Prema nezvaničnim podacima, igre na sreću igra oko 3,5 miliona ljudi u Srbiji. Mesečno na lutriju trošimo 1.500 dinara po čoveku.
"Loto", "bingo", razne "grebalice", kladionice, TV licitacije i druge igre na sreću svakog meseca igra polovina građana Srbije ili čak 3,5 miliona ljudi, piše "Press".
Građani Srbije u proseku potroše od 1.500 do 2.000 dinara mesečno na lutriju, pokazuju nezvanični podaci.
"Loto groznica" ponovo je sinoć protresla Srbiju jer je očekivani dobitak iznosio čak 3,2 miliona evra, pa se broj igrača drastično povećao.
Ispred uplatnih mesta Državne lutrije juče su bili dugački redovi. Građani su strpljivo stajali u redu, držeći u ruci tikete sa njihovom kombinacijom brojeva, nadajući se da je baš ona dobitna.
"Upisao sam svoju standardnu kombinaciju, a ceo dan me svrbi levi dlan, sve mi se čini da ću večeras da uzmem pare", rekao je jedan penzioner ispred kioska u centru Beograda. Sreća ga ipak nije htela, jer sedmica nije izvučena.
Podaci iz Državne lutrije pokazuju da veliki broj ljubitelja "lotoa" stalno igra istu kombinaciju, koja je često sastavljena od rođendana ili godina starosti bliskih osoba.
"Ove godine još nismo imali dobitak sa sedam pogodaka. Poslednji put sedmica je izvučena 30. oktobra prošle godine, u 60. kolu. U "običnom" kolu igra između 300.000 i 500.000 igrača, ali kada "sedmica" dostigne iznos od oko milion dinara, u igru se uključuju i oni koji inače ne igraju, tako tiket uplati oko milion građana, a broj potencijalnih dobitnih kombinacija se poveća", kažu u Državnoj lutriji Srbije.
"Nama se već javljaju ljudi koji su zavisni od igara kao što su "pošalji broj i izvuci automobil" i slične. U mnogim slučajevima ovo prestaje da bude zabava i postaje ozbiljan problem", upozorava Dejan Stanković iz Udruženja "Herc".
On kaže da neka istraživanja rađena u Evropi pokazuju da svaki peti čovek koji pokaže interesovanje za igre na sreću postaje patološki kockar.
"Dvadeset odsto od 3,5 miliona ljudi koji u Srbiji igraju igre na sreću znači 700.000 patoloških kockara u najavi. To su prilično alarmantni podaci ako znamo da u ovom trenutku već imamo od 250.000 do pola miliona zavisnika od kocke. Njihov broj svakodnevno raste zbog sve veće ponude igara na sreću", ističe Stanković.
Za masovnu histeriju kada su u pitanju igre na sreću, tvrdi Stanković, odgovorni su agresivna reklama, blagonaklonost države i loša materijalna situacija u zemlji.
"Pritisnuti nemaštinom ljudi se nadaju da će im se posrećiti da preko noći postanu milioneri", kaže Stanković.
Najveći dobitak sa sedam pogodaka na "lotou" izvučen je u 12. kolu 2005. godine i iznosio je skoro 322 miliona dinara, što je po tadašnjem kursu bilo oko 3,9 miliona evra.
Srećni dobitnik "najveće sedmice" je profesor iz Novog Beograda, a ne kineski državljanin kako su svojevremeno pisali mediji u Srbiji. Kako "Press" saznaje, on je svoj dobitak proslavio u krugu najuže porodice, zatim je kupio stan na Zvezdari i nastavio da živi sasvim običnim životom, ničim ne otkrivajući da je postao milioner.
(MONDO)
Građani Srbije u proseku potroše od 1.500 do 2.000 dinara mesečno na lutriju, pokazuju nezvanični podaci.
"Loto groznica" ponovo je sinoć protresla Srbiju jer je očekivani dobitak iznosio čak 3,2 miliona evra, pa se broj igrača drastično povećao.
Ispred uplatnih mesta Državne lutrije juče su bili dugački redovi. Građani su strpljivo stajali u redu, držeći u ruci tikete sa njihovom kombinacijom brojeva, nadajući se da je baš ona dobitna.
"Upisao sam svoju standardnu kombinaciju, a ceo dan me svrbi levi dlan, sve mi se čini da ću večeras da uzmem pare", rekao je jedan penzioner ispred kioska u centru Beograda. Sreća ga ipak nije htela, jer sedmica nije izvučena.
Podaci iz Državne lutrije pokazuju da veliki broj ljubitelja "lotoa" stalno igra istu kombinaciju, koja je često sastavljena od rođendana ili godina starosti bliskih osoba.
"Ove godine još nismo imali dobitak sa sedam pogodaka. Poslednji put sedmica je izvučena 30. oktobra prošle godine, u 60. kolu. U "običnom" kolu igra između 300.000 i 500.000 igrača, ali kada "sedmica" dostigne iznos od oko milion dinara, u igru se uključuju i oni koji inače ne igraju, tako tiket uplati oko milion građana, a broj potencijalnih dobitnih kombinacija se poveća", kažu u Državnoj lutriji Srbije.
"Nama se već javljaju ljudi koji su zavisni od igara kao što su "pošalji broj i izvuci automobil" i slične. U mnogim slučajevima ovo prestaje da bude zabava i postaje ozbiljan problem", upozorava Dejan Stanković iz Udruženja "Herc".
On kaže da neka istraživanja rađena u Evropi pokazuju da svaki peti čovek koji pokaže interesovanje za igre na sreću postaje patološki kockar.
"Dvadeset odsto od 3,5 miliona ljudi koji u Srbiji igraju igre na sreću znači 700.000 patoloških kockara u najavi. To su prilično alarmantni podaci ako znamo da u ovom trenutku već imamo od 250.000 do pola miliona zavisnika od kocke. Njihov broj svakodnevno raste zbog sve veće ponude igara na sreću", ističe Stanković.
Za masovnu histeriju kada su u pitanju igre na sreću, tvrdi Stanković, odgovorni su agresivna reklama, blagonaklonost države i loša materijalna situacija u zemlji.
"Pritisnuti nemaštinom ljudi se nadaju da će im se posrećiti da preko noći postanu milioneri", kaže Stanković.
Najveći dobitak sa sedam pogodaka na "lotou" izvučen je u 12. kolu 2005. godine i iznosio je skoro 322 miliona dinara, što je po tadašnjem kursu bilo oko 3,9 miliona evra.
Srećni dobitnik "najveće sedmice" je profesor iz Novog Beograda, a ne kineski državljanin kako su svojevremeno pisali mediji u Srbiji. Kako "Press" saznaje, on je svoj dobitak proslavio u krugu najuže porodice, zatim je kupio stan na Zvezdari i nastavio da živi sasvim običnim životom, ničim ne otkrivajući da je postao milioner.
(MONDO)
