radi bez obzira da li plaćaju doprinose ili ne", kaže Ilić.

U Srbiji je inače minimalna plata oko 15.000 dinara mesečno. Ako se ovaj iznos pomnoži sa brojem radnika u "sivoj zoni", jasno je koliki su gubici. Među onima koji ne prijavljuju svoje plate ni jednoj instituciji, ima i trgovaca, ugostitelja, građevinaca, poljoprivrednika, ali i honoraraca koji "tezgare" za više preduzeća istovremeno.

Nije retkost, podsećaju u NSZ, da nezaposleni ostaju na birou da bi podizali novčane naknade i koristili neke druge pogodnosti, a da istovremeno zarađuju i neki dinar na crno.

Zato je Inspektorat rada odlučio da pojača svoje kontrole. U 2009. godini obavljeno je skoro 36.000 nadzora širom Srbije i "legitimisano" čak 320.000 radnika. U legalne tokove vraćeno je skoro 4.000. Ovaj je broj, međutim, i dalje zanemarujući.
A koliko je država odlučna da se izbori sa ovom sve masovnijom pojavom najbolje se vidi po budžetu koji je namenila Inspektoratu za rad. Jedinoj kvalifikovanoj instituciji za borbu protiv rada na crno namenila je skromnih 34 miliona dinara.

Da bi se svi poslodavci u Srbiji redovno kontrolisali, jedan inspektor rada trebalo bi da obiđe 1.000 preduzeća! Osim manjka kadra, još je veći problem neefikasnost sudova, jer sve prijave zastarevaju nakon dve godine. Kazne su blage, plaćanja se izbegavaju, pa se tako samo 12 odsto prijava realizuje.

Siva ekonomija zahvata 33,9 bruto nacionalnog dohotka, a budžet Srbije godišnje je na gubitku skoro četiri milijarde evra - sabiraju u Uniji poslodavaca Srbije.

I pored toga što država gubi enorman novac zbog neprijavljenih radnika, još je veći apsurd što republička inspekcija kontroliše samo one koji legalno posluju, a nema ovlašćenja da zabrani rad onima koji rade na crno na očigled svih, pišu "Novosti".

(MONDO)

• Svet
• Srbija
• ex-YU
• Hronika i Društvo
• Press izbor
• Posao
• Ekonomija